Dobro došli u 2022: Šta nas čeka u godini pred nama? /video/
22:30 07.01.2022 (Osveženo: 07:36 08.01.2022)
Pratite nas
Bil Gejts kaže da je optimista i da će 2022. biti bolja od godine koja joj je prethodila, i slobodni su da mu veruju svi koji veruju da je ono što je dobro za Bila Gejtsa – dobro i za njih. Dok u stvarnom svetu uglavnom možemo da se nadamo da u godini koja je pred nama neće dalje eskalirati problemi iz godine za nama; sve preko toga bilo bi luksuz.
U 2021. nastavljen je samrtni ropac donedavnog svetskog poretka – ponižavajući način na koji je Amerika pobegla iz Avganistana, u tim smislu, bio je i više nego paradigmatičan, i uz to nimalo slučajan – ali su istovremeno nastavljene i porođajne muke globalnog poretka u nastajanju. Baš tu i leže neke od ponajvećih opasnosti s kojima ćemo se suočiti u 2022.
Tripolarni svet
Načelnik Generalštava američke vojske Mark Majli, naime, jeste priznao da već živimo u tripolarnom svetu kojim dominiraju Sjedinjene Države, Kina i Rusija, no, to ne znači i da su se Sjedinjene Države odrekle ambicije da izdominiraju nad Kinom i Rusijom. Te stoga ratne igre Amerike i njenih pokornih partnera iz NATO-a i AUKUS-a u Ukrajini i Tajvanskom moreuzu ne treba shvatati olako.
Najzad, očigledno je da ih olako ne shvataju ni u Rusiji i Kini, čiji su lideri Vladimir Putin i Si Đinping svoju koordinaciju, uključujući i vojnu, podigli na još viši nivo a već duže vreme je on najviši u dugoj istoriji odnosa dveju zemalja. Pritom, vojna saradnja Rusije i Kine, koja bi morala da bude nezaobilazni faktor odvraćanja agresije u svakom razumnom scenariju bliske budućnosti sveta, garant je neometane saradnje u svim drugim oblastima ključnim za dalje jačanje njihove nezavisnosti od onih koji bi da im je oduzmu; od energetike i najavljenog gasovoda „Snaga Sibira 2“ do najavljenog formiranja zajedničkog sistema plaćanja, nezavisnog od SVIFT-a koji je pod kontrolom onih koji kontrolišu američki dolar.
Nema ih mnogo, ali ovo su definitivno neki od započetih poslova iz prošle godine za koje vredi poželeti da se nastave i u ovoj; ne samo zato što će da koriste Rusiji i Kini, već stoga što bi, posledično, mogli da budu od koristi i za onaj ostatak sveta koji će smeti, i umeti, da iskoristi šansu kada mu se pruži.
Evropski suverenitet i podeljena Amerika
Svoje šanse Evropa je u poslednje vreme propustila zadivljujući broj puta. Zatezanje oko „Severnog toka 2“ usred energetske krize, otuda, predstavlja pravilo, a ne izuzetak, te nije isuviše preterano primetiti da se Stari kontinentubrzano pretvara u umirući. To je, valjda, i logična posledica njene dementne nesposobnosti da se izbori za sopstveni interes. A očigledan interes Evrope leži u saradnji s Rusijom i Kinom umesto u sukobljavanju s njima zbog američkog interesa.
Najavljujući novu 2022, magazin „Ekonomist“ podseća da u prvoj polovini godine Francuska predsedava Evropskom unijom, a od njenog predsednika Emanuela Makrona očekuje da bude „dominantan glas u Evropi u post-Merkel eri“. I da se kao takav „založi za 'evropski suverenitet'“. Ali Makron najpre treba da preživi aprilske predsedničke izbore; i da usput zakrpi Evropsku uniju koja je na kraju prošle godine bila još podeljenija nego na njenom početku.
Sa problemom svoje sve dublje podeljenosti suočiće se i Amerika, u kojoj 52 odsto pristalica Donalda Trampa i 41 odsto pristalica Džoa Bajdena smatraju da je „vreme da se podeli zemlja“. Americi predstoje izbori za Kongres – prognozira se pobeda opozicionih republikanaca – a ionako klimavu društvenu stabilnost dodatno bi mogla da zaljulja inflacija koja je u 2021. počela da se zahuktava. I tek ćemo da vidimo da li će se zaustaviti pre nego što preraste u hiperinflaciju koju je najavio vlasnik „Tvitera“ Džek Dorsi.
