https://lat.sputnikportal.rs/20220118/najjaci-udar-krize-u-auto-industriji-vlasnici-fabrika-u-soku-cene-polovnjaka-uzletele-1133405588.html
Najjači udar krize u auto-industriji: Vlasnici fabrika u šoku, cene polovnjaka uzletele...
Najjači udar krize u auto-industriji: Vlasnici fabrika u šoku, cene polovnjaka uzletele...
Sputnik Srbija
Auto- industrija u svetu je prošlu godinu završila sa gubitkom koji je premašio 210 milijardi dolara. Proizvedeno je oko 7,7 miliona vozila manje iako je... 18.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-18T18:01+0100
2022-01-18T18:01+0100
2022-01-18T18:01+0100
ekonomija
svet
ekonomija
automobilska industrija
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/314/30/3143078_0:153:3071:1880_1920x0_80_0_0_a89c9b6f775f1b9a7f561a871369f2b9.jpg
Prognoze su da će nestašica poluprovodnika koja je velikim delom kumovala ovakvoj situaciji trajati tokom čitave ove godine, ali je problem i nestašica sirovina, litijuma, plastike i čelika, čije su cene početkom ove godine uzletele.Generalni direktor američke kompanije Marvel koja proizvodi poluprovodnike, Met Marfi, koji je u toj industriji 27 godina, kaže da tako nešto nikada nije video.Auto-industrija u krizi do 2024.On ne očekuje rešenje problema pre 2023. godine, ako ne i 2024.Koliko je problem drastičan, svedoči i podatak Udruženja proizvođača i trgovaca motornim vozilima iz Velike Britanije, koji pokazuje da je proizvodnja pala na nivo iz 1956. godine.Zbog pada proizvodnje, na nove automobile kupci u svetu moraju da čekaju do šest meseci, a za luksuznije modele i godinu dana. Zato je u vis otišla cena polovnjaka, u Americi čak 40 odsto.Da li će ovi problemi uticati na prestrojavanja u auto-industriji, pa možda i stvaljanje ključa u bravu nekih proizvođača? S obzirom na to da se sa problemima nosi od početka pandemije ima li prostora da ova industrija koja je u mnogim razvijenim državama, poput Nemačke, motor ukupnog razvoja, ovako izdržava još godinu ili dve?Tranzicija i dnevna politikaKonsultant Mahmud Bušatlija napominje da ova situacija u automobilskoj industriji ima dva aspekta. Jedan je tranzicija sa automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje na elektro-automobile, pri čemu se pad proizvodnjepre svega odnosi na one sa unutrašnjim sagorevanjem.Drugi je to što su odnosi pre svega Amerike i Evrope prema Kini doveli do toga da budu ozbiljno poremećeni kanali snabdevanja, kaže on za Sputnjik. Prouzrokovala ih je opterećenost dnevnom politikom odnosno insistiranje Amerike i guranjem Evrope u neke sankcije pre svega prema Kini koja je najveći proizvođač komponenti koje trenutno nedostaju u proizvodnji automobila, objašnjava naš sagovornik.„Kinezi sada izgleda vode računa pre svega o onima sa kojim već imaju dogovore i ne trpe nikakve sankcije. Japan, Južna Koreja, i Kina sarađuju jako dobro i to po osnovu jednog ugovora koji je potpisan između te tri države još pre 15-16 godina. To je ugovor o slobodnom tržištu u oblasti visokih tehnologija gde spadaju i ta tehnološka dostignuća koja se tiču kompjuterizacije upravljanja automobilom“, ističe Bušatlija.Na istoku nema problemaZato na istoku nema problema sa auto-industrijom ili ima nešto malo ali nikako u meri u kojoj je to slučaj u Nemačkoj, Francuskoj, Americi, kaže on.On ipak ističe da nekih bitnijih pomeranja neće biti, jer je ukrupnjavanje značajnih proizvođača automobila manje-više došlo do kraja. Možda, kaže, jedino neki manji proizvođači automobila još mogu da priđu nekoj od tih asocijacija.Ko plaća cenu„Da li je to