https://lat.sputnikportal.rs/20211107/bajka-o-carobnom-frulasu-zapravo-je-velika-mracna-vekovna-misterija-1131348873.html
Bajka o Čarobnom frulašu zapravo je velika mračna vekovna misterija
Bajka o Čarobnom frulašu zapravo je velika mračna vekovna misterija
Sputnik Srbija
Postoji nekoliko teorija o tome ko je bio Čarobni Frulaš. Kao i nekoliko teorija o tome gde su nestala deca iz Hamelna – i nijedna nema srećan kraj. 07.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-07T12:38+0100
2021-11-07T12:38+0100
2021-11-07T12:38+0100
društvo
bajke
stil života
čas istorije
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/07/1131348848_0:0:1365:768_1920x0_80_0_0_531b89610d9cd325879b5613d2730953.jpg
Mnogi su upoznati sa pričom o Čarobnom Frulašu iz Hamelna. Međutim, malo ko zna da je priča zasnovana na stvarnim događajima, koji su tokom godina evoluirali u bajku.Čarobni Frulaš iz HamlenaZa one koji su možda zaboravili, priča o Čarobnom Frulašu smešten je u 1284. godinu u gradu Hameln, u Donjoj Saksoniji u Nemačkoj. Grad je, kako bajka kaže, bio u problemu zbog velike najezde pacova kada se pojavio neobičan čovek obučen u kaput sašiven od mnogo raznobojnih tkanina. On je obećao da će se otarasiti pacova u zamenu za novac, na šta su meštani pristali.Tada je frulaš počeo da svira, a pacovi su kao omađijani počeli da ga prate. Prateći muziku frulaša, pacovi su otišli iz grada. Međutim, stanovnici Hamelna su prekršili obećanje i nisu hteli da mu plate. On se tada zakleo da će im se osvetiti.Iste godine, 26. juna, frulaš se vratio u grad i počeo da svira. Za muzikom su pošla sva deca iz grada. Prateći njega i njegovu muziku, deca su zauvek nestala.Ipak, u gradu je ostalo jedno ili troje dece – u zavisnosti od toga koju verziju bajke ste čitali – od kojih je jedno bilo hromo, pa nije moglo da prati kolonu, drugo je bilo gluvo pa nije čulo muziku, a treće slepo, pa nije videlo kuda druga deca idu.U istorijskim zapisima se ne spominju pacoviNajraniji poznati zapis o ovoj priči potiče iz samog grada Hamelna. Prikazan je u vitražu napravljenom za crkvu Hameln, koja je izgrađena oko 1300. godine nove ere. Ovaj vitraž je uništen 1660. godine, ali sačuvano je nekoliko pisanih izveštaja.Najstariji potiče iz Lueneburškog rukopisa (oko 1440/1450), u kojem se navodi: Navodna ulica u kojoj su deca poslednji put viđena danas se zove Bungelosenštrase (ulica bez bubnjeva), jer u njoj niko ne sme da pušta muziku ili igra. Inače, u ranijim izveštajima, kao ni na vitražu, ne spominju se pacovi, oni su dodati u priču sredinom 16. veka.Šta se zapravo dogodilo u Hamelnu?Ako nestanak dece nije bio čin osvete, šta je onda bio razlog za postupak frulaša? Postoje brojne teorije koje pokušavaju da objasne šta se dogodilo deci Hamelna, piše Nacionalna geografija.Na primer, jedna sugeriše da je za uzrok smrti dece bio prirodan a da je Čarobni Frulaš zapravo personifikacija smrti. Teorije pacove povezuju sa crnom smrću, pa tumači pretpostavljaju da su deca umrla od kuge. Međutim, crna smrt je bila najteža u Evropi između 1348. i 1350. godine, više od pola veka nakon događaja u Hamelnu.Druga teorija sugeriše da su decu zapravo odveli roditelji, zbog ekstremnog siromaštva