https://lat.sputnikportal.rs/20211111/dva-veka-fjodora-dostojevskog--veciti-sabesednik-svih-mislecih-ljudi-1131470839.html
Dva veka Fjodora Dostojevskog – večiti sabesednik svih mislećih ljudi
Dva veka Fjodora Dostojevskog – večiti sabesednik svih mislećih ljudi
Sputnik Srbija
Dostojevski je večiti sabesednik svih mislećih ljudi, a posebno je aktuelan danas, u vremenu neoliberalizma, jer postavlja ključna pitanja o čoveku i njegovoj duši... 11.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-11T12:42+0100
2021-11-11T12:42+0100
2021-11-15T11:18+0100
kultura
fjodor mihajlovič dostojevski
društvo
dostojevski – dva veka od rođenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110621/73/1106217316_0:165:1542:1032_1920x0_80_0_0_07737b96b6c5c5d89f1655800df02efb.jpg
Večiti sabesednik o temama slobode, ropstva, odgovornosti„Samo je Dostojevski mogao da napiše nešto kao što je Legenda o Velikom inkvizitoru, o drugom Hristovom dolasku. Svako ko danas govori o humanizmu, o milosrđu, o ljubavi prema čoveku, kao i Hrist, jednostavno smeta, zato što je čovek okrenut ka sebi, a samim tim su i njegovi vidici skučeni. Više se ništa ne radi za drugoga, za društvo, nego se radi za sebe. Veliki inkvizitor kaže da će čovek prvo baciti slobodu pred noge, jer ona znači odgovornost. A današnje vreme je upravo takvo – neodgovorno“, kaže Kornelija Ičin u razgovoru upriličenom povodom 200. godišnjice rođenja jednog od najvećih ruskih i svetskih pisaca.Fjodor Dostojevski rođen je 11. novembra 1821. godine. Ideje velikog ruskog pisca bile su ključni podsticaj mnogim istaknutim umetnicima i misliocima, ne samo u Rusiji, nego i širom sveta, posebno u proteklom, burnom stoleću, ispunjenom ratovima, nasiljem i stradanjima.Naša sagovornica primećuje da možda i nije potpuna slučajnost što se veliki jubilej događa baš u vreme kada je svet zarobljen strahom od virusa, usred pandemije i velikih globalnih promena.„Jubilej se obeležava upravo u ovo deprimirajuće vreme, kada je svet postao zastrašujuća antiutopija. Čitajući danas dela Dostojevskog vidimo koliko je umetnost ispred života i koliko je proročka“, ocenjuje profesorka Ičin.Odgonetanje velike tajne zvane čovekNasleđe Fjodora Dostojevskog se različito tumači i vrednuje, gotovo dva veka. Bio je proglašavan i prorokom, i velikim poznavaocem ljudske duše, i socijalistom, revolucionarom, državnim neprijateljem, kontrarevolucionarom, velikim hrišćanskim misliocem, čak i antisemitom. Neki ga smatraju mračnim i depresivnim piscem, dok drugi plaču od ushićenja čitajući njegova dela.Govoreći o uticaju dela Dostojevskog na umetnike, pesnike, pisce i mislioce 20. veka Kornelija Ičin podseća da je celokupna kultura proteklog stoleća bila prožeta pitanjima koja postavlja Dostojevski, pokušavajući da pronikne u ljudsko srce i dušu – ima li čovek pravo da ubije drugog čoveka, da li se sreća može graditi na nesreći drugih...„On kroz svoje junake traži istinu, traži njihovu dušu. Zato kaže da bira Hrista, jer je Hrist za njega jedina, neprikosnovena istina. Ruski religiozni filozofi i mislioci su se obraćali Dostojevskom, on je sa svim svojim antagonizmima bio njihov glavni sabesednik. Pokušavali su da ga dokuče, kao i vreme u kojem su živeli. Sve je u odgonetanju te velike tajne zvane čovek, kojoj je posvećeno stvaralaštvo Dostojevskog. Odatle proističu mnoge knjige i Berđajeva i Šestova koje su posvećene pitanjima dobra i zla, jer kroz tumačenje stvaralaštva Dostojevskog i naporedo s njim Tolstoja, oni dolaze do bitnih zaključaka“, navodi profesorka.Delo Dostojevskog snažno je uticalo i na pesnike „srebrnog veka“, koji su, tumačeći njegove ideje, verovali da u ovom propadljivom svetu samo umetnost može spasiti lepotu.