dovoljno da oni svi prežive – ja mislim da jeste, jer preduzeća koja se ukrupnjavaju, ako su dovoljno fleksibilni, a autoindustrija je u poslednjih 20 godina morala da osvoji tu fleksibinlnost, da se lako prilagođava svakoj situaciji, ona je globalno jako žilava i mislim da tu, ipak, neće biti nekih velkih potresa“, ocena je Bušatlije.Na konstataciju da će neko morati da plati cenu zastoja, jer to poskupljuje proizvodnju, on kaže da u tržišnoj ekonomiji to mogu biti samo kupci.Napominje da države mogu da subvencionišu prodaju, da povoljno kreditiraju ili čak subvencionišu kupce, ali dodaje da je ipak kupac taj koji treba da da pare.Veća potražnja za automobilima kojih nema je podsticaj za rast cena automobila. Do toga će dovesti i oporavak privrede i izlazak iz pandemije jer će sloboda kretanja značiti i veću potražnju za kolima.Kovid kao opravdanje za recesijuOn, međutim, ukazuje na još jedan problem, odnosno pitanje kako izlaziti iz problematičnih situacija koje je stvorila pandemija, tim pre što su dve godine kovida bile prilično veliko opravdanje za ono što se već prethodno dogodilo.„Krajem 2019. godine su gotovo sve zemlje zapadne ekonomije ušle u recesiju, uključujući i Nemačku. Problemi su bili prisutni još pre pritisaka pandemije na ekonomiju , a na to se zaboravlja. Kada korona postane prošlost prvo se mora misliti u kakvom stanju se ušlo u taj period korone, da se popravlja situacija koja je pandemiji prethodila, jer to je veći problem od korone“, smatra Bušatlija.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
gubitak svetske auto-industrije 210 milijardi dolara, proizvedeno 7,7 miliona vozila manje, nestašćica poluprovodnika i sirovina, pokidani kanali snabdevanja, politika amerike i eu prema kini, kina najveći proizvođač poluprovodnika, kupci čekaju pola godine na isporuku automobila, problemi do 2024. godine, smanjenu proizvodnju platiće kupci, rast cena automobila,
gubitak svetske auto-industrije 210 milijardi dolara, proizvedeno 7,7 miliona vozila manje, nestašćica poluprovodnika i sirovina, pokidani kanali snabdevanja, politika amerike i eu prema kini, kina najveći proizvođač poluprovodnika, kupci čekaju pola godine na isporuku automobila, problemi do 2024. godine, smanjenu proizvodnju platiće kupci, rast cena automobila,
Najjači udar krize u auto-industriji: Vlasnici fabrika u šoku, cene polovnjaka uzletele...
Auto- industrija u svetu je prošlu godinu završila sa gubitkom koji je premašio 210 milijardi dolara. Proizvedeno je oko 7,7 miliona vozila manje iako je polovinom godine ocenjeno da će to biti 3,9 miliona. Šta čeka tu industriju s obzirom na procene da boljitka neće biti možda i do 2024. godine?
Prognoze su da će nestašica poluprovodnika koja je velikim delom kumovala ovakvoj situaciji trajati tokom čitave ove godine, ali je problem i nestašica sirovina, litijuma, plastike i čelika, čije su cene početkom ove godine uzletele.
Generalni direktor američke kompanije Marvel koja proizvodi poluprovodnike, Met Marfi, koji je u toj industriji 27 godina, kaže da tako nešto nikada nije video.
Auto-industrija u krizi do 2024.
On ne očekuje rešenje problema pre 2023. godine, ako ne i 2024.
Koliko je problem drastičan, svedoči i podatak Udruženja proizvođača i trgovaca motornim vozilima iz Velike Britanije, koji pokazuje da je proizvodnja pala na nivo iz 1956. godine.
Zbog pada proizvodnje, na nove automobile kupci u svetu moraju da čekaju do šest meseci, a za luksuznije modele i godinu dana. Zato je u vis otišla cena polovnjaka, u Americi čak 40 odsto.