u kojem su živeli – o čemu zapravo govori i bajka o Ivici i Marici.Još jedna teorija kaže da su deca bila učesnici Dečjeg krstaškog rata i da su možda završili u današnjoj Rumuniji – jer do Jerusalima nikada nisu stigli.Postoji i teorija da je odlazak dece Hamelna vezan za Ostsiedlung, kada je jedan broj Nemaca napustio svoje domove kako bi kolonizovali Istočnu Evropu. Razmišljajući o ovoj hipotezi, Vibke Rejmer iz muzeja u Hamelnu kaže: „U ovom scenariju Frulaš je igrao ulogu takozvanog regrutera koji su bili odgovorni za organizovanje migracija na istok. Za njih se govorilo da su nosili šarenu odeću i svirali instrument kako bi privukli pažnju.“Još jedna teorija kaže da je ovo prikaz plesne manije, takođe poznate kao Ples Svetog Vida ili tarantisti. Ova nevolja zahvatila je kontinentalnu Evropu između 14. i 17. veka, a opisana je kao pojedinci koji „histerično plešu ulicama satima, danima, a negde čak i mesecima, sve dok se plesači ne sruše od iscrpljenosti ili umru od srčanog ili moždanog udara”.Postoji i teorija, najmračnija od svih, koja kaže da je Čarobni Frulaš zapravo bio pedofil koji bi se ušunjao u grad noću i otimao decu.„Možda je baš to što je uzrok nestanka bio užasan, razlog zašto imamo tako malo informacija“, kaže Rejmer i dodaje: Priča je tokom vekova prepričavanja nesumnjivo menjana, ali nije izvesno u kolikoj meri. Zapravo je misterija šta se zapravo dogodilo toj deci, misterija koja verovatno nikada neće biti razrešena.
https://lat.sputnikportal.rs/20200818/ko-je-zena-iza-bajke-snezana-i-sedam-patuljaka-istina-o-njenom-zivotu-jezivija-je-od-price-foto-1123230386.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
bajke, stil života, čas istorije, društvo
bajke, stil života, čas istorije, društvo
Bajka o Čarobnom frulašu zapravo je velika mračna vekovna misterija
Postoji nekoliko teorija o tome ko je bio Čarobni Frulaš. Kao i nekoliko teorija o tome gde su nestala deca iz Hamelna – i nijedna nema srećan kraj.
Mnogi su upoznati sa pričom o Čarobnom Frulašu iz Hamelna. Međutim, malo ko zna da je priča zasnovana na stvarnim događajima, koji su tokom godina evoluirali u bajku.
Čarobni Frulaš iz Hamlena
Za one koji su možda zaboravili, priča o Čarobnom Frulašu smešten je u 1284. godinu u gradu Hameln, u Donjoj Saksoniji u Nemačkoj. Grad je, kako bajka kaže, bio u problemu zbog velike najezde pacova kada se pojavio neobičan čovek obučen u kaput sašiven od mnogo raznobojnih tkanina. On je obećao da će se otarasiti pacova u zamenu za novac, na šta su meštani pristali.
Tada je frulaš počeo da svira, a pacovi su kao omađijani počeli da ga prate. Prateći muziku frulaša, pacovi su otišli iz grada. Međutim, stanovnici Hamelna su prekršili obećanje i nisu hteli da mu plate. On se tada zakleo da će im se osvetiti.
Iste godine, 26. juna, frulaš se vratio u grad i počeo da svira. Za muzikom su pošla sva deca iz grada. Prateći njega i njegovu muziku, deca su zauvek nestala.
Ipak, u gradu je ostalo jedno ili troje dece – u zavisnosti od toga koju verziju bajke ste čitali – od kojih je jedno bilo hromo, pa nije moglo da prati kolonu, drugo je bilo gluvo pa nije čulo muziku, a treće slepo, pa nije videlo kuda druga deca idu.
