„Bombe padaju, a mi sviramo Cajku“: Kako se srpska istorija prelamala u kafani
14:37 02.01.2022 (Osveženo: 15:01 02.01.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Srbi vole dve stvari iznad svega - politiku i kafanu. A ko može da zna bolje kakav je spoj ove dve srpske ljubavi nego neko ko je u kafani proveo decenije kao muzičar, a sve što je video, čuo i preživeo ali i sačuvao vezano za kafane kojih više nema ovekovečio u knjizi „Kafanske priče“.
Nenad Kolarević, autor ove knjige, nekad je planirao da postane mašinski inženjer, ali život ga je sa studija odveo - u kafanu. Tamo je imao prilike da svira tokom najteže decenije u novijoj srpskoj istoriji, devedesetih godina, i to većinom u „Skadarliji“, ali i u drugim čuvenim kafanama koje su bile i ostale stecište glumaca, političaram stranih i naših, bivših i sadašnjih, ali i raznih Arkana i momaka sa beogradskog asfalta.
„Duh tog društva kada je mehaničar mogao da sedi sa poznatim glumcem ili slikarom pokušao sam da sačuvam u ovoj knjizi u nadi da će neka sledeća pokoljenja sve te kafane kojih danas više nema a na čijim su mestima sada neke zgrade ili tržni centri ponovo otvoriti,“ započinje svoju priču Nenad.
Bombe padaju, a mi sviramo „Cajku“
Kafana je, smatra on, uvek bila presek nekog društva, trenutka u kome se nalazi, ali i izvor informacija koje su prvo stizale do kafana pa tek posle do svog odredišta.
„Da će nas bombardovati čuo sam u kafani i to mnogo ranije nego što je to počelo da se govori u javnosti. Da zlo bde veće, i samo veče početka bombardovanja sam dočekao svirajući „Cajku“ za neke žene koje su slavile nekim povodom. Sećam se da su se oglasile sirene ali da niko nije na to ni obratio pažnju, dok nije pala prva bomba i njen blesak obasjao kafanu a prasak nas nadjačao. Koliko su ljudi neki put nesvesni situacije govori mi baš taj trenutak jer je jedna od gospođa malo pripita, iako smo mi svi zalegli na patos, povikala – „Ma svirajte bre!“,“ priseća se naš sagovornik.
Gotov deceniju ranije, priča dalje Nenad, desilo mu se da se našao u situaciji gde su se u kafani zatekle dve ideološki različite političke grupacije, a da je svaka do njih želela da baš ona bude ta koja će pesmom biti ispoštovana od strane muzičara.
1/1
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku, privatna arhiva
Nenad Kolarević autor knjige "Kafanske priče"
1/1
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku, privatna arhiva
Nenad Kolarević autor knjige "Kafanske priče"
„Za jedim stolom sede i traže da im sviramo „Marširala kralj Petra garda“. Za drugim dođu i kažu svirajte „Druže Tito, mi ti se kunemo“! Mi zbunjeni - koga da poslušamo. Pitamo šefa kafane, a on kaže svirajte obe. Da, ali koju prvo?! Kaže on, ko je prvi tražio. Mi krenemo, ustaju ovi drugi i prekinu nas. Umalo da dođe do belaja a mi u sredini, ni krivi ni dužni. Na kraju se dogovorimo: red za jedne, red za druge i nekako tu noć preživesmo,“ pripoveda Nenad.
Kafana kao presek društveno-političkog stanja
U to doba, krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kaže naš sagovornik, imali smo potrebu i da se ozbiljno informišemo o klijenteli za koju sviramo, jer je tada već nacionalizam bio u usponu.
„Bila je svirka za neke generale u kafani u Đurđevoj ulici , ređale su se pesme „Oj vojvodo Sinđeliću“, „Od Topole pa do Ravne gore“, sve u tom stilu, kada su počele da lete flaše u žaru sevdaha kao projektili. U takvim situacijama obično gledamo da se pribijemo u neki ćošak, što je i normalno. Onda scena koju neću zaboraviti. Jedan od generala ustade, postavi praznu flašu na sto u vodoravni položaj , odredi joj centar i glavom je udari iz sve snage. Flaša se slomila u hiljadu sitnih komadića, lete na sve strane. Ja dižem pogled ka njegovom čelu, očekujem lokvu krvi a na njemu - ni ogrebotine! To ni danas ne znam kako se desilo,“ s čuđenjem kaže Kolarević.