„Vladimir Solovjov piše, da bi opravdao sentencu da će lepota spasiti svet, traktat upravo ne bi li dao filozofsku osnovu svemu tome. Na to se kasnije oslanjaju ruski pesnici 'srebrnog veka'. Interesuje ih Dostojevski kao autor koji razotrkiva najdublje slojeve čovekove duše, najrazličitije porive. Oni se zato obraćaju njemu ne bi li spoznali sve ono što se nalazi u prirodi ruskog naroda“, navodi naša sagovornica.Vraćanje ulaznice za rajIdeje Dostojevskog postale su posebno važne posle revolucije, inspirišući stvaraoce poput Aleksandra Bloka, Vladimira Majakovskog, Marine Cvetajeve i mnogih drugih pesnika.„Blok kroz svoju čuvenu poemu 'Dvanaestorica' razmatra ideje hleba bez slobode, slobode bez krsta i hleba, koje pronalazimo u 'Braći Karamazovima', u Legendi o Velikom inkvizitoru Ivana Karamazova. Glavno je pitanje vraćanje ulaznice u raj, ako će ona biti izgrađena na samo jednoj dečjoj suzi. Zato i Marina Cvetajeva u svojim stihovima vraća ulaznicu, ona se stavlja u poziciju Ivana Karamazova, identifikuje se s njim i vraća ulaznicu bogu. I Zinaida Gipijus okrivljuje boga da je stvorio svet bez nadahnuća. Mnogo je dilema, pitanja koja postavlja Dostojevski, a mi ih čitamo kroz tekstove pesnika 'srebrnog veka', futurista, avangardista“, kaže Kornelija Ičin.Naša sagovornica podseća na to da je Dostojevski nadahnuo i mnoge naše umetnike, posebno ističući zenitiste okupljene oko Ljubomira Micića i ideje o rađanju novog čoveka, barbarogenija.„Kada je 1921. pokrenut 'Zenit', Micić se u teksu povodom 100-godišnjice rođenja Dostojevskog, pita da li je Raskolnjikov zaista ubica. On je oduševljen idejom revolucije i upoređuje Trockog, Lunačarskog, Lenjina s Raskoljnikovom, jer je to borba protiv svega starog. Zato je Dostojevski blizak futuristima i avangardistima, jer je to borba za sve novo, a novo je mladi Balkanac, barbarogenije koji treba da ubije staricu Evropu, pa su u Dostojevskom otkrili svog preteču“, primećuje profesorka, dodajući da su na sličan način ideje autora „Zločina i kazne“, „Braće Karamazovih“, „Zapisa iz podzemlja“ i drugih velikih romana uticale i na pisce antiutopijskih romana, apsurdiste i egzistencijaliste.Ajnštajn i Dostojevski – slika poljuljanog svetaMeđu brojnim iskrenim poklonicima Dostojevskog bio je i Albert Ajnštajn koji je razumeo piščevu sliku poljuljanog sveta, zato što ga je, kako kaže naša sagovornica, i sam poljuljao svojom teorijom relativiteta.„Drama junaka Dostojevskog je drama svakog savremenog čoveka koji oseća da živi u svetu dalekom od harmonije, svetu punom nasilja, s osećajem da mu je tlo ispod nogu oduzeto. Čitav 20. vek, koji je sav protekao u polemici s Dostojevskim, bio je vek nestabilnosti, ratovanja, ubijanja. Ono što Dostojevski pruža i danas jeste nada zasnovana na ljubavi, poslednja nada za koju se hvata čovek koji pati i koji stalno hoda ivicom“, smatra naša sagovornica.Pisac čija se dela čitaju u jednom dahuJedna od polemika koja se vodi i dan-danas jeste ona u kojoj učestvuju poklonici Tolstoja i poklonici Dostojevskog.