00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Čudno poklopljeni datumi: Amerika u Ukrajini sakriva svoj „novi Vijetnam“

© Sputnik / Stringer / Uđi u bazu fotografijaVojne vežbe Ukrajine i zemalja NATO-a
Vojne vežbe Ukrajine i zemalja NATO-a  - Sputnik Srbija, 1920, 30.01.2022
Pratite nas
Krizu u Ukrajini ne generiše ni Nemačka ni Turska, već SAD i zato ne treba očekivati da će je rešiti NATO, već predstavnici Kremlja i Bele kuće, kaže politički analitičar Dragomir Anđelković. On je uveren da je cela situacija povezana sa prikrivanjem američkog poraza u Avganistanu.
Rusija analizira odgovore SAD na njene predloge o bezbednosnim garancijama. Dok iz Kremlja poručuju da je malo prostora za optimizam, iz NATO-a stižu novi zahtevi.
Istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković kaže u razgovoru za Sputnjik da kada je reč o američkom odgovoru Rusiji, već iz posrednih američkih koraka vidimo da je on negativan i da Amerika nije prihvatila da Rusiji dâ garancije koje je ona tražila.

Brutalno koncentrisanje trupa oko Rusije

Cela priča o garancijama, smatra Anđelković, govori o karakteru te krize, mnogo dublje nego sve propagandne medijske poruke i spinovi, jer ne traži Amerika od Rusije garancije za svoju bezbednost, već Rusija traži od Amerike. Takav zahtev, smatra Anđelković, nikada ne dolazi od potencijalnog agresora.
„Zapad se od devedesetih polako primiče Rusiji, diskretno u početku, pa onda sve manje diskretno, da bi na kraju vrlo brutalno počeli da koncentrišu trupe oko Rusije, da pričaju o postavljanju novih raketnih sistema, da postavljaju i razmeštaju lažne antiraketne sisteme koji se preko noći pretvore u raketne ofanzivne sisteme. Na sve to Rusija je u jednom momentu morala da odgovori i zbog realne opasnosti, ali i zbog prestiža, jer kakva bi to bila supersila koja trpi da joj neko primiče nož pod grlo, a da bar ne pokuša da mu pomeri ruku”, kaže Anđelković.

Amerikanci bi da zasene poraz u Avganistanu

Ukoliko SAD ne ponude svoj odgovor na najvažnije pitanje, a to je neširenje NATO-a na ostale zemlje, Rusija će, uveren je Anđelković, tražiti modalitet da odgovori na tu vrstu pretnji — tražiće asimetrične načine odbrane, partnere u svetu ili staviti akcenat na tzv. Arktički pojas i razmeštanje sistema u tom delu sveta. Prema njegovom mišljenju, Rusija će naći način da probije svaki američki štit.

„U današnje doba kada obe supersile imaju veliki broj nuklearnih podmornica sa bojevim glavama, odmazda je obezbeđena. Ali ne daj Bože da do toga dođe. Ovo nije pitanje ko će koga prvi uništiti. Amerikanci, prema mom mišljenju, igraju veliku marketinšku igru. Ovde se radi o nečemu što je pokušaj da se zaseni sopstveni poraz. Ukratko, ako analiziramo tajming, mi vidimo da se poslednji američki vojnik povukao iz Avganistana 30. avgusta, a 4. ili 5. septembra počinju prve vesti o potencijalnom ruskom napadu na Ukrajinu. Baš posle toga. A zašto? Amerikanci dobro pamte vijetnamski poraz i vijetnamski sindrom i ne žele da im se on ponovi, naglašava naš sagovornik.

Nikome se ipak ne gine

Iza svega krije se, smatra Anđelković, ozbiljna marketinška akcija koja bi trebalo da povrati poljuljani ugled Amerike. U tom ključu bi, smatra on, trebalo posmatrati predstavljanje Rusije kao potencijalnog agresora, ali i pomoć u naoružanju koja stiže u Ukrajinu, a koja nije dovoljna da odbrani nijedan kvart u Kijevu. Razmatrajući mogućnost otvaranja ukrajinskog fronta, Anđelković kaže da mnogo sila ima neke interese.
Ukrajina je do jednog momenta dizala tenziju da bi izvukla što veću ekonomsku pomoć, a politička elita diže tenziju jer se uz pomoć nje i lakše vlada. Međutim, kada se došlo do crvene linije da ozbiljno može da počne rat, počeli su da se povlače. Svesni su da Rusija neće prva krenuti u ofanzivu, ali je stvorena takva atmosfera u ukrajinskom društvu da oni treba da sprovedu neku ’Oluju 2‘ i da vrate Donbas. Oni, međutim, znaju da ako probaju to da izvedu, imaće ozbiljan sukob, a njima se ipak ne gine“, objašnjava Anđelković.
Naš sagovornik zaključuje da je lako pričati o ratu i huškati na rat sve dok ne dođe do tačke kada on može da počne. Kada se do nje stiglo i Ukrajinci počinju da reteriraju, a Amerikanci šalju svoje vojnike daleko od eventualne linije fronta u Bugarsku i Rumuniju.
Sastanka Dmitrija Kozaka s političkim savetnicima Nemačke i Francuske za normandijski format - Sputnik Srbija, 1920, 29.01.2022
SVET
Teški pregovori u Parizu, rezultat – nula
Ukrajinski vojnik sa mitraljezom - Sputnik Srbija, 1920, 29.01.2022
REGION
Neverovatne analogije između Ukrajine i BiH: Isti model ratovanja globalista protiv Srba i Rusa
NATO vojnici - Sputnik Srbija, 1920, 29.01.2022
RUSIJA
Bajden: Uskoro šaljem američku vojsku u Istočnu Evropu
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala