https://lat.sputnikportal.rs/20220128/dan-svetog-save-srbi-u-severnoj-makedoniji-obelezili-nacionalni-praznik-1133750886.html
Dan Svetog Save: Srbi u Severnoj Makedoniji obeležili nacionalni praznik
Dan Svetog Save: Srbi u Severnoj Makedoniji obeležili nacionalni praznik
Sputnik Srbija
Svetosavska akademija, povodom obeležavanja Dana Svetog Save, Nacionalnog praznika Srba u Makedoniji, održana je u Makedonskom nacionalnom teatru u Skoplju. 28.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-28T14:24+0100
2022-01-28T14:24+0100
2022-01-28T14:24+0100
region
srbija
sveti sava
severna makedonija
srbija – politika
region – politika
srbija – društvo
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/1c/1133750460_0:83:1600:983_1920x0_80_0_0_155de1a893d7bfa04d5bba912d1baf5a.jpg
Na Svetosavskoj akademiji su se okupljenim pripadnicima srpske nacionalne zajednice, koja Savindan proslavlja kao Nacionalni praznik Srba u Severnoj Makedoniji, između ostalih, obratili makedonski premijer Dimitar Kovačevski, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, kao i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola SelakovićSelaković je istakao je da je svetosavlje između ostalog i sve ono što nas vezuje sa drugim narodima, sa našim susedima, bez obzira na veru ili naciju kojoj pripadaju.Šef srpske diplomatije zahvalio je ovom prilikom vladi i građanima Severne Makedonije na srdačnom prijemu i pokroviteljstvu proslave Savindana u Skoplju.Besedu na Svetosavskoj akademiji održao je i predsednik Organizacionog Odbora Svetosavske Nedelje i poslanik u makedonskom sobranju Ivan Stoilković, koju prenosimo u celosti:„U svom smirenju, monah Sava je za života smatrao da nije dovoljno stradao za Hrista i da je malo muka video. Na Vračaru mu je i tu molitvu Gospod ispunio, kao što se i mi nadamo da će i nama pomoći da razaznamo koji je smisao Savinog života i dela za nas, sada već u brzim kovitlacima nabujale reke neoliberalnog globalizma, i do grla u ideologijama koje za zajednički cilj imaju brisanje narodne i uspostavljanje podaničke svesti.Koji je smisao Svetosavlja za nas, ovakve i ovde okupljene u ovakvom momentu?Kao što reče Matija Bećković: Bilo je Srba i pre Svetog Save, ali je Sveti Sava prvi Srbin koji je znao ko je.Znamo li mi ko smo? U šta udahnjujemo svoj život i koliku smo odgovornost od njega nasledili!A znamo li mi danas koje je to njegovo bogougodno delo na kojem se temelji sva priroda naše pravoslavne duhovnosti i obrazac bivstvovanja? Zašto je on velika ličnost i srednjeg, i modernog veka, i za vek vekova? Šta čini osnovu njegovih prosvetiteljskih, diplomatskih, ktitorskih, spisateljskih i zakonodavnih nesravnjivih delatnosti pa je toliko značajan ne samo za nas kao Srbe, već za celo Pravoslavlje?Zašto se neoliberalni okupatori danas toliko trude da ga zatoče u prošlost, a on sve življi? Zašto je toliko skupo naše vidovdansko iskustvo?I zato mi u delu i spisima Svetog Save treba da svećom tražimo svoj kôd. To su pravovremeno uočili i drugi narodi, pa je Savino Zakonopravilo još 1274. na Saboru u Vladimiru, kada je ruskoj državi bilo najteže, proglašeno za opšteobavezni zbornik crkvenih zakona Ruske crkve, u kojoj i danas važi kao izvor crkvenog prava, a ruski car Ivan Četvrti dao je da se Žitije Svetog Save prepiše osamdeset osam puta jer je u njemu video ideal kome treba težiti kao najvećoj sili pobede nad prividom.To naravno ne znači da treba da se vratimo