https://lat.sputnikportal.rs/20220109/srpski-dzez-pijanista-slavnom-muzicaru-posvetio-pesmu-cocek-za-cika-koriju-jer-mu-je-bio-u-krvi---1132951598.html
Srpski džez pijanista slavnom muzičaru posvetio pesmu: Čoček za Čika Koriju jer mu je bio u krvi
Srpski džez pijanista slavnom muzičaru posvetio pesmu: Čoček za Čika Koriju jer mu je bio u krvi
Sputnik Srbija
Čik Korija je pravio kompozicije kako što su ’Armandova rumba’ i ’Armandov tango’ i smatrao sam da mu nedostaje jedan čoček. Korija je jedan od prvih muzičara... 09.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-09T16:52+0100
2022-01-09T16:52+0100
2022-01-24T15:19+0100
kultura
novogodišnje sputnjik ekskluzive
kultura
muzika
kultura – intervjui i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1f/1132951187_0:0:2719:1529_1920x0_80_0_0_56f6ce2658c5d3a61010b8143905e37d.jpg
Da postoji neka tajna veza između njega i poznatog latino muzičara potvrđuje i Šljukin stav da i neke sasvim različite kompozicije nastaju iz gotovo identičnih poriva i emocija. Čoček i bluz nastaju iz istog meraka „Iako se u našoj staroj muzici govori drugačijim muzičkim jezikom u odnosu na džez, drugačije su skale, akordi i harmonije, ali emocija je ta koja je slična. Taj naš 'merak' recimo u čočeku mogao bih da uporedim s bluzom kao dominantnim raspoloženjem u džezu, kaže za Sputnjik Aleksandar Jovanović Šljuka. Njegov novi album „Piano solo“ donosi osam originalnih kompozicija u kojima je Jovanović pokazao svu svoju virtuoznost, ali i ljubav prema balkanskoj tradiciji. Otuda na albumu dominiraju klasične i džez kompozicije koje su vrlo jasno protkane starom srpskom muzikom. „Improvizacija je jedna od stvari koja karakteriše i naš balkanski folklor i džez. Pastir koji svira frulu dok čuva ovce svaki put drugačije izvodi svoje pesme, upravo onako kako se to u džezu radi. Ima tu, takođe, mnogo sličnosti u pristupu muziciranju, slobodi izražavanja i naravno emociji“, kaže Šljuka. Iz zadimljene kafane u koncertnu dvoranu Na albumu „Piano solo“ našle su se i obrade dve tradicionalne srpske pesme „Jesen stiže rana“ i „Što se bore misli moje“, koje su se, na ovaj način, iz zadimljene kafane preselile u koncertnu dvoranu. „Iz ranog detinjstva pamtim tu kafansku atmosferu i pijaniste koji su u klavirskim aranžmanima izvodili romanse, starogradske i kafanske pesme. Te me melodije pesama iz srpske tradicije na klaviru prate tokom celog života. Ponekad sam ih izvodio na koncertima, a sada sam ugrabio idealnu priliku da ih trajno i zabeležim. Veoma poštujem našu muzičku baštinu i mislim da treba novim generacijama prenositi muziku Balkana, kako bi se ona održala i u budućnosti“, smatra Jovanović. On dodaje da je naša tradicionalna muzika jedna od velikih muzičkih celina imajući na umu bogatstvo koje je nastalo i sačuvalo se na malom prostoru kakvo je Balkansko poluostrvo. „Razlika u folkloru je ogromna od sela do sela. Volim da kažem da se na svakih stotinu metara menja folklor, drugačiji su ritmovi, drugačije melodije. U srpskoj tradiciji postoje uticaji mađarske, rumunske, zapadne, klasične kulture, da ne zaboravimo i turski uticaj i neke od njihovih lepih melodija. Sve to doprinosi da muzika Balkana bude raskošna“, ističe on. Najteže je sarađivati sam sa sobom Za razliku od muzike koja u današnje