Šta ako Rama na čelo Albanije dovede političara sa Kosova
19:54 26.01.2022 (Osveženo: 13:32 27.04.2023)
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Ideja da neko van Albanije bude kandidat za šefa države, posebno ako je sa problematičnog prostora kao što je Kosovo i Metohija, neobična je i politički intrigantna, a zasigurno bi vodila u stvaranje „velike Albanije“ ali i uticala na pregovore Beograda i Prištine. Takav potez Edija Rame bi bio lukav, smatra Zoran Milivojević, diplomata u penziji.
Izjava Edija Rame da kandidat za predsednika Albanije ne mora da bude neko iz te države, lansirala je u javnost tezu da bi to mogao biti neko od političara sa Kosova i Metohije –a pominju se Bedžet Pacoli ili Baton Hadžiu, obojica aktivni u političkom životu Kosova, ali i prisni lični prijatelji i politički istomišljenici samog Rame.
Ramina ideja - lukavo do ostvarenje albanskog sna
S obzirom da ovo nije demantovano, doduše ni potvrđeno ni od jedne od tri pomenute strane a da su prema nekim informacijama iz Tirane i Hadžiju i Pacoli u nekoliko navrata u poslednjih par nedelja viđeni u društvu Rame u Tirani, ovakva mogućnost se ne može odbaciti.
Zoran Milivojević smatra da bi bila sasvim druga stvar da je kandidat za predsednika neko od uglednih Albanaca iz dijaspore, koji je poreklom iz Albanije jer bi to bilo interesantno, s obzirom da Albanija ima kancelarski politički sistem gde je ključna vlada i premijer.
„U tom smislu bi predsednik bio simbol nekog odnosa sa dijasporom. Međutim, kada se u ovoj priči pojavljuju kandidati koji su politički faktori na Kosovu i Metohiji, to je sasvim druga dimenzija i ide u pravcu ne samo nacionalnog, već i političko- institucionalnog objedinjavanja. Drugim rečima, ide u prilog teze o panalbanskom projektu na ovim prostorima, odnosno, uvezivanju Kosova i Albanije, ideji koja među Albancima postoji još od 19. veka,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Institucionalna podrška kosovskoj nezavisnosti
Milivojević kaže da je to linija koju zastupa i zvanična Priština, odnosno, Samoopredeljenje i Aljbin Kurti, pa dodaje da je jasno kuda bi vodio izbor kandidata sa Kosova i Metohije.
„Izbor tih ličnosti nije nasumičan, već su to osobe koji su bile politički afirmisane u političkom životu Prištine kroz učešće i pozicijama koje su zauzimali u prošlim vladama tzv. Kosova. Drugim rečima, to su ličnosti koje su u svakom smislu zastupale interese Kosova kao nezavisne države. Tako da bi njihov ulazak u institucije Tirane sigurno išao u zbližavanje sa institucijama u Prištini. Teško da bi se te dve stvari mogle odvojiti,“ upozorava Milivojević.
Kako kaže, to bi pre svega bio pokazatelj da se od ideje „velike Albanije“ ne odustaje i da je to ideja koja povezuje sve albanske političke strukture na ovim prostorima, jer nema nijedne albanske strukture koja toj ideji nije privržena.
Na pitanje kaka bi ovakav sled događaja uticao na pregovore Beograd i Prištine, Milivojević kaže sledeće:
„To bi značilo punu podršku Tirane kosovskim zahtevima i kada je reč o potvrdi državnosti Kosova ali i drugim albanskim zahtevima na ovim prostorima. U svakom slučaju, to bi ojačalo poziciju albanskog faktora na ovim prostorima ali i poziciju Prištine u dijalogu sa Beogradom u njenim radikalnim zahtevima i u pregovorima, kao i za konačni status Kosova i Metohije.“
Uticaj na pozicije Prištine u dijalogu
Činjenica da su i Pacoli ali sam Hadžiju u nekoliko navrata istakli da se ne slažu sa radikalnim stavom Kurtija po pitanju dijaloga sa Beogradom nameće i pitanje da li bi, ako bi jedan od ove dvojice postao prvi čovek Albanije, mogao da utiče na stavove Prištine, odnosno da ih amortizuje.
„To bi samo razvodnilo radikalan pristup Samoopredeljenja ali ne bi dovelo u pitanje centralni cilj albanskog faktora a to je da se kosovska državnost potvrdi. To je i na liniji politike Edija Rame, samo se na drugačiji način njoj prilazi,“ siguran je Milivojević.
On napominje da bi se moglo desiti da i Kosovo, ako se realizuju kako kaže lukavi planovi Edija Rame, uđe i u projekat Otvoreni Balkan jer to je i želja Zapada što bi pojačalo poziciju Prištine.
„Albanija bi onda bila u poziciji da može aktivnije da politički deluje i da ideju (Otvoreni Balkan) promoviše i na samom Kosovu i Metohiji,“ napominje naš sagovornik.
Oprečna mišljenja među Albancima
Žiška koju je Rama bacio ovom izjavom izazvala je različite reakcije i u Prištini i u Tirani kod njegovih političkih oponenata. Većina smatra da bi Rama na ovaj način sebi obezbedio i poziciju premijera koju sada obavlja ali i potpunu kontrolu nad predsednikom.
S druge strane, ima i onih koji smatraju da bi na ovaj način Kosovo izgubilo svoju navodnu državnost i pre nego što ju je zvanično i steklo. Treći ovo vide kao kartu za izvlačenje Kosova iz dijaloga sa Beogradom i stavljanje pred svršen čin i same Evropske unije kao posrednika, ali i Beograda jer, kako se tumači, ovo je jedini način da se prihvati „relanost na terenu“- Srbija ne bi morala da priznaje Kosovo, a Kosovo bi kroz Albaniju dobilo neki vrstu priznanja, odnosno „delilo“ bi sa Tiranom stolicu u Ujedinjenim nacijama.
