https://lat.sputnikportal.rs/20211108/zasto-jedan-lekar-obilazi-vojvodjanske-atare-1131380448.html
Zašto jedan lekar obilazi vojvođanske atare
Zašto jedan lekar obilazi vojvođanske atare
Sputnik Srbija
Hektar zemlje u južnoj Bačkoj u proseku je dostigao cenu od skoro 12.000 evra. Stručnjaci kažu da na konstantno povećanje utiču i pojedini ulagači koji se pre... 08.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-08T15:21+0100
2021-11-08T15:21+0100
2021-11-08T15:21+0100
ekonomija
ekonomija
srbija
vojvodina
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110099/21/1100992116_0:154:2953:1815_1920x0_80_0_0_6be8a3b49aad163f82ffb95885b81473.jpg
Novosađanin Vojislav Perić, trenutno lekar u Drezdenu, ovih dana obilazi srbobranske atare i prelistava oglase u nadi da će naći parcele plodne vojvođanske crnice koje su na prodaju. Kaže da samo treba pažljivo čekati i pojaviće se neko, obično od naslednika, koji ne zna šta će sa zemljom.„Dugoročno mislim da je ovo najisplatljivije ulaganje, ako čovek poput mene, planira da se jednom vrati u Srbiju. Da nije tako, novce bi čuvao tamo gde trenutno živim. Kupio sam već 7 hektara koje sam dao u arendu. Kad dođe vreme videću šta ću sa tim. Dosta ljudi je dobilo zemlju u restituciji, a ne bavi se poljoprivredom niti ih to zanima, takve tražim. Kupovina nekretnine u gradu isto je opcija za ulaganje, ali za to morate imati puno para na gomili. Ovako kupujem lagano, hektar po hektar i ne razmišljam šta će biti dalje, zemlja ne može da propadne“, kaže on dodaje da je hektar njive plaćao u rasponu od 8 do 13 hiljada evra, prenosi Blic.Južna Bačka, zbog blizine Novog Sada i plodne zemlje, najsigurnija je predeo za ovakvu vrstu investicija. Perić primećuje da dosta ljudi, pre svega iz IT industrije koji su došli do većih para, takođe se odlučuje za ovakvo investiranje.Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda najskuplji hektar od čak 31.250 evra u poslednjem trećem kvartalu u Srbiji, prodat je u Južnobačkom okrugu.Geodete su, na osnovu 434 podataka iz ugovora, izračunali da je prosečna cena hektara u južnoj Bačkoj bila 11.700 evra, a da su se njive prodavale u rasponu od 1.600 evra do 31.250 evra. Ovim cenama približava se i Beogradski region gde je najskuplji hektar prodat za 26.500 evra.Iznad 20.000 evra najskuplji hektar oranice plaćen je u regionu Šumadije i zapadne Srbije 21.700 evra, a ispod 20.000 evra, tačnije 19.500 evra, koštala je najskuplja njiva na jugu i istoku zemlje. U Vojvodini samo još u Banatu ima njiva na prodaju ispod 1.000 evra za hektar.Na severu i zapadu Bačke hektar je, u proseku, iznosio 9.750 evra, u Sremu 9.450 evra, Banatu – na severu 7.700 evra, srednjem 7.200 evra, a u južnom delu Banata 7.600 evra. U Beogradskom regionu prosečna cena hektara iznosila je 6.450 evra u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 4.750 evra, a na jugu i istoku zemlje 3.800 evra.Vojislav Stanković, agroekonomski analitičar kaže da cene zemljišta imaju trend rasta ne samo kod nas nego u čitavom svetu.„To je i dokaz inflacije i veoma značajnih profita koju poljoprivreda može da ostvari sa aktualnim cenama. Pored svih muka, izvoz u poljoprivredi će nam ove godine biti preko 5 milijardi dolara! Cene zemljišta su sve veće i sve manji broj ljudi može da ih kupi. Bačka je specifična jer je najveći deo prerađivačke i prehrambene industrije lociran tu i primarni proizvođači nemaju velike troškove transporta. Veća je i kupovna moć tržišta i sve to diktira cenu. Ne samo naši ljudi koji dobro zarađuju u inostranstvu nego i sloj onih koji u Srbiji imaju ogromne plate i mogućnost da ulože u nekretnine, odnosno zemljište“, rekao je Stanković.Kako dodaje, uvek se isplati ulagati u obradivu zemlju, ali promet nije velik koliko bi mogao biti, delom i zbog tradicije, jer se naši ljudi teško odriču svojih njiva.Od arende se u Vojvodini dobro živiPaori u Staroj Pazovi plaćali su prosečno najvišu cenu arende u Srbiji oko 510 evra po hektaru državne njive za godinu dana, dok su se u Bačkoj rušili rekordi gde su pojedinci za hektar davali i po 750 evra. Koliki je nesrazmer u cenama zakupa zemlje u Srbiji govori i podatak da je u Prokuplju hektar zemlje zakupljen za svega 2,7 evra, u Dmitrovgradu za nešto više 3 evra, dok je u Crnoj Travi za "čak" 3,5 evra. Inače državne njive u Srbiji u proseku se izdaju za 184 evra po hektaru.
https://lat.sputnikportal.rs/20211101/cene-vojvodjanskih-oranica-otisle-u-nebo-1131150913.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, srbija, vojvodina, srbija – ekonomija
ekonomija, srbija, vojvodina, srbija – ekonomija
Zašto jedan lekar obilazi vojvođanske atare
Hektar zemlje u južnoj Bačkoj u proseku je dostigao cenu od skoro 12.000 evra. Stručnjaci kažu da na konstantno povećanje utiču i pojedini ulagači koji se pre odlučuju da kupe zemlju nego da pare čuvaju u trezorima.
