00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Šta građani da zaokruže - DA ili NE: Stručnjaci daju po pet razloga za i protiv promene Ustava

© Tanjug / RADE PRELICSpomenik caru Dušanu ispred Palate pravde u Beogradu
Spomenik caru Dušanu ispred Palate pravde u Beogradu - Sputnik Srbija, 1920, 05.01.2022
Pratite nas
Akt o promeni Ustava Republike Srbije koji se tiče načina izbora sudija i tužilaca konfrontirao je srpsku javnu scenu, ali i građane koji bi na referendumu 16. januara trebalo da iznesu svoj sud na ovu temu.
Koji su to razlozi zbog kojih bi građanin Srbije trebalo da izađe i zaokruži „DA“, a koji ubedljivo govore u prilog „NE“, te može li savetodavna Venecijanska komisija da bude ustavni faktor koji će konačno presuditi izmene u Ustavu, razgovaramo sa pravnikom i izvršnim direktorom Fondacije za otvoreno društvo Milanom Antonijevićem i profesorom ustavnog prava Slobodanom Orlovićem.

Pravosuđe na strani građana, a ne političara

Pravnik Milan Antonijević smatra da u ovom trenutku postoji mnogo više razloga za zaokruživanje referendumskog „da“, insistirajući na tome da bi pravosuđe koje bi trebalo da se formira nakon izmena Ustava bilo mnogo više na strani građana, a mnogo manje na strani političkih opcija, članova političkih stranaka i onih interesnih grupa koje su odrodile pravosuđe od naroda.
Ovo je njegovih pet razloga da se zaokruži „DA“:
1.Mi govorimo o pravosuđu koje je za ovih 14 godina važenja Ustava bilo pod političkim uticajem. U Narodnoj Skupštini koja je sudije birala više smo viđali partijske kvote nego razgovor o konkretnim kandidatima, njihovom uspehu i razlozima koji ih čine dostojnim pozicija koje će obavljati. Ista je situacija i sa tužiocima, ne samo sudijama.
2. Do sada smo imali upadljiv uticaj ministra pravde na rad Visokog saveta sudstva. Samim tim što je ministarka bila članica i sedela u ovom telu, mi nikada nismo imali glasanje suprotno volji ministarke u ovom telu, što je vrlo zanimljivo jer je prevagu uvek odnosio njen stav i stav članova tela koji su bili izabrani. Važno je da se u narednim mesecima, kako je ustavni zakon predvideo, donesu zakoni koji će definisati dalje izmene, da tu ne bude nekih nejasnoća, da se u potpunosti razradi opcija koja je pred građanima i da konačno imamo poverenja u pojedince koji su u sistemu- sudiju i tužioca.
3. Izlazak politike i političkih stranaka iz treće grane vlasti - pravosuđa. Građani znaju koliko je razarajuća moć političkih stranaka ukoliko se pređu granice definisane Ustavom, ukoliko se zađe u kadriranje pravosuđem, kadriranje Tužilaštvom, ukoliko se zađe u svaki konkretno predmet. Mi se kao pravnici svaki put čudimo kada predsednik ili predsednica Vlade komentarišu postupke koji su u toku i to su stvari kojima pokazuju da kao izvršna vlast i neko ko u ovom trenutku u potpunosti vrši vlast, žele da kontrolišu pravosuđe. To se sa ovim izmenama Ustava ograničava.
4. Dobijamo pravosuđe koje unutar sebe ima dovoljno stručnih ljudi koji mogu da naprave sistem i izbora i sistem kontrole. Reč je o ljudima koji su završili Pravni fakultet, položili pravosudni ispit, išli na Pravosudnu akademiju, stekli pravosudna znanja i verujem da je to dovoljno da im se pokloni poverenje.
5. Konačno, dobijamo i izvršnu i zakonodavnu vlast koje se plaše pravosuđa, s pravom, a ne obrnuto, kako je to u ovom trenutku.
Ovim se stavlja tačka na politizovanje pravosuđa, komentarisanja predmeta, nevidljive tužioce i donekle piramidalnu strukturu koja ne odgovara građanima.

E, to u suverenoj državi ne može...

Profesor Slobodan Orlović smatra da ne postoji potreba da se Ustav menja sada uopšte, a pogotovo ne da se menjaju odredbe o pravosuđu jer postoji dovoljno garancija nezavisnosti i samostalnosti u važećem Ustavu.
Ovo je njegovih pet razloga da se zaokruži „NE":
1. U telu koje bira sudije većina su sudije i po postojećem i po predloženom rešenju.
2. Ustav se menja kada za time postoje potrebe jednog društva i kada se građani o tome saglase. Ovde nema takve potrebe, nema ni društvene saglasnosti (konsenzusa građana), već se Ustav menja da bi se ispunio jedan od bezbrojnih uslova na putu evropskih integracija. Taj put je inače politički put koji ne zavisi od nas nego od onih koji treba tamo da nas prime (setimo se Bugarske, Rumunije ili Kipra, i Turske sa druge strane, na primer). I druge države ovoga što se naziva Zapadni Balkanom promenile su svoje Ustave, pa to treba da uradi i Srbija. E, to u suverenoj državi ne može. Pogotovo ne može savetodavna Komisija iz Venecije da bude ustavni faktor koji će konačno presuditi da ovo u Ustavu ne valja i da to treba promeniti na takav i takav način.
3. Ove promene nisu suštinske po položaj sudova i sudija, već predstavljaju detaljisanje i praktično loše napisane sitnice kojima se ionako nedovoljno dobro napisan Ustav dodatno kvari. Poboljšanje sudstva je stvar napretka čitavog društva, usavršavanja i poštenja svakog sudije - za šta je potrebno vreme i društveni i kulturni napredak svih. Nije tu ključno pitanje da li će u Sudskom savetu biti šest ili sedam sudija.
4. Običan građanin, pa ni velika većina pravnika, uopšte ne razume šta se to menja u Ustavu i kakve će posledice doneti, pa prema tome ne može valjano ni da odluči da li da glasa sa “DA” ili sa “NE”. U tom smislu, njihov odgovor neće biti iskren već će se povesti za onim ko ih ubedi da glasaju za “DA” ili za “NE”.
5. Ne treba glasati za ove promene i zbog toga jer se tužilaštvo, sasvim neočekivano i izvan Vladine inicijative za promenu Ustava, ovim aktom izjednačava sa sudstvom. To je plod nekakvog kompromisa unutar grupe koja je pisala ove ustavne izmene. Tužilaštvo nije objektivno, ono goni i predstavlja jednu stranu u postupku nasuprot odbrani, pa po svojoj prirodi ne može biti isto što i sud. Zato i ne treba, niti može biti nezavisno kao sud.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala