https://lat.sputnikportal.rs/20211103/sovjetska-junakinja-64-godine-od-kako-se-lajka-vinula-u-svemir-1131244599.html
Sovjetska junakinja: 64 godine od kako se Lajka vinula u svemir
Sovjetska junakinja: 64 godine od kako se Lajka vinula u svemir
Sputnik Srbija
Sovjetska heroina: 64 godine od kako se Lajka „vinula“ u svemir
2021-11-03T21:07+0100
2021-11-03T21:07+0100
2021-11-03T22:10+0100
rusija
rusija
svemir
kosmonautika
lajka
rusija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110873/38/1108733868_0:281:2641:1767_1920x0_80_0_0_09326bd3a6f6f2ef688a8ab23f54436b.jpg
Postavlja se pitanje zašto su se sovjetski konstruktori prilikom lansiranja raketa sa ljudskom posadom oslanjali na pse?Razmatrane su različite opcije, među kojima su bile miševi, pacovi, majmuni, pa čak i mačke. Amerikanci su, na primer, preferirali rad samo sa majmunima. Međutim, u SSSR izbor je pao na pse. Osnivač svemirske medicine, poznati lekar Oleg Gazenko, čak je odlazio u cirkus da posmatra dresirane pse i majmune.To je bilo veoma važno, jer je trebalo da letovi sa psima odrede uticaj svemira na žive organizme. Svojevremeno je akademik Gazenko podelio sa dopisnikom „Ruske gazete“ mnoge do danas nepoznate detalje u vezi sa lansiranjem prvog na svetu Zemljinog biološkog satelita.„Kao što je poznato, u Rusiji je 1957. godine napravljena interkontinentalna raketa R-7, jedan od najpouzdanijih sistema sposobnih da nose teret izvan Zemlje. Hladni rat je bio u toku i rukovodstvo zemlje je postavilo cilj – da celom svetu pokaže da poseduje tako moćno sredstvo. Kako? Već tada je bilo planirano stvaranje velike svemirske laboratorije, što je i realizovano u trećem Zemljinom satelitu. Međutim, rešenje ovog najsloženijeg naučno-tehničkog problema bilo je direktno vezano za rešenje ideološkog problema – proboj u svemir trebalo je da se desi do 40. godišnjice Velike oktobarske revolucije. I ne kasnije. Ipak, svi su shvatali da preterana trka može da se pretvori u neuspeh. Stoga je izabran kompromis, odnosno paralelno pravljenje još dva uređaja ─ pojednostavljena svemirska laboratorija, ali sa životinjom, i vrlo jednostavna varijanta – mali 'balon' težine do 80 kilograma sa radio predajnikom. Koji se pre pojavi, poleteće. Prvi se pojavio 'balon'. Zbog čega?“, rekao je ranije Gazenko.Namerno izabran mešanacLajka je pronađena na ulici, podsetio je naučnik.Priprema „krznenih kosmonauta“ bila je veoma mukotrpna i trajala je mesecima, ali su nade stručnjaka bile potpuno opravdane.Uzgred, postojala su još dva pretendenta na prvi svemirski let – psi Albina i Muha. Albina je već dva puta učestvovala u suborbitalnim letovima, ali je bila skotna i doneta je odluka da je ostave u rezervi. S druge strane, Muha je „odbijena“ zbog krivih šapa – objašnjenje je bilo da ne bi izgledala lepo na fotografijama. Odlučeno je da na njoj budu testirani rad aparature i različiti sistemi.Od početka osuđena na propastKrajem oktobra 1957. godine, Lajka i njena zamena stigli su običnim redovnim avionom najpre u Taškent, a odatle u selo Tjuratam nedaleko od Bajkonura. Glavni konstruktor Sergej Pavlovič Koroljov već je bio tamo. Započeto je sklapanje satelita.„Komunicirali“ smo povremeno sa Lajkom preko prozora i sa uzbuđenjem pratili kako će se prilagoditi uslovima leta, dodao je Gazenko i podsetio da je lansiranje počelo na vreme i da je sve išlo po planu.Naravno, Lajka je od početka bila osuđena na propast, jer mehanizam za povratak tada još uvek nije postojao, ispričao je akademik.Kada smo se vratili u Moskvu, ljudi koji su učestvovali u pripremi Lajke za let uopšte nisu bili raspoloženi za slavlje. Javio se osećaj kao da smo izgubili veoma blisko stvorenje, rekao je Gazenko.Zatim je lansirano još nekoliko bioloških satelita sa najrazličitijim životinjama, od miševa do majmuna. Prema njegovim rečima, u svemiru su bile čak i kornjače, koje su štaviše postale prva živa bića koja su letela oko Meseca.Najpoznatiji „psi-kosmonauti“ posle Lajke bili su Belka i Strelka koji su 19. avgusta 1960. godine izvedeni u svemir na „Sputnjiku 5“ i uspešno se vratili na Zemlju. Sa njima je u letelici bilo 40 miševa i dva pacova.Lajka će zauvek ostati zapamćena u istoriji kosmonautike. Junakinji, koja je stradala u ime nauke, podignut je spomenik u Moskvi 2008. godine na teritoriji Instituta za vojnu medicinu, na mestu gde je pripreman svemirski eksperiment.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sovjetska heroina, 64 godine od kako se lajka „vinula“ u svemir, lajka, svemir, let, godišnjica
sovjetska heroina, 64 godine od kako se lajka „vinula“ u svemir, lajka, svemir, let, godišnjica
Sovjetska junakinja: 64 godine od kako se Lajka vinula u svemir
21:07 03.11.2021 (Osveženo: 22:10 03.11.2021) Pre tačno 64 godine, 3. novembra 1957. godine, lansiran je drugi veštački Zemljin satelit. U kapsuli „Sputnjika 2“ se nalazio pas Lajka, prvo živo biće koje se „vinulo“ u Zemljinu orbitu.