Svetom Savi, naprotiv, mi treba da pođemo od njega.Završiću Berklijevim citatom: «A onaj ko nije razmišljao o Bogu, o ljudskom duhu i o najvišem dobru može postati divan crv u zemlji, ali dobar sin svog naroda i dobar pripadnik otadžbine nikada neće biti».Uostalom, šta bi bilo od nas da smo se sveli samo na istoriju koju nam drugi pišu. Ne slavimo Svetog Savu samo zbog negovanja sećanja na našeg Prvog Arhiepiskopa, nego i zbog toga da stalno podsećamo da Sveti Sava i danas za nas drži otvorena vrata“.Svetosavska akademija održana je i u Kumanovu. Obeležavanju ove svetkovine srpskog naroda u Makedoniji prisustvovali su Ivan Stoilković, poslanik Brane Petruševski, gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrievski, predsednica Saveta opštine Kumanovo Ivana Đorđievska, kao i predstavnici diplomatskog kora, ambasadorka Republike Srbije Nevena Jovanović, ambasador BiH Dragan Jaćimović i ambasador Ruske Federacije Sergej Bazdikin, prenosi portal srbi.mk.Na akademiji je dodeljena i Svetosavska povelja posthumno Dobrivoju Tomiću, „za njegovu posvećenost nacionalnim i humanim ciljevima i radu na očuvanju srpskog identiteta, podizanju samosvesti i zalaganju za ostvarivanje osnovnih ljudskih i građanskih prava našeg naroda“.Povelju je primio sin pokojnog Dobrivoja, Dragan Tomić iz ruku sadašnjeg lidera srpskog pokreta u Makedoniji Ivana Stoilkovića.Besedu o Svetom Savi održao je dr Slavenko Terzić, akademik i bivši ambasador.
srbija
severna makedonija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, sveti sava, severna makedonija, srbija – politika, region – politika, srbija – društvo, region
srbija, sveti sava, severna makedonija, srbija – politika, region – politika, srbija – društvo, region
Dan Svetog Save: Srbi u Severnoj Makedoniji obeležili nacionalni praznik
Svetosavska akademija, povodom obeležavanja Dana Svetog Save, Nacionalnog praznika Srba u Makedoniji, održana je u Makedonskom nacionalnom teatru u Skoplju.
Na Svetosavskoj akademiji su se okupljenim pripadnicima srpske nacionalne zajednice, koja Savindan proslavlja kao Nacionalni praznik Srba u Severnoj Makedoniji, između ostalih, obratili makedonski premijer Dimitar Kovačevski, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, kao i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković
Selaković je istakao je da je svetosavlje između ostalog i sve ono što nas vezuje sa drugim narodima, sa našim susedima, bez obzira na veru ili naciju kojoj pripadaju.
Šef srpske diplomatije zahvalio je ovom prilikom vladi i građanima Severne Makedonije na srdačnom prijemu i pokroviteljstvu proslave Savindana u Skoplju.
Besedu na Svetosavskoj akademiji održao je i predsednik Organizacionog Odbora Svetosavske Nedelje i poslanik u makedonskom sobranju Ivan Stoilković, koju prenosimo u celosti:
„U svom smirenju, monah Sava je za života smatrao da nije dovoljno stradao za Hrista i da je malo muka video. Na Vračaru mu je i tu molitvu Gospod ispunio, kao što se i mi nadamo da će i nama pomoći da razaznamo koji je smisao Savinog života i dela za nas, sada već u brzim kovitlacima nabujale reke neoliberalnog globalizma, i do grla u ideologijama koje za zajednički cilj imaju brisanje narodne i uspostavljanje podaničke svesti.
Koji je smisao Svetosavlja za nas, ovakve i ovde okupljene u ovakvom momentu?
Kao što reče Matija Bećković: Bilo je Srba i pre Svetog Save, ali je Sveti Sava prvi Srbin koji je znao ko je.
