https://lat.sputnikportal.rs/20211203/zasto-poljskim-vlastima-smetaju-mediji-i-humanitarci-na-granici-sa-belorusijom-1132119880.html
Zašto poljskim vlastima smetaju mediji i humanitarci na granici sa Belorusijom
Zašto poljskim vlastima smetaju mediji i humanitarci na granici sa Belorusijom
Sputnik Srbija
Poljski predsednik Andžej Duda potpisao je zakon kojim se ograničava pristup humanitarnim organizacijama i novinarima na granici sa Belorusijom, gde poslednjih... 03.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-03T18:42+0100
2021-12-03T18:42+0100
2021-12-03T18:42+0100
svet
poljska
imigranti
belorusija
granica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/11/1131678135_0:78:3365:1971_1920x0_80_0_0_5992405764ef740863ffdcafeacd54c5.jpg
Iz vlade u Varšavi poručuju da su restriktivne mere neophodne iz bezbednosnih razloga, a prema novim pravilima, ministar unutrašnjih poslova može da ograniči pristup graničnoj zoni, nakon konsultacije sa šefom granične službe.Poljskim vlastima smetaju mediji i humanitarciPrema rečima Dušana Prorokovića sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, ovaj potez vlasti u Varšavi treba posmatrati i sa spoljnog i sa unutrašnjeg stanovišta.„Sa spoljnog stanovišta, oni tako ograničavaju pristup medijima koji nisu zapadni i koji su i do sada izveštavali sa te strane granice, kao i onim nevladinim organizacijama koje pokazuju određenu želju da se Poljska migrantskim pitanjem bavi na drugačiji način. Posmatrano sa unutrašnjeg stanovišta, treba znati da se u toj zemlji vodi velika borba između aktuelne vlasti i opozicije. Poljska opozicija je, naime, počela da pokazuje signale kako tu krizu treba rešavati na neki drugačiji način i uz dogovor sa Evropskom unijom, a zbog tekućeg ’rata‘ između zvanične Varšave i Brisela. Ovim zakonom se uskraćuje mogućnost opoziciji da preko nevladinih organizacija i medija koristi taj argument kako bi napadala vlast“, objašnjava Proroković.Na pitanje šta bi mediji i humanitarci mogli da vide sa poljske strane granice sa Belorusijom, naš sagovornik kaže da se, sudeći prema izveštajima beloruskih medija i institucija, na poljskoj strani granice sa Belorusijom svašta dešava.„Od prinudnog vraćanja pojedinaca, preko kršenja nekih elementarnih ljudskih prava, do nerazlikovanja izbeglica i ekonomskih migranata, odnosno ljudi koji dolaze iz nekih drugih zemalja koje nisu obuhvaćene ratom. Nevladine organizacije bi tu verovatno stavile primedbu da se ne poštuju mnoge međunarodne konvencije, a mediji bi izveštavali o represijama i brutalnostima koje se svakodnevno odigravaju. Nije to slika koja pogoduje poljskoj vlasti i na ovaj način oni u dobroj meri sprečavaju da ona izađe u javnost“, ukazuje Proroković.Dupli standardiUkoliko, kako dodaje, usledi reakcija Brisela na ovaj zakon, to će se dogoditi isključivo sa ciljem da se podrži poljska opozicija, dok medijske slobode i ljudska prava padaju u drugi plan.„U Briselu ne gledaju blagonaklono na predsednika Dudu i poljsku vladu, niti na njihovu ukupnu politiku, pa je zbog toga opcija da se podržava opozicija. Ali, u državama Evropske unije se širi taj narativ da je ovo deo hibridnog rata protiv EU, da Aleksandar Lukašenko zloupotrebljava izbeglice i da namerno pravi krizu na granici, tako da iz tog postojećeg diskursa okvira Evropska unija ne može da iskorači. Dakle, oni će i dalje nastaviti da govore da je ovo deo hirbidnog rata Lukašenka protiv EU, ali istovremeno i da spočitavaju poljskoj vladi na nekim konkretnim primerima kako bi obarali rejting vlade, a davali ’municiju‘ opoziciji da se sprema za sledeće parlamentarne izbore“, napominje Proroković.Kako kaže, da je ovakav potez zabrane pristupa medijima i humanitarnim organizacijama kojim slučajem došao sa beloruske strane, već bi iz Brisela bilo reči o novom krugu sankcija i za pojedince u Minsku i za Belorusiji i da bi se nastavila kampanja protiv njih koju gledamo poslednjih godinu dana.„Nije nikakva tajna da prisustvujemo punoj i drastičnoj implementaciji politike duplih standarda. Jedno važi za Varšavu, nešto drugo za Minsk, jedno važi za evropske političare, a nešto sasvim drugo za Aleksandra Lukašenka“, zaključuje Dušan Proroković za Sputnjik.Poljska opozicija tvrdi da je cilj zabrane pristupa da se prikriju kršenja ljudskih prava, dok je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko optužio EU da namerno izaziva humanitarnu krizu na granici.
poljska
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
poljska, belorusija, granica, migranti
poljska, belorusija, granica, migranti
Zašto poljskim vlastima smetaju mediji i humanitarci na granici sa Belorusijom
Poljski predsednik Andžej Duda potpisao je zakon kojim se ograničava pristup humanitarnim organizacijama i novinarima na granici sa Belorusijom, gde poslednjih nedelja traje migrantska kriza. Nameće se pitanje zašto poljskim vlastima smetaju mediji i humanitarci na granici i šta bi oni tamo mogli da vide.