vreme zahteva mnogo različitih boja, orkestracija i instrumenata, Šljuka se odlučio za nešto potpuno organsko, kao što je klavirski solo. Neko bi rekao da je to zastareli način snimanja, pisanja i komponovanja, međutim, kada je reč o emocijama koje nastaju dok jedan muzičar sam izvodi svoju muziku – one nikada ne izlaze iz mode. „Veliki je izazov za umetnika da sam napiše muziku i izađe na binu. S druge strane, kada ste sami, emocije su direktne, osećaju se sve nesigurnosti, ali i uzbuđenje“, naglašava Jovanović. On navodi da je, posle saradnje s poznatim muzičarima kao što su Maksim Kočetov, Marčelo i drugi, shvatio da je ipak najteže sarađivati sa samim sobom. „Kada sarađujem s drugim ljudima, uvek postoji dogovor, razgovor, razmena ideja koje se brže slože u kompozicije i aranžmane. Kada sam sam, često nisam svestan šta radim, zbog čega uvek potražim tuđe mišljenje.“ Čoček za Čika Koriju Improvizacija koja je bila osnova za snimanje ovog albuma odvela je Šljuku ne samo daleko u srpsku prošlost već i na Zapad, gde se muzika velikog Čika Korije susrela sa melodijom čočeka. Muzička posveta čuvenom Armandu Čiku Koriju u pesmi „Armandov čoček“ upravo je latinske ritmove, sambu i rumbu koje Korija svirao, približila melodijama na kojima se naša tradicija temelji. „Čik Korija je pravio kompozicije kako što su ’Armandova rumba’, ’Armandov tango’ i smatrao sam da mu nedostaje jedan čoček. On nije poznavao balkansku muziku, ali da jeste, verujem da bi mu se svidela. On me je naučio kako folklor kombinovati s džezom jer je on to uspešno radio. Korija je jedan od prvih muzičara na svetu koji je flamenko i latino muziku predstavio u novom maniru. To je za mene kao kompozitora bila životna lekcija – predstaviti na novi način muziku koja je mojoj krvi“, zaključuje Jovanović.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, novogodišnje sputnjik ekskluzive, muzika, kultura – intervjui i analitika
kultura, novogodišnje sputnjik ekskluzive, muzika, kultura – intervjui i analitika
Srpski džez pijanista slavnom muzičaru posvetio pesmu: Čoček za Čika Koriju jer mu je bio u krvi
16:52 09.01.2022 (Osveženo: 15:19 24.01.2022) Čik Korija je pravio kompozicije kako što su ’Armandova rumba’ i ’Armandov tango’ i smatrao sam da mu nedostaje jedan čoček. Korija je jedan od prvih muzičara koji je flamenko i latino muziku predstavio na nov način i to je za mene bila životna lekcija kako predstaviti muziku koja je u mojoj krvi, kaže džez pijanista Aleksandar Jovanović Šljuka.
Da postoji neka tajna veza između njega i poznatog latino muzičara potvrđuje i Šljukin stav da i neke sasvim različite kompozicije nastaju iz gotovo identičnih poriva i emocija.
Čoček i bluz nastaju iz istog meraka
„Iako se u našoj staroj muzici govori drugačijim muzičkim jezikom u odnosu na džez, drugačije su skale, akordi i harmonije, ali emocija je ta koja je slična. Taj naš 'merak' recimo u čočeku mogao bih da uporedim s bluzom kao dominantnim raspoloženjem u džezu, kaže za Sputnjik Aleksandar Jovanović Šljuka.
Njegov novi album „Piano solo“ donosi osam originalnih kompozicija u kojima je Jovanović pokazao svu svoju virtuoznost, ali i ljubav prema balkanskoj tradiciji. Otuda na albumu dominiraju klasične i džez kompozicije koje su vrlo jasno protkane starom srpskom muzikom.
