Amerika spremna prinudom da natera Prištinu na najvažniju obavezu ili je u igri nova podvala
19:41 28.01.2022 (Osveženo: 19:42 28.01.2022)
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Amerika više neće samo retorički opominjati Prištinu da mora da formira Zajednicu srpskih opština, već će primeniti neku vrstu prinude da Priština tome pristupi. Međutim, ostaje otvoreno pitanje kakva bi ta ZSO bila - po standardima Beograda ili po prištinskim, odnosno, zapadnim, kaže za Sputnjik Igor Marković, politikolog sa KiM.
Nakon što je novopristigli američki ambasador na Kosovu Džef Hovenijer poručio da očekuju da se „Vlada Kosova pridržava obaveza koje je preuzela uključujući i formiranje ZSO“, po istom pitanju i sa istim stavom, oglasio se izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji ovih dana u tandemu sa evropskim posrednikom Miroslavom Lajčakom treba da poseti Prištinu i Beograd.
Igor Marković veruje da je ovog puta Amerika odlučna da Prištinu a pre svega Aljbina Kurtija pritisne uza zid da ispuni obećanje o formiranju ZSO, ali ističe da ostaje dilema kakvo su zamislili tu Zajednicu.
Pitanje kakvu ćemo ZSO dobiti
Američki zvaničnici Eskobar i Hovenijer su, naime, u pominjanju ZSO provukli i da postoje modeli za ZSO za koje misle da mogu da funkcionišu i da su ohrabrili Vladu Kosova da razmotri te modele, pa se javlja dilema da li Amerikanci pričaju o nekom novom formatu ZSO.
Marinković smatra da je vrlo bitno u kojoj formi će ZSO biti oformljena.
„Čini mi se ipak da će fokus biti na onome što je potpisano u Briselu iako je i dalje problematična konstruktivna dvosmislenost, dakle tumačenje onoga što je potpisano. Znamo da je engleski jezik dogovora u originalnoj verziji Briselskog sporazuma o formiranju ZSO iz 2013. i u sporazumu iz 2015. godine koji detaljnije i opširnije opisuje kako će se i na koji način formirati ZSO. Ovde je problematično što na engleskom jeziku nije eksplicitno rečeno da su u pitanju izvršna ovlašćenja. To jesu ovlašćenja u tri oblasti a definiše ih sporazum iz 2015. godine a to je i do sada bio a može i nadalje biti kamen spoticanja za formiranje ZSO,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
ZSO sa izvršnim ovlašćenjima - samo ako Kurti ne bude sarađivao
Marković veruje da će zapadni izaslanici sada insistirati na bilo kojoj vrsti organa koji su definisani sporazumom iz 2015. godine, odnosno organa koji će obavljati kontrolu funkcionisanja ZSO, iako je problem što nema statuta ZSO, mada prema informacijama iz javnosti on postoji.
„Statut je napisao stručni tim koji je bio formiran od predstavnika Brisela, Prištine i Beograda, međutim taj dokument nismo videli i ne znamo šta on zapravo sadrži. I sada se ponovo vraćamo na dvoboj Beograda i Prištine u kome je glavna tema da li će ZSO biti sa izvršnim ovlašćenjima ili bez njih“, konstatuje naš sagovornik.
Kako napominje, čini mu se da će matematička računica Vašingtona biti takva da ukoliko Kurti nastavi i nadalje da pruža otpor da će ZSO biti formirana sa izvršnim ovlašćenjima, ali sa možda umanjenim kapacitetom da ne bi, kako se u Prištini tumači, to bila „druga Republika Srpska“.
Po mišljenju Markovića, činjenica da vašingtonski izaslanik već drugi put dolazi na Balkan je već znak ne samo diplomatskog pritiska nego čak i neformalne prinude, što ne znači da će Kurti na prvu loptu popustiti.
„Ono što se razlikuje u odnosu na prethodni period kada se govori o dijalogu Beograda i Prištine jeste da je inicirano u poslednje vreme zajedničko posredovanje od strane Brisela i Vašingtona. Eskobar i Lajčak su na zajedničkom frontu čiji je cilj da se izvrši jači pritisak na Prištinu, pošto je očigledno da Kurti drži čvrsto liniju politike čiji je slogan – ne mešajte se u naše stvari,“ tumači Marković.
Diplomatska ofanziva
Jasno je, dodaje naš sagovornik, da od početka Kurtijevog drugog mandata vidimo da on i njegova vlada, bar naizgled, ne haju za pritiske koje stiži iz EU i Amerike.
„Ova pojačana diplomatska ofanziva iz Vašingtona može da urodi plodom. Možda ne odmah ali u dogledno vreme, jer nemoguće je očekivati da će Kurti moći da odoleva pritiscima do beskonačnosti. Znamo kako je završen njegov prvi mandat –tako što su ambasade pre svih američka uklonile i njega, i njegovu vladu sa vlasti. Tako da opravdano očekujem neku vrstu pritiska na Prištinu ne samo vezano za ZSO, već i pritisak u uspostavljanju aranžmana oko slobode kretanja, pošto dogovor o stikerima ističe marta ove godine,“ napominje Marković.
Inače, Eskobar je pred posetu naveo da SAD ne diktiraju i neće diktirati šta ZSO treba da radi, ili koje treba da budu njene nadležnosti, jer je to suverena odluka koju kosovska vlada mora da donese.
Takođe je dodao i da SAD i dalje pozivaju Prištinu da sprovede odluku Ustavnog suda iz 2016. godine i uknjiži zemljište Visokih Dečana.