Iz vlade u Varšavi poručuju da su restriktivne mere neophodne iz bezbednosnih razloga, a prema novim pravilima, ministar unutrašnjih poslova može da ograniči pristup graničnoj zoni, nakon konsultacije sa šefom granične službe.
Poljskim vlastima smetaju mediji i humanitarci
Prema rečima Dušana Prorokovića sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, ovaj
potez vlasti u Varšavi treba posmatrati i sa spoljnog i sa unutrašnjeg stanovišta.
„Sa spoljnog stanovišta, oni tako ograničavaju pristup medijima koji nisu zapadni i koji su i do sada izveštavali sa te strane granice, kao i onim nevladinim organizacijama koje pokazuju određenu želju da se Poljska migrantskim pitanjem bavi na drugačiji način. Posmatrano sa unutrašnjeg stanovišta, treba znati da se u toj zemlji vodi velika borba između aktuelne vlasti i opozicije. Poljska opozicija je, naime, počela da pokazuje signale kako tu krizu treba rešavati na neki drugačiji način i uz dogovor sa Evropskom unijom, a zbog tekućeg ’rata‘ između zvanične Varšave i Brisela. Ovim zakonom se uskraćuje mogućnost opoziciji da preko nevladinih organizacija i medija koristi taj argument kako bi napadala vlast“, objašnjava Proroković.
Na pitanje šta bi mediji i humanitarci mogli da vide sa poljske strane granice sa Belorusijom, naš sagovornik kaže da se, sudeći prema izveštajima beloruskih medija i institucija, na poljskoj strani granice sa Belorusijom svašta dešava.
„Od prinudnog vraćanja pojedinaca, preko kršenja nekih elementarnih ljudskih prava, do nerazlikovanja izbeglica i ekonomskih migranata, odnosno ljudi koji dolaze iz nekih drugih zemalja koje nisu obuhvaćene ratom. Nevladine organizacije bi tu verovatno stavile primedbu da se ne poštuju mnoge međunarodne konvencije, a mediji bi izveštavali o represijama i brutalnostima koje se svakodnevno odigravaju. Nije to slika koja pogoduje poljskoj vlasti i na ovaj način oni u dobroj meri sprečavaju da ona izađe u javnost“, ukazuje Proroković.
Ukoliko, kako dodaje, usledi reakcija Brisela na ovaj zakon, to će se dogoditi isključivo sa ciljem da se podrži poljska opozicija, dok medijske slobode i ljudska prava padaju u drugi plan.
„U Briselu ne gledaju blagonaklono na predsednika Dudu i poljsku vladu, niti na njihovu ukupnu politiku, pa je zbog toga opcija da se podržava opozicija. Ali, u državama Evropske unije se širi taj narativ da je ovo deo hibridnog rata protiv EU, da Aleksandar Lukašenko zloupotrebljava izbeglice i da namerno pravi
krizu na granici, tako da iz tog postojećeg diskursa okvira Evropska unija ne može da iskorači. Dakle, oni će i dalje nastaviti da govore da je ovo deo hirbidnog rata Lukašenka protiv EU, ali istovremeno i da spočitavaju poljskoj vladi na nekim konkretnim primerima kako bi obarali rejting vlade, a davali ’municiju‘ opoziciji da se sprema za sledeće parlamentarne izbore“, napominje Proroković.
Kako kaže, da je ovakav potez zabrane pristupa medijima i humanitarnim organizacijama kojim slučajem došao sa beloruske strane, već bi iz Brisela bilo reči o novom krugu sankcija i za pojedince u Minsku i za Belorusiji i da bi se nastavila kampanja protiv njih koju gledamo poslednjih godinu dana.
„Nije nikakva tajna da prisustvujemo punoj i drastičnoj implementaciji politike duplih standarda. Jedno važi za Varšavu, nešto drugo za Minsk, jedno važi za evropske političare, a nešto sasvim drugo za Aleksandra Lukašenka“, zaključuje Dušan Proroković za Sputnjik.
Poljska opozicija tvrdi da je cilj zabrane pristupa da se prikriju kršenja ljudskih prava, dok je beloruski predsednik
Aleksandar Lukašenko optužio EU da namerno izaziva humanitarnu krizu na granici.