Tih ratnih godina autor ove knjige seća se i po događajima na kojima je svirao, kako kaže, sa knedlom u grlu.
„Desilo se da su u kafanu jedno veče pristigli momci iz 63. padobranske brigade. Poginuli su im drugovi i tu noć su od njih hteli da se oproste pesmama. I to je bila teška noć“, priseća se on s tužnim izrazom lica.
Srpske političare, s druge strane, pamti neke kao velike boeme široke ruke, a neke kao škrte i nadmene.
„Jednom sam čuo kad je jedan političar koji je i danas aktivan rekao u razgovoru sa svojim prijateljima da je narod glup. To me je baš naljutilo. Kasnije nas je terao da sviramo dok ga ne pogodimo u žicu iako je fajront odavno prošao. Svirali smo mu do svitanja, čak je tražio i do kola da ga pratimo kad je odlazio, a kad je sedao u auto kolega ga pita: Pa jesmo li vam našli žicu? A on uzvrati grohotom se smejući da nas je samo zavitlavao“ dodaje Nenad, opisujući detalj iz ponašanja nekoga ko ima moć.
Pištolj na mehu harmonike
Desilo mu se takođe da svira sa pištoljem na mehu harmonike koji je jedan gost postavio.
„Bio je sa jednom damom u društvu i uporno tražio od nas pesmu koja bi bila prilagođena njoj. Nismo uspevali da prihvati nijedan naš predlog. Dok smo se mi dogovarali i budnim okom gledali na onaj pištolj koji mi je stajao ispred nosa, on je pogledao u damu pa u mene i počeo da joj je na sebi „svojstven“ način pokazuje koliko mu je do nje stalo. Počeo je da recituje nadahnuto pesmu „Pismo ženi“ Sergeja Jesenjina. Kada je završio, ustao je skinuo pištolj sa harmonike, izvinio se i umesto pištolja stavio tadašnjih 1000 nemačkih maraka a onda su otišli. Mi smo ostali u šoku“, još jedna je epizoda koju je ovaj muzičar doživeo u svojoj karijeri, a zabeležio u knjizi.
O beogradskim kafanama je mnogo toga napisano. U knjizi “Stare kafane Beograda” Vidoja Golubovića navodi se podatak da je prva kafana u Evropi otvorena baš u Beogradu i to za vreme Turaka godine 1552. London, Marsej i Beč dobili su kafane sto godina kasnije. Posebni duh Beograda i taj „kult obožavanja kafane” francuski pisac Luj Žedoen je 1624. opisao rečima „da u toj bogatoj varoši ima svega do preteranosti”. Prve kafane u Beogradu nastale su iz dućančića u kojima se pekla kafa i raznosila po čaršiji. U njih u početku nisu smeli da zalaze hrišćani, niti se u tu služilo šta drugo sem kafe, ratluka i vode sa česme.
Istorijske odluke donete za kafanskim stolom
Prve kafanice, gde se počela uz kafu točiti i rakija, nikle su u hrišćanskim delovima varoši. Postoji priča da se pri kraju beogradske Ulice Kneza Miloša, kod današnje Mostarske petlje, nekada nalazila kafana “Kod pocepanih gaća”, a zbog tako neprimerenog naziva kafane svojevremeno se pobunila i Draga Obrenović, poslednja srpska kraljica iz ove dinastije. Vlasnik je, naravno, brže-bolje promenio ime lokala.
Verovatno najpoznatija kafana, koja je ušla u beogradsku legendu je “Dardaneli”. Bila je smeštena na današnjem Trgu Republike koji se nekada zvao “Pozorišni trg”. Radila je do 1901. godine i bila čuveno sastajalište beogradskih boema, među kojima su bili i slavni Vojislav Ilić, Branislav Nušić, Gustav Matoš, Stevan Sremac … Nušić je goste kafane opisao kao “vedre, vesele i duhovite ljude, ponesene, pa puštene…” Kad je doneta odluka o likvidaciji kafane “Dardaneli” izbili su ozbiljni protesti.