„Ta polemika traje posebno među istoričarima književnosti i profesorima, jer postoji floskula o tome da je Dostojevski loš stilista, a Tolstoj je perfektan u tome. Ipak, mislim da je ključno na koji način žive njihove ideje. U tom smislu Dostojevski je neprikosnoven, jer njegove ideje se variraju kroz čitav 20. vek, on je večno tu, i kod Bulgakova, Andrejeva, Gorkog, svuda je. Tolstoj je gromada, monolit, u odnosu na Dostojevskog monologičan autor. Dostojevski je sav u dijalogu s drugim autorima, sa samim sobom, kod njega možete da pronađete i greške, u brzini, u pisanju od jednog broja časopisa do drugog, predaje rukopisa. Njegov stil odgovara njegovim književnim junacima koji su grozničavi, večito imaju šizofrenu tempreraturu, kao što je imao i on kada je pisao. Ta drama koja se odvija u junacima mora biti preneta i na taj način. Zato mi ne možemo da ispustimo iz ruku njegove knjige, tu su i elementi detektivskog, psihološkog. Ono što je najvažnije jeste mitopoetski, filozofski nivo, to je ono što najdublje dira svako ljudsko biće“, ocenjuje profesorka Ičin.Za kraj Kornelija Ičin poručuje da će svi koji su spremni da razmišljaju, da menjaju sebe, svakako otvoriti knjige Dostojevskog, jer od njega nema boljeg sabesednika.
https://lat.sputnikportal.rs/20210923/tako-je-govorio-dostojevski-samo-rusija-moze-srbiju-da-sacuva-od-propasti-1130112019.html
https://lat.sputnikportal.rs/20161116/Dostojevski-Rusija-Amerika-knjizevnost-1108881679.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210923/svetlost-belog-andjela-obasjala-dostojevskog--u-beogradu-1130100901.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, fjodor mihajlovič dostojevski, društvo, dostojevski – dva veka od rođenja
kultura, fjodor mihajlovič dostojevski, društvo, dostojevski – dva veka od rođenja
Dva veka Fjodora Dostojevskog – večiti sabesednik svih mislećih ljudi
12:42 11.11.2021 (Osveženo: 11:18 15.11.2021) Dostojevski je večiti sabesednik svih mislećih ljudi, a posebno je aktuelan danas, u vremenu neoliberalizma, jer postavlja ključna pitanja o čoveku i njegovoj duši, o dobru i zlu, o stihiji novca, o slobodi i ropstvu, kaže u razgovoru za Sputnjik Kornelija Ičin, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu.
Večiti sabesednik o temama slobode, ropstva, odgovornosti
„Samo je Dostojevski mogao da napiše nešto kao što je Legenda o Velikom inkvizitoru, o drugom Hristovom dolasku. Svako ko danas govori o humanizmu, o milosrđu, o ljubavi prema čoveku, kao i Hrist, jednostavno smeta, zato što je čovek okrenut ka sebi, a samim tim su i njegovi vidici skučeni. Više se ništa ne radi za drugoga, za društvo, nego se radi za sebe. Veliki inkvizitor kaže da će čovek prvo baciti slobodu pred noge, jer ona znači odgovornost. A današnje vreme je upravo takvo – neodgovorno“, kaže Kornelija Ičin u razgovoru upriličenom povodom 200. godišnjice rođenja jednog od najvećih ruskih i svetskih pisaca.
Fjodor Dostojevski rođen je 11. novembra 1821. godine. Ideje velikog ruskog pisca bile su ključni podsticaj mnogim istaknutim umetnicima i misliocima, ne samo u Rusiji, nego i širom sveta, posebno u proteklom, burnom stoleću, ispunjenom ratovima, nasiljem i stradanjima.