„Improvizacija je jedna od stvari koja karakteriše i naš balkanski folklor i džez. Pastir koji svira frulu dok čuva ovce svaki put drugačije izvodi svoje pesme, upravo onako kako se to u džezu radi. Ima tu, takođe, mnogo sličnosti u pristupu muziciranju, slobodi izražavanja i naravno emociji“, kaže Šljuka.
Iz zadimljene kafane u koncertnu dvoranu
Na albumu „Piano solo“ našle su se i obrade dve tradicionalne srpske pesme „Jesen stiže rana“ i „Što se bore misli moje“, koje su se, na ovaj način, iz zadimljene kafane preselile u koncertnu dvoranu.
„Iz ranog detinjstva pamtim tu kafansku atmosferu i pijaniste koji su u klavirskim aranžmanima izvodili romanse, starogradske i kafanske pesme. Te me melodije pesama iz srpske tradicije na klaviru prate tokom celog života. Ponekad sam ih izvodio na koncertima, a sada sam ugrabio idealnu priliku da ih trajno i zabeležim. Veoma poštujem našu muzičku baštinu i mislim da treba novim generacijama prenositi muziku Balkana, kako bi se ona održala i u budućnosti“, smatra Jovanović.
On dodaje da je naša tradicionalna muzika jedna od velikih muzičkih celina imajući na umu bogatstvo koje je nastalo i sačuvalo se na malom prostoru kakvo je Balkansko poluostrvo.
„Razlika u folkloru je ogromna od sela do sela. Volim da kažem da se na svakih stotinu metara menja folklor, drugačiji su ritmovi, drugačije melodije. U srpskoj tradiciji postoje uticaji mađarske, rumunske, zapadne, klasične kulture, da ne zaboravimo i turski uticaj i neke od njihovih lepih melodija. Sve to doprinosi da muzika Balkana bude raskošna“, ističe on.
Najteže je sarađivati sam sa sobom
Za razliku od muzike koja u današnje vreme zahteva mnogo različitih boja, orkestracija i instrumenata, Šljuka se odlučio za nešto potpuno organsko, kao što je klavirski solo. Neko bi rekao da je to zastareli način snimanja, pisanja i komponovanja, međutim, kada je reč o emocijama koje nastaju dok jedan muzičar sam izvodi svoju muziku – one nikada ne izlaze iz mode.
„Veliki je izazov za umetnika da sam napiše muziku i izađe na binu. S druge strane, kada ste sami, emocije su direktne, osećaju se sve nesigurnosti, ali i uzbuđenje“, naglašava Jovanović.
On navodi da je, posle saradnje s poznatim muzičarima kao što su Maksim Kočetov, Marčelo i drugi, shvatio da je ipak najteže sarađivati sa samim sobom.
„Kada sarađujem s drugim ljudima, uvek postoji dogovor, razgovor, razmena ideja koje se brže slože u kompozicije i aranžmane. Kada sam sam, često nisam svestan šta radim, zbog čega uvek potražim tuđe mišljenje.“
Improvizacija koja je bila osnova za snimanje ovog albuma odvela je Šljuku ne samo daleko u srpsku prošlost već i na Zapad, gde se muzika velikog Čika Korije susrela sa melodijom čočeka. Muzička posveta čuvenom Armandu Čiku Koriju u pesmi „Armandov čoček“ upravo je latinske ritmove, sambu i rumbu koje Korija svirao, približila melodijama na kojima se naša tradicija temelji.
„Čik Korija je pravio kompozicije kako što su ’Armandova rumba’, ’Armandov tango’ i smatrao sam da mu nedostaje jedan čoček. On nije poznavao balkansku muziku, ali da jeste, verujem da bi mu se svidela. On me je naučio kako folklor kombinovati s džezom jer je on to uspešno radio. Korija je jedan od prvih muzičara na svetu koji je flamenko i latino muziku predstavio u novom maniru. To je za mene kao kompozitora bila životna lekcija – predstaviti na novi način muziku koja je mojoj krvi“, zaključuje Jovanović.