U kafani je rođen stranački život u Srbiji, mnoge političke, kasnije će se ispostaviti i istorijske odluke donete su za kafanskim stolom. Sentandrejska skupština, na kojoj su svrgnuti Karađorđevići i na vlast vraćeni Obrenovići 1858. godine, održana je u “Srpskoj kruni.” Posle prvog Svetskog rata u “Kasini” su se održavale i sednice Narodne skupštine. Kafana ima posebnu magiju – prva sijalica u Beogradu zasijala je u kafani “Proleće”, u današnjoj Masarikovoj ulici, a na tom mestu se danas nalazi zgrada “Elektrodistribucije”.
Sednice skupštine u kafani
Prvi telefon u Beogradu zazvonio je u “Tri lista duvana”, a prvi beogradski sajam knjiga održan je 1893. u “Kolarcu”, koji je bio jedna od najreprezentativnijih kafana. Nalazio se u Makedonskoj ulici, sa fasadom u klasicističkom stilu, velikom salom gde su se održavali balovi, a tu su se i igrale predstave pozorišta Brane Cvetkovića – “Orfeum”.
1/3
Restoran Pivnica: "Bajlonijev kladenac"
"Srpska kruna" kafana i hotel polovinom 20. veka, danas zgrada biblioteke Grada Beograda
Kafana Dardaneli iza spomenika knezu Mihailu, oko 1890. godine
1/3
Restoran Pivnica: "Bajlonijev kladenac"
"Srpska kruna" kafana i hotel polovinom 20. veka, danas zgrada biblioteke Grada Beograda
Kafana Dardaneli iza spomenika knezu Mihailu, oko 1890. godine
U kafani “Zlatni krst” prikazana je 25. maja 1896. prva javna bioskopska projekcija u Beogradu. U kafani je zasvirao i prvi strani violinista – 1894. godine. “Kolarac”, koji je bio smešten u sklopu zgrada koje su pripadale Iliji Milosavljeviću, poreklom iz Kolara, sastajali su se političari, oficiri i državni činovnici. Srušen je za vreme nemačkog bombardovanja 1941. godine. Miloš Obrenović je na vlast vraćen po drugi put u kafani “Velika ili Kneževa pivara”. U gostionici “Imperijal” 1891. održan je zbor beogradskih novinara gde je odlučeno da se obnovi Srpsko novinarsko društvo koje je preimenovano u Srpsko novinarsko udruženje.
„Bermudski trougao“
Propisom koji je 1859. doneo knez Miloš Obrenović bilo je naređeno da i kafane i mehane moraju biti izgrađene od čvrstog materijala i da je obavezan ulaz sa čela, a nikako iz dvorišta. Sofka, muzička zvezda Skadarlije i kafane “Kod dva jelena”, sa svojim mužem, violinistom Pajom Ciganinom snimila je više od 40 ploča, neke u Parizu i Berlinu, a uz njene pesme “Zulfi mori Zulfe” i “Lepa Fata” mirili su se najljući stranački protivnici.
Između dva svetska rata demokrate su boravile u “Barajevu” (na uglu ulica Beogradske i Krunske), gde se služila hrana u tanjirima od češkog porcelana i bila je jedna od retkih koja je imala drveni pod. Članovi “Slovenske ljudske stranke” su išli u “Ljubljanu”, a ministri Cvetkovićeve vlade najradije su bivali u “Maderi”. Za vreme rata u kafani su se sreli Tito i Draža, Apis i zaverenici spremali svrgavanje Obrenovića u kafani. U srpskim kafanama uživao je režiser Albert Hičkok, glumac Robert De Niro i mnogi drugi slavni ljudi.
Inače, Beogradom i danas kruži legenda o „Bermudskom trouglu”, koji su činile nekada kultne kafane u centru srpske prestonice – “Šumatovac”, “Pod lipom” i “Grmeč”. Predanje kaže kako je tu “potonulo” najviše srpskih slikara, pisaca, novinara i mnogih drugih boema.