Naša sagovornica primećuje da možda i nije potpuna slučajnost što se veliki jubilej događa baš u vreme kada je svet zarobljen strahom od virusa, usred pandemije i velikih globalnih promena.
„Jubilej se obeležava upravo u ovo deprimirajuće vreme, kada je svet postao zastrašujuća antiutopija. Čitajući danas dela Dostojevskog vidimo koliko je umetnost ispred života i koliko je proročka“, ocenjuje profesorka Ičin.
Odgonetanje velike tajne zvane čovek
Nasleđe Fjodora Dostojevskog se različito tumači i vrednuje, gotovo dva veka. Bio je proglašavan i prorokom, i velikim poznavaocem ljudske duše, i socijalistom, revolucionarom, državnim neprijateljem, kontrarevolucionarom, velikim hrišćanskim misliocem, čak i antisemitom. Neki ga smatraju mračnim i depresivnim piscem, dok drugi plaču od ushićenja čitajući njegova dela.
Govoreći o uticaju dela Dostojevskog na umetnike, pesnike, pisce i mislioce 20. veka Kornelija Ičin podseća da je celokupna kultura proteklog stoleća bila prožeta pitanjima koja postavlja Dostojevski, pokušavajući da pronikne u ljudsko srce i dušu – ima li čovek pravo da ubije drugog čoveka, da li se sreća može graditi na nesreći drugih...
„On kroz svoje junake traži istinu, traži njihovu dušu. Zato kaže da bira Hrista, jer je Hrist za njega jedina, neprikosnovena istina. Ruski religiozni filozofi i mislioci su se obraćali Dostojevskom, on je sa svim svojim antagonizmima bio njihov glavni sabesednik. Pokušavali su da ga dokuče, kao i vreme u kojem su živeli. Sve je u odgonetanju te velike tajne zvane čovek, kojoj je posvećeno stvaralaštvo Dostojevskog. Odatle proističu mnoge knjige i Berđajeva i Šestova koje su posvećene pitanjima dobra i zla, jer kroz tumačenje stvaralaštva Dostojevskog i naporedo s njim Tolstoja, oni dolaze do bitnih zaključaka“, navodi profesorka.
Delo Dostojevskog snažno je uticalo i na pesnike „srebrnog veka“, koji su, tumačeći njegove ideje, verovali da u ovom propadljivom svetu samo umetnost može spasiti lepotu.
„Vladimir Solovjov piše, da bi opravdao sentencu da će lepota spasiti svet, traktat upravo ne bi li dao filozofsku osnovu svemu tome. Na to se kasnije oslanjaju ruski pesnici 'srebrnog veka'. Interesuje ih Dostojevski kao autor koji razotrkiva najdublje slojeve čovekove duše, najrazličitije porive. Oni se zato obraćaju njemu ne bi li spoznali sve ono što se nalazi u prirodi ruskog naroda“, navodi naša sagovornica.
Vraćanje ulaznice za raj
Ideje Dostojevskog postale su posebno važne posle revolucije, inspirišući stvaraoce poput
Aleksandra Bloka, Vladimira Majakovskog, Marine Cvetajeve i mnogih drugih pesnika.
„Blok kroz svoju čuvenu poemu 'Dvanaestorica' razmatra ideje hleba bez slobode, slobode bez krsta i hleba, koje pronalazimo u 'Braći Karamazovima', u Legendi o Velikom inkvizitoru Ivana Karamazova. Glavno je pitanje vraćanje ulaznice u raj, ako će ona biti izgrađena na samo jednoj dečjoj suzi. Zato i Marina Cvetajeva u svojim stihovima vraća ulaznicu, ona se stavlja u poziciju Ivana Karamazova, identifikuje se s njim i vraća ulaznicu bogu. I Zinaida Gipijus okrivljuje boga da je stvorio svet bez nadahnuća. Mnogo je dilema, pitanja koja postavlja Dostojevski, a mi ih čitamo kroz tekstove pesnika 'srebrnog veka', futurista, avangardista“, kaže Kornelija Ičin.