Postavlja se pitanje zašto su se sovjetski konstruktori prilikom lansiranja raketa sa ljudskom posadom oslanjali na pse?
Razmatrane su različite opcije, među kojima su bile miševi, pacovi, majmuni, pa čak i mačke. Amerikanci su, na primer, preferirali rad samo sa majmunima. Međutim, u SSSR izbor je pao na pse. Osnivač svemirske medicine, poznati lekar Oleg Gazenko, čak je odlazio u cirkus da posmatra dresirane pse i majmune.
Shvatio je da su majmuni previše emocionalno nestabilni, a da su psi manje hiroviti i da ih je lakše dresirati.
To je bilo veoma važno, jer je trebalo da letovi sa psima odrede uticaj svemira na žive organizme. Svojevremeno je akademik Gazenko podelio sa dopisnikom „Ruske gazete“ mnoge do danas nepoznate detalje u vezi sa lansiranjem prvog na svetu Zemljinog biološkog satelita.
„Kao što je poznato, u Rusiji je 1957. godine napravljena
interkontinentalna raketa R-7, jedan od najpouzdanijih sistema sposobnih da nose teret izvan Zemlje. Hladni rat je bio u toku i
rukovodstvo zemlje je postavilo cilj – da celom svetu pokaže da poseduje tako moćno sredstvo. Kako? Već tada je bilo planirano stvaranje velike svemirske laboratorije, što je i realizovano u trećem Zemljinom satelitu. Međutim, rešenje ovog najsloženijeg naučno-tehničkog problema bilo je direktno vezano za rešenje ideološkog problema – proboj u svemir trebalo je da se desi do 40. godišnjice Velike oktobarske revolucije. I ne kasnije. Ipak, svi su shvatali da preterana trka može da se pretvori u neuspeh. Stoga je izabran kompromis, odnosno paralelno pravljenje još dva uređaja ─ pojednostavljena svemirska laboratorija, ali sa životinjom, i vrlo jednostavna varijanta – mali 'balon' težine do 80 kilograma sa radio predajnikom. Koji se pre pojavi, poleteće. Prvi se pojavio 'balon'. Zbog čega?“, rekao je ranije Gazenko.
Lajka je pronađena na ulici, podsetio je naučnik.
Razumljivo je zašto su naučnici računali na mešance. Oni su izuzetno pametni, nepretenciozni, cene kada se ljudi brinu o njima kao nijedan rasni pas.
Priprema „krznenih kosmonauta“ bila je veoma mukotrpna i trajala je mesecima, ali su nade stručnjaka bile potpuno opravdane.
Uzgred, postojala su još dva pretendenta na prvi svemirski let – psi Albina i Muha. Albina je već dva puta učestvovala u suborbitalnim letovima, ali je bila skotna i doneta je odluka da je ostave u rezervi. S druge strane, Muha je „odbijena“ zbog krivih šapa – objašnjenje je bilo da ne bi izgledala lepo na fotografijama. Odlučeno je da na njoj budu testirani rad aparature i različiti sistemi.
Od početka osuđena na propast
Krajem oktobra 1957. godine,
Lajka i njena zamena stigli su običnim redovnim avionom najpre u Taškent, a odatle u selo Tjuratam nedaleko od Bajkonura. Glavni konstruktor Sergej Pavlovič Koroljov već je bio tamo. Započeto je sklapanje satelita.
„Komunicirali“ smo povremeno sa Lajkom preko prozora i sa uzbuđenjem pratili kako će se prilagoditi uslovima leta, dodao je Gazenko i podsetio da je lansiranje počelo na vreme i da je sve išlo po planu.
Naravno, Lajka je od početka bila osuđena na propast, jer mehanizam za povratak tada još uvek nije postojao, ispričao je akademik.
Međutim, iako je bilo očekivano da će uginuti otprilike nedelju dana nakon poletanja, Lajka je uginula znatno ranije – o čemu nije bilo ni reči u zvaničnom izveštaju o rezultatima drugog veštačkog Zemljinog satelita, ni kasnije, istakao je on.
Kada smo se vratili u Moskvu, ljudi koji su učestvovali u pripremi Lajke za let uopšte nisu bili raspoloženi za slavlje. Javio se osećaj kao da smo izgubili veoma blisko stvorenje, rekao je Gazenko.
Zatim je lansirano još nekoliko bioloških satelita sa najrazličitijim životinjama, od miševa do majmuna. Prema njegovim rečima, u svemiru su bile čak i kornjače, koje su štaviše postale prva živa bića koja su letela oko Meseca.
Najpoznatiji „psi-kosmonauti“ posle Lajke bili su Belka i Strelka koji su 19. avgusta 1960. godine izvedeni u svemir na „Sputnjiku 5“ i uspešno se vratili na Zemlju. Sa njima je u letelici bilo 40 miševa i dva pacova.
Lajka će zauvek ostati zapamćena u istoriji kosmonautike. Junakinji, koja je stradala u ime nauke, podignut je spomenik u Moskvi 2008. godine na teritoriji Instituta za vojnu medicinu, na mestu gde je pripreman svemirski eksperiment.
