https://lat.sputnikportal.rs/20211114/srpski-lekar-iz-sad-ne-ocekujem-da-se-protiv-virusa-kovid-19-vakcinisemo-svake-godine-1131389104.html
Srpski lekar iz SAD: Ne očekujem da se protiv virusa kovid 19 vakcinišemo svake godine
Srpski lekar iz SAD: Ne očekujem da se protiv virusa kovid 19 vakcinišemo svake godine
Sputnik Srbija
Bilo je logično da će se kovid 19 pojaviti, ali ne očekujem da ćemo se protiv njega vakcinisati svake godine. Ukoliko primimo tri doze vakcine, odnosno imamo... 14.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-14T09:25+0100
2021-11-14T09:25+0100
2021-11-15T13:12+0100
društvo
vakcinacija
sputnjik intervju
virus korona
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/08/1131389442_0:0:955:537_1920x0_80_0_0_891b7ff3c35bf9b6f6eee3260b2c04d9.jpg
Ovaj međunarodno priznati lekar i istraživač sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Arizoni i član Instituta BIO-5 u emisiji „Sputnjik intervju“ govorio je o saznanjima do kojih je njegov tim u SAD došao kada je reč o virusu koji već gotovo dve godine potresa čitav svet, o tome kako naš imunološki sistem reaguje na viruse i zašto je vakcinacija neophodna.Pojava virusa kovid 19 bila logičnaKako napominje, kada nas napadne nešto što je opasno po život, naš imunski sistem to obično pamti jako dobro.„Ono što još uvek istražujemo je dužina vakcinalne imunosti, imajući u vidu da su RNK vakcine nove i prosto nije prošlo dovoljno vremena da se to utvrdi, jer ih nismo ovako masovno do sada koristili. Međutim, vakcinalna imunost je obično kraća od prirodne imunosti, pa ako ste u prilici da primite treću, buster dozu, primite je, jer mislim da je režim vakcinacije kod većine ovih vakcina od početka trebalo da bude 0-1-6, odnosno da se druga doza primi nakon mesec dana, a treća nakon šest meseci, kao što to nalažu programi vakcinacije za razne druge vakcine koje inače imamo“, ocenjuje profesor.Prema njegovim rečima, spektar imunosti, prirodne i vakcinalne, zavisi sa jedne strane od snage same vakcine, ali i od soja virusa koji vas napada.„Mi smo radili studiju poređenja odgovora kod mlađih i starijih i gledali smo imunost na originalni ’Vuhan‘ soj, koji je bio prvi izolovan u SAD, a nakon toga smo radili i nove mutacije, ’gama‘ i ’delta‘. Ta ukrštena imunost je na nivou antitela slabija prema varijantama i zato je jako važno imati vakcinu koja daje jak T-ćelijski imunitet, koja će vas spasiti da ne umrete. Pokazalo se da treća doza dosta dobro štiti i od varijanti, odnosno mutacija virusa“, poručuje naučnik.On podseća da je, primera radi, „delta“ soj uspeo da iskoči na drugo ili treće mesto među najbolje širećim virusima.„Sezonski grip može da zarazi, u proseku, 1,4 osobe, ’vuhan‘ soj je mogao da zarazi između 2,5 do 3 osobe, dok je ’delta‘ došla na između pet i šest ljudi koje jedna osoba može da zarazi. Ja se nadam da nećemo imati sledeću ’deltu‘ koja će moći da se duplira i zato je jako važna vakcinacija, da ne dozvolimo virusu da se širi i usavrši. Naime, kod vakcinisanih ljudi, sem ako su imunosuprimirani, nema ozbiljne bolesti i smrti i te osobe, prema svemu što vidimo, jesu manje infektivne“, kategoričan je dr Janko Nikolić Žugić.Neophodna koordinisana kampanja informacijaU osvrtu na činjenicu da obuhvat imunizacije u Srbiji i svetu nije onakav kakav se očekivao, sagovornik Sputnjika kaže da je koordinisana kampanja informacija neophodna kako bi se podigla svest o neophodnosti vakcinacije protiv virusa korona.„Prosečna osoba u društvu je dezorijentisana količinom oprečnih informacija koje o korona virusu stižu od samog početka pandemije. Nisu bile tačne tvrdnje da o njemu nismo znali ništa i takve poruke bile su jako štetne. Mi smo imali masu sezonskih korona virusa za koje znamo da se dobro šire i prave relativno benigne infekcije respiratornog trakta, a znali smo i šta su SARS i MERS, dva druga virusa koji su postali visoko patogeni, ali se nisu širili mnogo. Bilo je logično da će se pojaviti virus koji će ukrstiti te dve strane, odnosno moći će dobro da se širi i biće više patogen nego ostali. Dakle, nauka o ovom virusu nije znala sve, ali jeste znala puno, a vakcine protiv ovog virusa su fantastičan uspeh nauke i medicine“, poručuje profesor.Amerikanci nisu imali izborKako kaže, u Americi, za razliku od Srbije, do skoro nije bilo mogućnosti izbora kada je reč o tome koju vakcinu primiti.„Mogućnost izbora se pojavila tek sada, kod treće doze. Tek sada je Centar za kontrolu infektivnih bolesti objavio da kao treću dozu možete da dobijete vakcinu koju želite, odnosno da taj buster može biti različit od onoga što ste dobili pre. Ja sam se vakcinisao čim je to bilo moguće, krajem januara“, navodi dr Janko Nikolić Žugić.Profesor se dugi niz godina bavi izučavanjem odnosa imuniteta i starosti, odnosno usporavanjem procesa starenja, a u Arizoni je proglašen istraživačem godine u oblasti bioloških nauka.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
korona virus, vakcinacija, sputnjik intervju
korona virus, vakcinacija, sputnjik intervju
Srpski lekar iz SAD: Ne očekujem da se protiv virusa kovid 19 vakcinišemo svake godine
09:25 14.11.2021 (Osveženo: 13:12 15.11.2021) Bilo je logično da će se kovid 19 pojaviti, ali ne očekujem da ćemo se protiv njega vakcinisati svake godine. Ukoliko primimo tri doze vakcine, odnosno imamo pun program vakcinacije, očekujem da bismo do sledeće doze bili mirni bar tri godine, a možda i pet, kaže za Sputnjik čuveni srpski imunolog iz SAD prof. dr Janko Nikolić Žugić.