„Nova normalnost“ Bila Gejtsa
A tu je, povrh svega, i kovid 19. Vakcine ipak nisu zaustavile njegovo širenje kroz čitavu '21, ali „najmoćniji doktor na svetu“ (kako ga opisuje „Politiko“) Bil Gejts sad optimistički najavljuje da će se „akutna faza pandemije okončati tokom 2022.“. Za to su, kako piše, zaslužne vakcine zasnovane na mRNK tehnologiji, „i nadam se da ćemo kroz nekoliko godina o virusu razmišljati samo kad budemo dobijali zajedničku vakcinu protiv kovida i gripa svake jeseni“. I možda je samo proizvod slučajnosti što Bil Gejts u svom investicionom portfelju poseduje akcije „Fajzera“, „Bionteka“, „Merka“ i ostalih ekstraprofitera beskrajne vakcinacije.
Tek, optimista Gejts prognozira da će „2022. biti godina u kojoj ćemo se konačno smiriti u post-pandemijskoj novoj normalnosti“. „Nova normalnost već je tu. Naviknite se na nju,“ komanduje i „Ekonomist“ koji je u (su)vlasništvu porodice Rotšild.
Dalje podgrevanje tenzija
Da li ćemo ih poslušati, i kako uopšte izgleda ta „nova normalnost“ koja nam se obećava? Koji će trendovi obeležiti godinu koja je pred nama? Treba li 2022. da se plašimo, ili da joj se radujemo?
U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima govorili analitičar Branko Pavlović i novinar i sociolog Slobodan Reljić.
Podsećajući da su se ispravnim pokazale prošlogodišnje prognoze da će doći do dodatnog zatezanja odnosa između Zapada i Rusije i Kine, uz istovremeni nastavak unapređivanja odnosa između ovih dveju zemalja, Branko Pavlović i u 2022. predviđa nastavak ovih trendova:
„Upravo zato je Amerika i izvršila svojevrsnu ideološku pripremu svojih saveznika, koja je za cilj imala dalje uništavanje ideje o samostalnosti Evropske unije. I to je jedan od retkih uspeha iz prošle godine kojima može da se pohvali – uspela je da natera sve ključne članice EU, počev od Nemačke, da joj se pridruže u eskalaciji odnosa s Rusijom i Kinom. Upravo zato, 2021. nije bila opasna samo zbog onoga što se tokom nje dogodilo, već i zbog svega što je predstavljalo pripremu za ono što će se dogoditi tokom 2022.“
Istovremeno je, skreće pažnju Slobodan Reljić, u zapadnom svetu „u toku veliki transfer bogatstva ka sve manjem krugu pojedinaca koji se odigrava pod okriljem pandemije kovida 19... Reč je o procesu koji ne može da bude zaustavljen a koji će dodatno nastaviti da podgreva tenzije u već podeljenom društvu kakvo je američko. Preti i nova ekonomska kriza, uz pucanje naduvanog finansijskog balona kakav nije postojao nikada u istoriji čovečanstva. Sve su to razlozi zbog kojih je još veća opasnost od izazivanja rata kao 'rešenja' za ove probleme, uz nekoliko odličnih kandidata za to, od Ukrajine, preko situacije oko Irana, do Tajvana...“
„Istovremeno, međutim“, dodaje Reljić, „vidimo i da je sve veće unutrašnje nezadovoljstvo u tim društvima, uz sve masovniju pobunu građana protiv tog sistema, o čemu rečito svedoče demonstracije građana u Beču, Rimu, Londonu... koje mediji pokušavaju da ignorišu.“
A „sistem će pokušati da pobunu i potpuno uguši“, predviđa Branko Pavlović.
„Otuda i najave 'nove normalnosti', kao nečega drugačijeg od onoga što je bilo, treba shvatiti i kao priznanje da im situacija zapravo izmiče kontroli... I upravo je iz tog razloga od izuzetnog značaja što sve veći deo sveta, kako unutar ovih društava tako i izvan Zapada, na čelu sa Kinom i Rusijom, počinje na sve organizovaniji način da se suprotstavlja tom sistemu. A opet, to ne znači i da, kako se budu suočavali s daljim gubitkom kontrole nad svetom, oni neće postajati sve opasniji. I zato će 2022. biti izuzetno opasna godina jer će dosad vladajuće sile ići na sve veću eskalaciju u nastojanju da spreče još veći gubitak kontrole, dok će im se sile u usponu u tome suprotstaviti. I pitanje je samo kakav će oblik poprimiti sukobi koji su neminovni.“
