Šta se dešava s ponosom Ratne mornarice SAD: Američki „plutajući aerodrom“ prate pehovi
© AP Photo / Mass Communication Specialist 2nd Class Ridge Leoni
Pratite nas
Aktivno uključenje u oružane snage SAD nosača aviona klase „Džerald Ford“ ponovo bi moglo da bude odloženo na neodređeno vreme. Plutajući aerodrom je formalno deo flote, ali još uvek nije u stanju da izvršava borbene operacije.
Da bi se ovaj projekat priveo kraju nema dovoljno delova pa će morati da se skinu s nekih drugih brodova. Šta se dešava sa ponosom američke ratne mornarice?
Pehovi i nedostatak delova za „plutajući aerodrom“
Pandemija kovida je značajno uticala na američku industriju brodogradnje: nivo proizvodnje je opao, a lanci snabdevanja su poljuljani. Vašington priznaje da konstruktori broda nisu na vreme obezbedili komponente za nosač aviona „Džerald Ford“ koji je vodeći u seriji ratnih brodova, piše komentator RIA Novosti Andrej Koc.
Prema planovima, trebalo bi da bude uveliko gotov za bojevo dežurstvo sledeće godine, ali zbog oskudice u vremenu moraju se preduzeti ekstremne mere.
„Zbog nedostatka delova neophodnih za dovršavanje „Džeralda Forda“ morali smo da ih pozajmimo od drugog projekta nosača aviona „Džona Kenedija“. Radi se o kontrolorima motora, izvorima napajanja, malim pumpama, krajnjim prekidačima i nizu drugih delova“, izjavio je portparol Ratne mornarice SAD Klej Dos.
On je naglasio da je „tehnički kanibalizam“ doduše iznuđena, ali prilično rasprostranjena mera u vojnoj industriji. Prema njegovim rečima, kada se izgradnja novih brodova savlada u potpunosti, tada će se srediti i proizvodnja rezervnih delova u potrebnim količinama. Vojno-pomorske snage tvrde da bez obzira na „donaciju“ od nosača aviona CVN-79, „Ford“ će do 2024. godine biti isporučen floti.
Međutim, mogu se pojaviti i druge komplikacije. Supernosač aviona je izuzetno „zahtevno dete“ za američku industriju.
Problemima nema kraja
„Džerald Ford“ je razvijen sredinom 1990-ih kako bi zamenio prvi nosač aviona na nuklearni pogon - američki „Enterprajz“, koji je u vojnoj službi od 1960-ih. Novi „plutajući aerodrom“ počeo je da se gradi 2005. godine, a porinut je u jesen 2013. godine. Ovo je najveći ratni brod na svetu sa deplasmanom većim od 100 hiljada tona.
Njegova dužina je 337 metara, širina 78, a visina 76. Kao pogon ima dva nuklearna reaktora koji proizvode snagu do 700 megavata. Brzina ovog ratnog broda veća je od 30 čvorova (56 kilometara na čas). Autonomija plovidbe je neograničena, samo je potrebno jednom u tri meseca da se obezbede prehrambeni proizvodi za potrebe vojske.
U avionskom sektoru ratnog broda nalazi se stotinak borbenih aviona. Među njima su lovci F/A-18E/F „Super Hornets“, stelt avioni F-35C, avioni za elektronsko protivdejstvo EA-18G „Grouler“, izviđački avioni E-2D „Hokaj“ i transporentni S-2 „Grejhaund“.
Takođe, nosač aviona još može ukrcati helikoptere tipa MH-60R/S i bespilotne letelice. Broj posade i vojnog osoblja predviđen je za više od 4,5 hiljada ljudi, iako su se projektanti trudili da sve maksimalno automatizuju. Brod je trebalo da bude pušten u rad 2016.godine.
Takođe, nosač aviona još može ukrcati helikoptere tipa MH-60R/S i bespilotne letelice. Broj posade i vojnog osoblja predviđen je za više od 4,5 hiljada ljudi, iako su se projektanti trudili da sve maksimalno automatizuju. Brod je trebalo da bude pušten u rad 2016.godine.
Početkom godine „Blumberg“ objavio da se brod pokvario tokom testiranja na moru i pre nego što je porinut, otkriveni su kvarovi koji se mogu otkloniti samo modernizovanjem. Veliko razočaranje su elektromagnetni aerofinišeri koji bi trebalo da prime 1.600 aviona, a u praksi se pokazalo da mogu samo dvadeset pet, dok je elektromagnetni katapult umesto četiri hiljade poletanja obezbedio samo četiri stotine.
Laka meta za hipersonične rakete
Komisija Pentagona nije bila zadovoljna ni liftovima za avione. Otkriveni su kvarovi koji bi mogli negativno da utiču na sve sisteme broda. Problem još uvek nije rešen– od 11 uređaja samo dva normalno funkcionišu. Radarske stanice izgrađene specijalno za nove nosače aviona nisu prošle preliminarne testove.
Ipak, 8. aprila 2017.godine „Džerald Ford” je porinut, a 31. maja je isporučen mornarici. Međutim, tokom plovidbe brzo su se pokvarili ležajevi osovina propelera. U roku od mesec dana brod je popravljen, a zatim, 2018. godine, tokom testiranja na moru pojavili su se kvarovi u pogonskom mehanizmu. Nakon toga, ratni brod je vraćen u bazu. Kako navode američke vojno-pomorske snage, postoje poteškoće u pretvaranju energije generisane nuklearnim reaktorima u rotaciji propelera.
Godinu dana kasnije, ponovo je završio u brodogradilištu zbog kvarova u pogonskom mehanizmu. Naravno, novi brodovi se često susreću sa „dečjim bolestima“, ali izgleda da „Forda“ prati nesreća. Osim toga, zbog brojnih kvarova, njegov trošak je porastao sa 10,5 na 13 milijardi dolara – ova suma je izuzetno ozbiljna čak i za američki odbrambeni budžet. U Vašingtonu su počeli da sumnjaju: da li su veliki i skupi brodovi zaista potrebni?
Lansiranje hipersonične rakete "Cirkon" sa fregate "Admiral Gorškov" u Belom moru
© Foto : Press-služba Minoboronы RF
/ Pored toga, smatra se da su oni laka meta za najnovije hipersonične rakete.
Ruska flota će 2022. godine dobiti perspektivni kompleks „Cirkon“.
Domet rakete će nadmašiti radijus američkih nosača aviona, a brzina od devet maha činiće je neranjivom za brodske sisteme PVO. Američki analitičari su priznali: „Cirkon“ će napraviti rupe u bilo kom brodu američke mornarice.
Ruski vojni ekspert, general-major u rezervi Vladimir Bogatirjev upozorava da ovo oružje može pogoditi bilo koji cilj sa bilo kog mesta u svetskom okeanu.
„Istovremeno, praktično je nemoguće odbiti napad, s obzirom na hipersoničnu brzinu rakete i mogućnost manevrisanja prilikom približavanja cilju. Pojava „Cirkona“ učinila je da svaki sistem odbrane od raketa bude beskoristan, a naši takozvani „partneri“ to znaju i plaše se“.
Inače, prema medijskim navodima, počela je serijska proizvodnja protivbrodskih „Cirkona“ za brodove i podmornice.