Novosađanin Vojislav Perić, trenutno lekar u Drezdenu, ovih dana obilazi srbobranske atare i prelistava oglase u nadi da će naći parcele plodne vojvođanske crnice koje su na prodaju. Kaže da samo treba pažljivo čekati i pojaviće se neko, obično od naslednika, koji ne zna šta će sa zemljom.
„Dugoročno mislim da je ovo najisplatljivije ulaganje, ako čovek poput mene, planira da se jednom vrati u Srbiju. Da nije tako, novce bi čuvao tamo gde trenutno živim. Kupio sam već 7 hektara koje sam dao u arendu. Kad dođe vreme videću šta ću sa tim. Dosta ljudi je dobilo zemlju u restituciji, a ne bavi se poljoprivredom niti ih to zanima, takve tražim. Kupovina nekretnine u gradu isto je opcija za ulaganje, ali za to morate imati puno para na gomili. Ovako kupujem lagano, hektar po hektar i ne razmišljam šta će biti dalje, zemlja ne može da propadne“, kaže on dodaje da je hektar njive plaćao u rasponu od 8 do 13 hiljada evra, prenosi Blic.
Južna Bačka, zbog blizine Novog Sada i plodne zemlje, najsigurnija je predeo za ovakvu vrstu investicija. Perić primećuje da dosta ljudi, pre svega iz IT industrije koji su došli do većih para, takođe se odlučuje za ovakvo investiranje.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda najskuplji hektar od čak 31.250 evra u poslednjem trećem kvartalu u Srbiji, prodat je u Južnobačkom okrugu.
Geodete su, na osnovu 434 podataka iz ugovora, izračunali da je prosečna cena hektara u južnoj Bačkoj bila 11.700 evra, a da su se njive prodavale u rasponu od 1.600 evra do 31.250 evra. Ovim cenama približava se i Beogradski region gde je najskuplji hektar prodat za 26.500 evra.
Iznad 20.000 evra najskuplji hektar oranice plaćen je u regionu Šumadije i zapadne Srbije 21.700 evra, a ispod 20.000 evra, tačnije 19.500 evra, koštala je najskuplja njiva na jugu i istoku zemlje. U Vojvodini samo još u Banatu ima njiva na prodaju ispod 1.000 evra za hektar.
Na severu i zapadu Bačke hektar je, u proseku, iznosio 9.750 evra, u Sremu 9.450 evra, Banatu – na severu 7.700 evra, srednjem 7.200 evra, a u južnom delu Banata 7.600 evra. U Beogradskom regionu prosečna cena hektara iznosila je 6.450 evra u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 4.750 evra, a na jugu i istoku zemlje 3.800 evra.
Vojislav Stanković, agroekonomski analitičar kaže da cene zemljišta imaju trend rasta ne samo kod nas nego u čitavom svetu.
„To je i dokaz inflacije i veoma značajnih profita koju poljoprivreda može da ostvari sa aktualnim cenama. Pored svih muka, izvoz u poljoprivredi će nam ove godine biti preko 5 milijardi dolara! Cene zemljišta su sve veće i sve manji broj ljudi može da ih kupi. Bačka je specifična jer je najveći deo prerađivačke i prehrambene industrije lociran tu i primarni proizvođači nemaju velike troškove transporta. Veća je i kupovna moć tržišta i sve to diktira cenu. Ne samo naši ljudi koji dobro zarađuju u inostranstvu nego i sloj onih koji u Srbiji imaju ogromne plate i mogućnost da ulože u nekretnine, odnosno zemljište“, rekao je Stanković.
Kako dodaje, uvek se isplati ulagati u obradivu zemlju, ali promet nije velik koliko bi mogao biti, delom i zbog tradicije, jer se naši ljudi teško odriču svojih njiva.
„Zemlja našeg seljaka nikad nije izdala i ljudi, pogotovo iz Šumadije, centralne, istočne i južne Srbije neće da prodaju svoje njive iako im ne trebaju. Prođite selima noću, nema upaljenog svetla, svi su u inostranstvu i rade, ali zemlju ne daju. Ili je u arendi ili stoji neobrađena. Zemljište je garancija da će se sačuvati kapital porodice i to se prenosi sa kolena na koleno“, nastavio je Stanković.
Od arende se u Vojvodini dobro živi
Paori u Staroj Pazovi plaćali su prosečno najvišu cenu arende u Srbiji oko 510 evra po hektaru državne njive za godinu dana, dok su se u Bačkoj rušili rekordi gde su pojedinci za hektar davali i po 750 evra. Koliki je nesrazmer u cenama zakupa zemlje u Srbiji govori i podatak da je u Prokuplju hektar zemlje zakupljen za svega 2,7 evra, u Dmitrovgradu za nešto više 3 evra, dok je u Crnoj Travi za "čak" 3,5 evra. Inače državne njive u Srbiji u proseku se izdaju za 184 evra po hektaru.
