Kako je Bosna prokockala šansu da Srpsku izvede na more

„U izgradnju tog mosta je do sada uloženo trista i nešto miliona evra, plus je Hrvatima pomogla i EU da se taj most izgradi i nema tu nikakve reči o rušenju ako smo dozvolili njegovu gradnju. Sad, ne znam da li to može da se nekako ’izreže‘ pa da se napravi pokretni, podižući most, kojim bi se omogućilo da uplove veći brodovi i kruzeri“, kaže profesor Kurtćehajić.

„Vidite, BiH je imala dva izlaza na more, Neum i Sutorinu. Po AVNOJ-u, BiH je imala oba mesta. Tačnije, 1945. godine Predsedništvo AVNOJ-a je utvrđivalo granice tadašnje Jugoslavije, odnosno federalnih jedinica koje tada još nisu bile republike, što su kasnije postale. Za BiH je bila sledeća formulacija: BiH će ući u granicama koje su utvrđene na Berlinskom kongresu, dakle i sa Sutorinom i sa Neumom“, podseća sagovornik iz Sarajeva.

„Mislim da je samo jedan činilac bio da se ne napravi takav ugovor sa Crnom Gorom, što je pogubno, jer vrednost toga može da se meri milijardama evra. Mogli smo da napravimo izlaz na more bolji nego što ima sama Crna Gora“, kaže on.

„Mi smo preko zapisnika o utvrđivanju granice utvrdili da je sporazum potpisan bez kvoruma. Dakle, naša bosanska komisija imala je devet članova — tri Srbina, tri Hrvata i tri Bošnjaka. Kvorum čini šest članova. Međutim, u finalnom delu utvrđivanje sporazuma o granici sa Crnom Gorom se utvrđivalo sa tri člana. Za mene je to dobar znak, jer ako se nekada desi i bude dobre volje, taj ugovor može da se ospori zbog proceduralnih razloga i da ga poništimo“, smatra profesor Kurtćehajić. Odnosno, dodaje on, da se uradi novi ugovor koji bi pravno bio validan, jer BiH je to bespotrebno dala.

„Nesporno je da je taj ugovor na pravnoj snazi. On eventualno može biti u celini ili nekim delom poništen samo u odgovarajućem postupku pred Međunarodnim sudom pravde. Dakle, to što je BiH kod sebe eventualno imala neke proceduralne greške, u smislu da nije bilo kvoruma za održavanje sednice nekog organa, jeste stvar koju prvo treba raščistiti na unutrašnjem planu u BiH od strane njenih nadležnih organa. Pa ako se eventualno utvrdi da zaista nije bilo kvoruma, to još ne čini taj međunarodni ugovor pravno nevaljanim, već samo daje mogućnost BiH ako odluči da podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde za poništenje tog međudržavnog ugovora o granicama“, objašnjava profesor Blagojević.

„Što se tiče izlaza na otvoreno more u delu koji se odnosi na most na Pelješcu, to je deo akvatorije Republike Hrvatske. E sad, to što se radi o akvateritorijalnom području Hrvatske, ne znači da država koja eventualno ima interes za izlaz na otvoreno more ne može zatražiti svoja prava. BiH u tom slučaju može da traži opet tako što će se obratiti Međunarodnom sudu pravde, tužeći Hrvatsku za eventualnu povredu prava izlaza na otvoreno more, ili Međunarodnom sudu za pravo mora“, objašnjava naš sagovornik.