Dve stvari baš zbunjuju: Ko je pogrešno poslagao listove Miroslavljevog jevanđelja?
19:21 10.01.2022 (Osveženo: 12:38 10.03.2023)
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
U toku konzervacije Miroslavljevog jevanđelja 1989-1999, prilikom prepovezivanja knjige, napravljene su nedopustive greške. Dve stvari zbunjuju - prva, da li je najstarija srpska relikvija slučajno ili namerno oštećena, i druga, zašto o tome svi ćute, kaže Veljko Topalović, priređivač faksimila Miroslavljevog jevanđelja.
Knjiga koju su Srbi čuvali od 12. veka, preneli je preko Albanije u Prvom svetskom ratu, a u Drugom skrivali ispod oltara manastira Rača i u Narodnoj banci, greškom načinjenom prilikom restauracije na kraju 20. veka, ne samo da je oštećena, već su nemarom pogrešno preslagane i stranice.
Kako je došlo do ovakve greške, koliko je cena nemara i zašto je trebalo da prođe 23 godina da bi se saznala istina o dokumentu koji je UNESKO proglasio jednim od najvrednijih sačuvanih dokumenata celokupnog čovečanstva razgovaramo sa Veljkom Topalovićem, priređivačem faksimila nad kojim je i predsednik Vučić 2017. položio zakletvu.
Likovni ukrasi oštećeni, a listovi pomešani
Miroslavljevo jevanđelje, podseća Topalović, pretrajalo je vekove i dramatične istorijske događaje da bi najveća oštećenja pretrpelo u poslednjih 70 godina, najpre zbog izlaganja u neprimerenim uslovima, a zatim i nestručnog pristupa konzervaciji. Jevanđelje je oštećeno a da sve bude skandaloznije, listovi u knjizi su pogrešno i nasumično poslagani.
„Pre desetak dana saznali smo da je Audiovizuelni arhiv SANU završio snimanje Miroslavljevog jevanđelja koje nije rašiveno, nije raskoričeno. Oni su to uradili odlično, ali tek po završetku snimanja saznali su da su stranice u originalu Miroslavljevog jevanđelja jednostavno pomešane i da ne idu redosledom kakvim bi trebalo da idu. Do te greške je došlo nasumičnim slaganjem listova prilikom prepovezivanja knjige koje se odigralo tokom 1998-1999. godine. Naime, država je uradila konzervaciju Miroslavljevog jevanđelja, knjiga je bila rašivena i prilikom ponovnog povezivanja knjige, pomešani su listovi“.
Greška koju niko nije uočio 23 godine
Knjiga je zatim, podseća, poslata u Narodni muzej da bi tokom njegovog renoviranja bila prebačena u Narodnu biblioteku, a zatim nakon 18 godina ponovo vraćena u Narodni muzej. Interesantno, ukazuje naš sagovornik, sve to vreme grešku niko nije primetio, a kada je uočena nadležne državne institucije poput Ministarstva kulture, Narodnog muzeja Srbije i Narodne biblioteke „zavetovale“ su se na ćutanje.
Na pitanje ko je autor ovog nedopustivog propusta, Topalović podseća da je država imala svoje stručnjake kojima je poveravala poslove konzervacije. Tokom 1998. i 1999. konzervaciju je radila dr Vera Radosavljević.
„Tada su naneta oštećena likovnim ukrasima Miroslavljevog jevanđelja što je delimično posledica toga što se smatralo da je pergament zahvatio rak kože te da je neophodno skinuti veće delove pergamenta, što ima logično objašnjenje. Međutim, na pojedinim inicijalima nedostaje zlato koje se vidi na našim snimcima urađenim pre konzervacije“.
Nemar ili namera?
Kako tadašnje Ministarstvo kulture nije dalo nalog da se knjiga snimi pre konzervacije, država, kaže, nije imala uvid u stanje kako je knjiga izgledala pre nego što je oštećena. Snimci su urađeni posle konzervacije ali se uspostavilo da su i oni loši.