Znamo li mi ko smo? U šta udahnjujemo svoj život i koliku smo odgovornost od njega nasledili!
Tirani su ga spaljivali i njegov pepeo razvejavali, ideolozi su ga odbacivali i prećutkivali da bi ponizili njegovu misao, ali su ga naši najveći umovi svojim životom uzdizali, čuvajući onu nit koja nas je kao narod u najtežim trenucima održala – svetosavsku silu da smrt preobrati u život, umiranje u rađanje i misao u delo.
A znamo li mi danas koje je to njegovo bogougodno delo na kojem se temelji sva priroda naše pravoslavne duhovnosti i obrazac bivstvovanja? Zašto je on velika ličnost i srednjeg, i modernog veka, i za vek vekova? Šta čini osnovu njegovih prosvetiteljskih, diplomatskih, ktitorskih, spisateljskih i zakonodavnih nesravnjivih delatnosti pa je toliko značajan ne samo za nas kao Srbe, već za celo Pravoslavlje?
Zašto se neoliberalni okupatori danas toliko trude da ga zatoče u prošlost, a on sve življi? Zašto je toliko skupo naše vidovdansko iskustvo?
Šta je s nama kao generacijom, jer ne određuje brojnost naroda njegovu veličinu. Naprotiv! I Sveti Sava se uzdigao kada se već činilo da je narod pao gubeći dah i izdišući u ropcu opsesija i varljivih obećanja… ličnom žrtvom.
I zato mi u delu i spisima Svetog Save treba da svećom tražimo svoj kôd. To su pravovremeno uočili i drugi narodi, pa je Savino Zakonopravilo još 1274. na Saboru u Vladimiru, kada je ruskoj državi bilo najteže, proglašeno za opšteobavezni zbornik crkvenih zakona Ruske crkve, u kojoj i danas važi kao izvor crkvenog prava, a ruski car Ivan Četvrti dao je da se Žitije Svetog Save prepiše osamdeset osam puta jer je u njemu video ideal kome treba težiti kao najvećoj sili pobede nad prividom.
To naravno ne znači da treba da se vratimo Svetom Savi, naprotiv, mi treba da pođemo od njega.
Završiću Berklijevim citatom: «A onaj ko nije razmišljao o Bogu, o ljudskom duhu i o najvišem dobru može postati divan crv u zemlji, ali dobar sin svog naroda i dobar pripadnik otadžbine nikada neće biti».
Uostalom, šta bi bilo od nas da smo se sveli samo na istoriju koju nam drugi pišu. Ne slavimo Svetog Savu samo zbog negovanja sećanja na našeg Prvog Arhiepiskopa, nego i zbog toga da stalno podsećamo da Sveti Sava i danas za nas drži otvorena vrata“.
Svetosavska akademija održana je i u Kumanovu. Obeležavanju ove svetkovine srpskog naroda u Makedoniji prisustvovali su Ivan Stoilković, poslanik Brane Petruševski, gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrievski, predsednica Saveta opštine Kumanovo Ivana Đorđievska, kao i predstavnici diplomatskog kora, ambasadorka Republike Srbije Nevena Jovanović, ambasador BiH Dragan Jaćimović i ambasador Ruske Federacije Sergej Bazdikin,
prenosi portal srbi.mk.
Na akademiji je dodeljena i Svetosavska povelja posthumno Dobrivoju Tomiću, „za njegovu posvećenost nacionalnim i humanim ciljevima i radu na očuvanju srpskog identiteta, podizanju samosvesti i zalaganju za ostvarivanje osnovnih ljudskih i građanskih prava našeg naroda“.
Povelju je primio sin pokojnog Dobrivoja, Dragan Tomić iz ruku sadašnjeg lidera srpskog pokreta u Makedoniji Ivana Stoilkovića.
Besedu o Svetom Savi održao je dr Slavenko Terzić, akademik i bivši ambasador.