Da li će ovi problemi uticati na
prestrojavanja u auto-industriji, pa možda i stvaljanje ključa u bravu nekih proizvođača? S obzirom na to da se sa problemima nosi od početka pandemije ima li prostora da ova industrija koja je u mnogim razvijenim državama,
poput Nemačke, motor ukupnog razvoja, ovako izdržava još godinu ili dve?
Tranzicija i dnevna politika
Konsultant Mahmud Bušatlija napominje da ova situacija u automobilskoj industriji ima dva aspekta. Jedan je tranzicija sa automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje na elektro-automobile, pri čemu se pad proizvodnjepre svega odnosi na one sa unutrašnjim sagorevanjem.
Drugi je to što su odnosi pre svega Amerike i Evrope prema Kini doveli do toga da budu ozbiljno poremećeni kanali snabdevanja, kaže on za Sputnjik. Prouzrokovala ih je opterećenost dnevnom politikom odnosno insistiranje Amerike i guranjem Evrope u neke sankcije pre svega prema Kini koja je najveći proizvođač komponenti koje trenutno nedostaju u proizvodnji automobila, objašnjava naš sagovornik.
„Kinezi sada izgleda vode računa pre svega o onima sa kojim već imaju dogovore i ne trpe nikakve sankcije. Japan, Južna Koreja, i Kina sarađuju jako dobro i to po osnovu jednog ugovora koji je potpisan između te tri države još pre 15-16 godina. To je ugovor o slobodnom tržištu u oblasti visokih tehnologija gde spadaju i ta tehnološka dostignuća koja se tiču kompjuterizacije upravljanja automobilom“, ističe Bušatlija.
Zato
na istoku nema problema sa auto-industrijom ili ima nešto malo ali nikako u meri u kojoj je to slučaj u Nemačkoj, Francuskoj, Americi, kaže on.
„Što se tiče budućnosti to će zavisiti od stanja ekonomija pre svega država u EU i Amerike i tu bojim se da stvar ne može da se smiri u tako kratkom periodu. U Nemačkoj naročito gde je već pomama za radnom snagom gde po nekim analizama nove vlade momentalno fali oko 500.000 radnika za već otvorena radna mesta i to nije lako nadoknaditi“, smatra dobar poznavalac situacije u auto-industriji.
On ipak ističe da nekih bitnijih pomeranja neće biti, jer je ukrupnjavanje značajnih proizvođača automobila manje-više došlo do kraja. Možda, kaže, jedino neki manji proizvođači automobila još mogu da priđu nekoj od tih asocijacija.
„Da li je to dovoljno da oni svi prežive – ja mislim da jeste, jer preduzeća koja se ukrupnjavaju, ako su dovoljno fleksibilni, a autoindustrija je u poslednjih 20 godina morala da osvoji tu fleksibinlnost, da se lako prilagođava svakoj situaciji, ona je globalno jako žilava i mislim da tu, ipak, neće biti nekih velkih potresa“, ocena je Bušatlije.
Na konstataciju da će neko morati
da plati cenu zastoja, jer to poskupljuje proizvodnju, on kaže da u tržišnoj ekonomiji to mogu biti samo
kupci.Napominje da države mogu da subvencionišu prodaju, da povoljno kreditiraju ili čak subvencionišu kupce, ali dodaje da je ipak kupac taj koji treba da da pare.
Veća potražnja za automobilima kojih nema je podsticaj za rast cena automobila. Do toga će dovesti i oporavak privrede i izlazak iz pandemije jer će sloboda kretanja značiti i veću potražnju za kolima.
Kovid kao opravdanje za recesiju
On, međutim, ukazuje na još jedan problem, odnosno pitanje kako izlaziti iz problematičnih situacija koje je stvorila pandemija, tim pre što su dve godine kovida bile prilično veliko opravdanje za ono što se već prethodno dogodilo.
„Krajem 2019. godine su gotovo sve zemlje zapadne ekonomije ušle u recesiju, uključujući i Nemačku. Problemi su bili prisutni još pre pritisaka pandemije na ekonomiju , a na to se zaboravlja. Kada korona postane prošlost prvo se mora misliti u kakvom stanju se ušlo u taj period korone, da se popravlja situacija koja je pandemiji prethodila, jer to je veći problem od korone“, smatra Bušatlija.