Ovaj međunarodno priznati lekar i istraživač sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Arizoni i član Instituta BIO-5 u emisiji „Sputnjik intervju“ govorio je o saznanjima do kojih je njegov tim u SAD došao kada je reč o virusu koji već gotovo dve godine potresa čitav svet, o tome kako naš imunološki sistem reaguje na viruse i zašto je vakcinacija neophodna.
Pojava virusa kovid 19 bila logična
Kako napominje, kada nas napadne nešto što je opasno po život, naš imunski sistem to obično pamti jako dobro.
„Ono što još uvek istražujemo je dužina vakcinalne imunosti, imajući u vidu da su RNK vakcine nove i prosto nije prošlo dovoljno vremena da se to utvrdi, jer ih nismo ovako masovno do sada koristili. Međutim, vakcinalna imunost je obično kraća od prirodne imunosti, pa ako ste u prilici da primite treću, buster dozu, primite je, jer mislim da je režim vakcinacije kod većine ovih vakcina od početka trebalo da bude 0-1-6, odnosno da se druga doza primi nakon mesec dana, a treća nakon šest meseci, kao što to nalažu programi vakcinacije za razne druge vakcine koje inače imamo“, ocenjuje profesor.
Prema njegovim rečima, spektar imunosti, prirodne i vakcinalne, zavisi sa jedne strane od snage same vakcine, ali i od soja virusa koji vas napada.
„Mi smo radili studiju poređenja odgovora kod mlađih i starijih i gledali smo imunost na originalni ’Vuhan‘ soj, koji je bio prvi izolovan u SAD, a nakon toga smo radili i nove mutacije, ’gama‘ i ’delta‘. Ta ukrštena imunost je na nivou antitela slabija prema varijantama i zato je jako važno imati vakcinu koja daje jak T-ćelijski imunitet, koja će vas spasiti da ne umrete. Pokazalo se da treća doza dosta dobro štiti i od varijanti, odnosno mutacija virusa“, poručuje naučnik.
On podseća da je, primera radi, „delta“ soj uspeo da iskoči na drugo ili treće mesto među najbolje širećim virusima.
„Sezonski grip može da zarazi, u proseku, 1,4 osobe, ’vuhan‘ soj je mogao da zarazi između 2,5 do 3 osobe, dok je ’
delta‘
došla na između pet i šest ljudi koje jedna osoba može da zarazi. Ja se nadam da nećemo imati sledeću ’deltu‘ koja će moći da se duplira i zato je jako važna vakcinacija, da ne dozvolimo virusu da se širi i usavrši. Naime, kod vakcinisanih ljudi, sem ako su imunosuprimirani, nema ozbiljne bolesti i smrti i te osobe, prema svemu što vidimo, jesu manje infektivne“, kategoričan je dr Janko Nikolić Žugić.
Neophodna koordinisana kampanja informacija
U osvrtu na činjenicu da obuhvat imunizacije u Srbiji i svetu nije onakav kakav se očekivao, sagovornik Sputnjika kaže da je koordinisana kampanja informacija neophodna kako bi se podigla svest o neophodnosti vakcinacije protiv virusa korona.
„Prosečna osoba u društvu je dezorijentisana količinom
oprečnih informacija koje o korona virusu stižu od samog početka pandemije. Nisu bile tačne tvrdnje da o njemu nismo znali ništa i takve poruke bile su jako štetne. Mi smo imali masu sezonskih korona virusa za koje znamo da se dobro šire i prave relativno benigne infekcije respiratornog trakta, a znali smo i šta su SARS i MERS, dva druga virusa koji su postali visoko patogeni, ali se nisu širili mnogo. Bilo je logično da će se pojaviti virus koji će ukrstiti te dve strane, odnosno moći će dobro da se širi i biće više patogen nego ostali. Dakle, nauka o ovom virusu nije znala sve, ali jeste znala puno, a vakcine protiv ovog virusa su fantastičan uspeh nauke i medicine“, poručuje profesor.
Amerikanci nisu imali izbor
Kako kaže, u Americi, za razliku od Srbije, do skoro nije bilo mogućnosti izbora kada je reč o tome koju vakcinu primiti.
„Mogućnost izbora se pojavila tek sada, kod treće doze. Tek sada je Centar za kontrolu infektivnih bolesti objavio da kao treću dozu možete da dobijete vakcinu koju želite, odnosno da taj buster može biti različit od onoga što ste dobili pre. Ja sam se vakcinisao čim je to bilo moguće, krajem januara“, navodi dr Janko Nikolić Žugić.
Profesor se dugi niz godina bavi izučavanjem odnosa imuniteta i starosti, odnosno usporavanjem procesa starenja, a u Arizoni je proglašen istraživačem godine u oblasti bioloških nauka.