U istorijskim zapisima se ne spominju pacovi
Najraniji poznati zapis o ovoj priči potiče iz samog grada Hamelna. Prikazan je u vitražu napravljenom za crkvu Hameln, koja je izgrađena oko 1300. godine nove ere. Ovaj vitraž je uništen 1660. godine, ali sačuvano je nekoliko pisanih izveštaja.
Najstariji potiče iz Lueneburškog rukopisa (oko 1440/1450), u kojem se navodi:
„Godine 1284, na dan svetih Jovana i Pavla 26. juna, od jednog frulaša, obučenog u razne boje, odvedeno je 130 dece iz Hamelna. Bili su zavedeni i izgubljeni, a mesto pogubljenja je u blizini kopna“. U zapisu iz 1384. u gradskoj knjizi Hamelina takođe stoji zapis: „Prošlo je 100 godina otkako su naša deca otišla“.
Navodna ulica u kojoj su deca poslednji put viđena danas se zove Bungelosenštrase (ulica bez bubnjeva), jer u njoj niko ne sme da pušta muziku ili igra. Inače, u ranijim izveštajima, kao ni na vitražu, ne spominju se pacovi, oni su dodati u priču sredinom 16. veka.
Šta se zapravo dogodilo u Hamelnu?
Ako nestanak dece nije bio čin osvete, šta je onda bio razlog za postupak frulaša? Postoje brojne teorije koje pokušavaju da objasne šta se dogodilo deci Hamelna,
piše Nacionalna geografija.
Na primer, jedna sugeriše da je za uzrok smrti dece bio prirodan a da je Čarobni Frulaš zapravo personifikacija smrti. Teorije pacove povezuju sa crnom smrću, pa tumači pretpostavljaju da su deca umrla od kuge. Međutim, crna smrt je bila najteža u Evropi između 1348. i 1350. godine, više od pola veka nakon događaja u Hamelnu.
Druga teorija sugeriše da su decu zapravo odveli roditelji, zbog ekstremnog siromaštva u kojem su živeli – o čemu zapravo govori i bajka o Ivici i Marici.
Još jedna teorija kaže da su deca bila učesnici Dečjeg krstaškog rata i da su možda završili u današnjoj Rumuniji – jer do Jerusalima nikada nisu stigli.
Postoji i teorija da je odlazak dece Hamelna vezan za Ostsiedlung, kada je jedan broj Nemaca napustio svoje domove kako bi kolonizovali Istočnu Evropu. Razmišljajući o ovoj hipotezi, Vibke Rejmer iz muzeja u Hamelnu kaže:
„U ovom scenariju Frulaš je igrao ulogu takozvanog regrutera koji su bili odgovorni za organizovanje migracija na istok. Za njih se govorilo da su nosili šarenu odeću i svirali instrument kako bi privukli pažnju.“
Još jedna teorija kaže da je ovo prikaz plesne manije, takođe poznate kao Ples Svetog Vida ili tarantisti. Ova nevolja zahvatila je kontinentalnu Evropu između 14. i 17. veka, a opisana je kao pojedinci koji „histerično plešu ulicama satima, danima, a negde čak i mesecima, sve dok se plesači ne sruše od iscrpljenosti ili umru od srčanog ili moždanog udara”.
Postoji i teorija, najmračnija od svih, koja kaže da je Čarobni Frulaš zapravo bio pedofil koji bi se ušunjao u grad noću i otimao decu.
„Možda je baš to što je uzrok nestanka bio užasan, razlog zašto imamo tako malo informacija“, kaže Rejmer i dodaje:
„Da li se dogodilo nešto što su zvaničnici prikrivali? Nešto tako traumatično da nije smelo biti zabeleženo, a opet tako snažno da se tako dugo prenosilo s kolena na koleno i vekovima ostalo urezano u kolektivno sećanje grada.“
Priča je tokom vekova prepričavanja nesumnjivo menjana, ali nije izvesno u kolikoj meri. Zapravo je misterija šta se zapravo dogodilo toj deci, misterija koja verovatno nikada neće biti razrešena.