„Uglavnom, tokom 23 godine niko od državnih stručnjaka nije primetio ovakva oštećenja. Nisam siguran da li je u pitanju greška ili namera. Kako god, smatram da Jevanđelje nije bezbedno u Narodnom muzeju i da treba da se premesti u zgradu Srpske patrijaršije gde se nalazi biblioteka i Muzej SPC i gde je u vreme Prvog i Drugog svetskog rata, sačuvano 1000 srpskih srednjovekovnih rukopisa, dok Narodna biblioteka u istom periodu nije uspela da sačuva ni jedan. Svi su ili ukradeni ili uništeni“.
Komisija će utvrditi razmere štete
Naš sagovornik ukazuje da je neophodno formirati međunarodnu komisiju koja bi utvrdila koje su razmere štete i šta se može popraviti.
„Mi nemamo uvid u sadašnje stanje već stanje pre konzervacije. Da bi knjiga mogla ponovo da se rašije, a da se ne naprave nova oštećenja treba razvejati puno nepoznanica. Mi ne znamo koji su lepkovi korišćeni prilikom povezivanja Miroslavljevog jevanđelja krajem 20. veka, samoj konzervaciji je pristupljeno, a da nismo znali od kojih je materijala napravljen dokument, od koje životinje je korišćena koža za izradu pergamenta, od kog drveta je daska od koje je napravljena korica, iz kog doba je daska. Pretpostavljam da bi neke stvari restauratori mogli da urade na osnovu naših snimaka“.
Arhiv SANU je snimao ali ne i brojao strane
Na pitanje da li će se ovim povodom oglasiti SANU u čijem Audiovizuelnom arhivu je snimljeno Jevanđelje, Topalović kaže da postoji načelni dogovor da se o tome ćuti.
„Kada sam pitao da li će u izveštaju koji podnose Ministarstvu kulture napisati i to da su stranice pomešane, u Arhivu SANU su mi rekli da će se zadržati na opisu kako su snimali knjigu, pod kakvim svetlom, na koji način“.
U Hramu Svetog Save izloženo je fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja.
CC BY 3.0 / Wikipedia / Đorđe Stakić /
S druge strane, akademik Aleksandar Kostić, upravnik Audiovizuelnog Arhiva i Centra za digitalizaciju SANU u razgovoru za Sputnjik kaže da su oni samo snimali Jevanđelje u onakvom stanju kakvim su ga zatekli u muzeju, da je Ministarstvo kulture bilo naručilac posla i da je ono to koje odgovara za sve eventualne nepravilnosti u koričenju.
„Prilikom snimanja mi nismo brojali strane. Mi smo kao saradnika imali upravnika restauratorskog i konzervatorskog odeljenja Narodne biblioteke i on je jedini bio ovlašćen da rukuje Miroslavljevim jevanđeljem. Mi ga praktično nismo ni dodirivali ni brojali strane“.
Faksimil- jedina zabranjena knjiga devedesetih
Veljko Topalović je podsetimo pored Dušana Mrđenovića i Branislava Brkića jedan od priređivača faksimila Miroslavljevog jevanđelja 1998. koji je urađen u saradnji sa Službenim listom i SANU. Ta knjiga je bila jedina zabranjena knjiga devedesetih godina. Pred poslednje izbore, Slobodan Milošević je dozvolio njenu distribuciju i tada je otkupljuju najveće svetske biblioteke i univerziteti.
Povodom oštećenja originalnog Miroslavljevog jevanđelja u sredu će biti održana konferencija u Medija centru na kojoj će se novinarima pored Veljka Topalovića obratiti i Boško Savković, autor serijala o istorijatu rukopisa.
Veljko Topalović je ranije za Sputnjik govorio i o tome šta je sve bilo potrebno da se dobije potpuno i raskošno fototipsko izdanje remek-dela našeg srednjeg veka, srpskog pravoslavlja i naše knjige nad knjigama.
