00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Ko u Crnoj Gori slavi zbog suve bušotine na dnu Jadranskog mora

© Foto : RTCG/PrintscreenBušotina u Jadranskom moru kod Crne Gore kojom se traga za naftom
Bušotina u Jadranskom moru kod Crne Gore kojom se traga za naftom - Sputnik Srbija, 1920, 29.01.2022
Pratite nas
Bušotina u Jadranskom moru kod Ulcinja, u kojoj je konzorcijum Eni i Novatek tražio naftu, suva je i neće biti eksploatacije, saopštio je državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija Crne Gore Marko Perunović. Iako je to za mnoge bilo razočaravajuće, pojedine organizacije u Crnoj Gori imaju razlog za slavlje.
Na svu sreću po Jadransko more, našu obalu i građane Crne Gore, ispostavilo se da je istražna bušotina suva, kaže ekološki i građanski aktivista Aleksandar Dragićević za RTCG.
„Na svu sreću, jer u slučaju i jednog incidenta sa izlivanjem nafte iz naftne platforme, brodova rafinerija ili tankera koju bi naftu prevozili, Crna Gora nije i nikada neće imati kapaciteta ni mehanizacije da se izbori i na vreme sanira naftnu mrlju što bi imalo katastrofalne posledice kako po živi svet, tako i po turizam“, kazao je Dragićević.
On je pojasnio da je teret sanacije incidenta po ugovoru preuzeo koncesionar, koji bi mehanizaciju morao da transportuje iz Italije, te bi potencijalni ekološki incident sa naftne platforme koja bi bila udaljena svega dvadesetak kilometara od plaža izazvao nesagledive posledice.
„Ne treba trošiti reči o tome koliko je finansijski deo ugovora bio štetan po Crnu Goru i njene građane. Sada kada je saga o Crnoj Gori kao Kuvajtu završena, možemo se pridružiti ostatku sveta koji pravi otklon od fosilnih goriva kroz ulaganje u zelene tehnologije i privlačenje zelenih investicija“, zaključio je Dragićević.
Ekološka aktivistkinja iz Organizacije KOD Nina Pantović je reagujući na vest da na Crnogorskom primorju nema nafte kazala da je „politička klasa toliko bila ubeđena da nafta postoji da su skoro i nas ubedili da je to stvarno tako”.
„Sve je delovalo kao da treba samo da se iskopa neka rupa i da će crno zlato da nam donese ogromno bogatstvo, a mi nećemo morati ništa da radimo do kraja života. Nametano nam je ekonomsko blagostanje na bazi pretpostavki, kopao se bunar, a vode niotkuda. Sada, nakon prvog bušenja, znamo da nafte i gasa nema, ali ne znamo na koliko mesta će da se buši i ko će da nadoknadi nastalu štetu u morskom ekosistemu, jer buka i vibracije su pogubni za ribe, delfine i morske kornjače. I dalje nam izveštaji o načinu rada i posledicama bušenja nisu dostupni“, naglasila je Pantović.
Ona ističe da „i dalje činimo grešku, jer se oslanjamo na odluke energetskih korporacija, a ne na stvarne potrebe razvoja“.
„Ako nastavimo sa bušenjem, doprinosimo destrukciji planete i klimatskim promenama, ali i direktno činimo manje vrednim naše bogatstvo - južno primorje. Svakako, ostaje nam da se nadamo da će i na drugim mestima našeg mora rupe biti suve. Što pre shvatimo da naši resursi treba da budu u našim rukama, da zavise od nas i od našeg znanja, to ćemo pre krenuti napred“, smatra Pantović.
Ona je podsetila da je od 2001. godine registrovano preko 130 globalno značajnih izlivanja nafte, te da je veliki broj onih koji su povezane sa naftnim platformama.
„Najčuvenija je ona koja se desila u Meksičkom zalivu, kada je 2010. havarija na naftnoj platformi uzrokovala ekološku katastrofu u kojoj je stradalo oko 800.000 ptica, a procene su da se izliv nafte proširio na oko 176.000 kvadratnih kilometara, što predstavlja jednu i po površinu celog Jadranskog mora. U pokušaju saniranje ove kolosalne štete u more je ubacivana supstanca koje će zatrovati more i dugoročno poremetiti lanac ishrane. Deset godina kasnije ljudi umiru od teških bolesti, jer su se kupali kad im je rečeno da su posledice sanirane, a da je voda bezbedna“, upozorava Pantović.
Ona je zaključila da zabrinjava stav državnih institucija po pitanju odnosa prema potencijalnim opasnostima po životnu sredinu.
„Na sve ove potencijalne probleme, iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma su sedmicama iznosili stavove o tome da ne postoji gotovo nikakva opasnost, a da je prošla vlast odradila savršen posao sklapajući ugovor o bušenju Jadrana. Tokom razgovora, kada smo ukazivali na opasnosti ovog posla, u Ministarstvu kapitalnih investicija nam je rečeno da možemo da napustimo sastanak ako nam se ne dopada. Funkcionere plaćamo da bi vodili računa o svakom potencijalnom riziku zato i dalje insistiramo na tome“, izričita je Pantović.
Naftna bušotina u moru - Sputnik Srbija, 1920, 28.01.2022
REGION
Ništa od nafte: Suva bušotina u crnogorskom podmorju
Naftna bušotina na moru - Sputnik Srbija, 1920, 16.11.2021
EKONOMIJA
Crna Gora bi od nafte mogla da zaradi deset puta više nego od turizma
Bušotina u Jadranskom moru kod Crne Gore kojom se traga za naftom - Sputnik Srbija, 1920, 02.11.2021
EKONOMIJA
Crna Gora u potrazi za naftom napravila najdublju bušotinu na Jadranu
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala