https://lat.sputnikportal.rs/20220110/astronomi-otkrili-moguci-razlog-zasto-zemlja-nije-duplo-veca-1133193682.html
Astronomi otkrili mogući razlog zašto Zemlja nije duplo veća
Astronomi otkrili mogući razlog zašto Zemlja nije duplo veća
Sputnik Srbija
Pre nastanka Zemlje i drugih planeta u našem Sunčevom sistemu, moguće je da su oko Sunca bili džinovski prstenovi prašine, slični onima oko Saturna, pokazala je... 10.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-10T10:54+0100
2022-01-10T10:54+0100
2022-01-10T10:54+0100
nauka i tehnologija
svemir
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/0c/1124594619_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_fc154e826f11ecc5ae54cd946990d3d4.jpg
Pretpostavlja se da su upravo ti prstenovi sprečili Zemlju da izraste u „super Zemlju“, odnosno tip planete koja je, prema navodima NASA, duplo veća od Zemlje sa 10 puta većom masom.„Nešto se dogodilo u Sunčevom sistemu što je sprečilo Zemlju da postane mnogo veća planeta“, rekao je jedan od autora studije, Andre Izidoro.Postojanje „super Zemlje“ u drugim solarnim sistemima, međutim, otvorilo je neka pitanja na koja astronomi još uvek nemaju odgovor, a jedno od njih je i zašto takva vrsta planete ne postoji u našem Sunčevom sistemu, ako je njihova pojava tako česta, kazao je Izidoro.U pokušaju da odgovore na to pitanje, Izidoro i njegove kolege su kreirali kompjutersku simulaciju modela formiranja Sunčevog sistema.Te simulacije su pokazale da oko mladog Sunca postojala područja visokog pritiska gasa i prašine i da su najverovatnije nastala kada su se čestice, koje su se kretale prema Suncu zbog njegove snažne gravitacije, zagrevale i oslobađale velike količine gasa, preneo je „Lajv sajens“.Naučnici veruju da su potom čvrste čestice, poput prašine, počele da se gomilaju u tim područjima, pa su tako stvoreni prstenovi.Prema simulacijama, najbliži prsten Suncu formirao je planete unutrašnjeg Sunčevog sistema — Merkur, Veneru, Zemlju i Mars. U srednjem prstenu formirale su se planete spoljašnjeg Sunčevog sistema, dok je najudaljeniji prsten formirao komete, asteroide i druga mala tela u Kojperovom pojasu, odnosno području van orbite Neptuna.Astronomi su ustanovili da bi došlo do stvaranja „super Zemlje“ ako bi unutar simulacije odložili formiranje srednjeg prstena.
https://lat.sputnikportal.rs/20220109/kineski-rover-otkrio-sta-se-nalazi-na-tamnoj-strani-meseca-foto-1133149222.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220104/crvena-planeta-iz-potpuno-nove-perspektive-objavljeni-detaljni-snimci-sa-marsa-video-1133026937.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211230/oni-ce-pojesti-jedni-druge-naucnici-otkrivaju-uzase-koji-mogu-zadesiti-planetarne-kolonije-1132837163.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svemir, nauka i tehnologija
svemir, nauka i tehnologija
Astronomi otkrili mogući razlog zašto Zemlja nije duplo veća
Pre nastanka Zemlje i drugih planeta u našem Sunčevom sistemu, moguće je da su oko Sunca bili džinovski prstenovi prašine, slični onima oko Saturna, pokazala je nova studija astronoma sa Rajs univerziteta u Hjustonu.
Pretpostavlja se da su upravo ti prstenovi sprečili Zemlju da izraste u „super Zemlju“, odnosno tip
planete koja je, prema
navodima NASA, duplo veća od Zemlje sa 10 puta većom masom.
„Nešto se dogodilo u Sunčevom sistemu što je sprečilo Zemlju da postane mnogo veća planeta“, rekao je jedan od autora
studije, Andre Izidoro.
Postojanje „super Zemlje“ u drugim solarnim sistemima, međutim, otvorilo je neka pitanja na koja astronomi još uvek nemaju odgovor, a jedno od njih je i zašto takva vrsta planete ne postoji u našem Sunčevom sistemu, ako je njihova pojava tako česta, kazao je Izidoro.
U pokušaju da odgovore na to pitanje, Izidoro i njegove kolege su kreirali kompjutersku simulaciju modela formiranja Sunčevog sistema.
Te simulacije su pokazale da oko mladog
Sunca postojala područja visokog pritiska gasa i prašine i da su najverovatnije nastala kada su se čestice, koje su se kretale prema Suncu zbog njegove snažne gravitacije, zagrevale i oslobađale velike količine gasa,
preneo je „Lajv sajens“.
Naučnici veruju da su potom čvrste čestice, poput prašine, počele da se gomilaju u tim područjima, pa su tako stvoreni prstenovi.
Prema simulacijama, najbliži prsten Suncu formirao je planete unutrašnjeg Sunčevog sistema — Merkur, Veneru, Zemlju i Mars. U srednjem prstenu formirale su se planete spoljašnjeg Sunčevog sistema, dok je najudaljeniji prsten formirao komete, asteroide i druga mala tela u Kojperovom pojasu, odnosno području van orbite Neptuna.
Astronomi su ustanovili da bi došlo do stvaranja „super Zemlje“ ako bi unutar simulacije odložili formiranje srednjeg prstena.