Naša sagovornica podseća na to da je Dostojevski nadahnuo i mnoge naše umetnike, posebno ističući zenitiste okupljene oko Ljubomira Micića i ideje o rađanju novog čoveka, barbarogenija.
„Kada je 1921. pokrenut 'Zenit', Micić se u teksu povodom 100-godišnjice rođenja Dostojevskog, pita da li je Raskolnjikov zaista ubica. On je oduševljen idejom revolucije i upoređuje Trockog, Lunačarskog, Lenjina s Raskoljnikovom, jer je to borba protiv svega starog. Zato je Dostojevski blizak futuristima i avangardistima, jer je to borba za sve novo, a novo je mladi Balkanac, barbarogenije koji treba da ubije staricu Evropu, pa su u Dostojevskom otkrili svog preteču“, primećuje profesorka, dodajući da su na sličan način ideje autora „Zločina i kazne“, „Braće Karamazovih“, „Zapisa iz podzemlja“ i drugih velikih romana uticale i na pisce antiutopijskih romana, apsurdiste i egzistencijaliste.
Ajnštajn i Dostojevski – slika poljuljanog sveta
Među brojnim iskrenim poklonicima Dostojevskog bio je i Albert Ajnštajn koji je razumeo piščevu sliku poljuljanog sveta, zato što ga je, kako kaže naša sagovornica, i sam poljuljao svojom teorijom relativiteta.
„Drama junaka Dostojevskog je drama svakog savremenog čoveka koji oseća da živi u svetu dalekom od harmonije, svetu punom nasilja, s osećajem da mu je tlo ispod nogu oduzeto. Čitav 20. vek, koji je sav protekao u polemici s Dostojevskim, bio je vek nestabilnosti, ratovanja, ubijanja. Ono što Dostojevski pruža i danas jeste nada zasnovana na ljubavi, poslednja nada za koju se hvata čovek koji pati i koji stalno hoda ivicom“, smatra naša sagovornica.
Pisac čija se dela čitaju u jednom dahu
Jedna od polemika koja se vodi i dan-danas jeste ona u kojoj učestvuju poklonici Tolstoja i poklonici Dostojevskog.
„Ta polemika traje posebno među istoričarima književnosti i profesorima, jer postoji floskula o tome da je Dostojevski loš stilista, a Tolstoj je perfektan u tome. Ipak, mislim da je ključno na koji način žive njihove ideje. U tom smislu Dostojevski je neprikosnoven, jer njegove ideje se variraju kroz čitav 20. vek, on je večno tu, i kod Bulgakova, Andrejeva, Gorkog, svuda je. Tolstoj je gromada, monolit, u odnosu na Dostojevskog monologičan autor. Dostojevski je sav u dijalogu s drugim autorima, sa samim sobom, kod njega možete da pronađete i greške, u brzini, u pisanju od jednog broja časopisa do drugog, predaje rukopisa. Njegov stil odgovara njegovim književnim junacima koji su grozničavi, večito imaju šizofrenu tempreraturu, kao što je imao i on kada je pisao. Ta drama koja se odvija u junacima mora biti preneta i na taj način. Zato mi ne možemo da ispustimo iz ruku njegove knjige, tu su i elementi detektivskog, psihološkog. Ono što je najvažnije jeste mitopoetski, filozofski nivo, to je ono što najdublje dira svako ljudsko biće“, ocenjuje profesorka Ičin.
Za kraj Kornelija Ičin poručuje da će svi koji su spremni da razmišljaju, da menjaju sebe, svakako otvoriti knjige Dostojevskog, jer od njega nema boljeg sabesednika.
„On razotkriva sve one tajne koje skrivamo u sebi, razotkriva kakvi smo i kakvi možemo da budemo, kakav je mogući preporod svakog čoveka i to jeste glavna humanistička ideja – mogućnost preporoda. To je nešto što je od neprocenjive važnosti koja daje volju za životom i nadu umesto depresije“, zaključuje Kornelija Ičin.
