Zeleni će biti ekstremniji u promovisanju kosovske nezavisnosti
© AP Photo / Christoph Soeder/dpa via AP
Pratite nas
Ako se u Nemačkoj formira koalicija Semafor i ako Zelenima pripadne ministarstvo spoljnih poslova, ova stranka neće odustati od spoljne politike Angele Merkel prema Srbiji i Kosovu, ali pitanje je na koji način će je dalje sprovoditi. Do sada, Zeleni su bili daleko ekstremniji u promovisanju kosovske nezavisnosti.
Poseta potpredsednice nemačkog parlamenta, Bundestaga, Klaudije Rot, Beogradu i Kragujevcu pokrenula je niz pitanja i spekulacija o tome kako će izgledati buduća nemačka spoljna politika prema Srbiji. Ova pitanja su opravdana ako se uzme u obzir da su nemački Zeleni daleko glasniji u promovisanju kosovske nezavisnosti od drugih nemačkih stranaka, iako je, kako kažu sagovornici Sputnjika, ceo politički Berlin nepodeljen u simpatijama prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Prištine.
Spoljna politika Zelenih – ekstremno promovisanje kosovske nezavisnosti
Dopisnik srpskog javnog servisa iz Nemačke, Nenad Radičević napominje upravo ovu činjenicu.
„I Angela Merkel se zalaže za kosovsku nezavisnost, odnosno da tu nezavisnost Srbija na neki način prizna. To je konstanta, s tim što su Zeleni u tim zahtevima eksplicitniji, manje uvijeni u diplomatsku formu, a više se zasnivaju na kritikama i očekivanjima“, objašnjava on.
Razloge za takav stav Zelenih naš sagovornik nalazi u tome što je veliki broj pripadnika vrhuške ove stranke svoje karijere, kako birokratske tako i partijske, započeo upravo na Balkanu, u međunarodnim misijama u BiH i na KiM.
„U tom smislu, ne može se očekivati neki blaži stav zvaničnog Berlina u budućnosti. Štaviše, moguće je očekivati veći pritisak“, navodi Radičević i dodaje da se ne radi o dramatičnoj promeni – i demohrišćani Angele Merkel, i Zeleni imaju ista očekivanja, samo su načini na koji prezentuju svoja očekivanja vlastima u Beogradu drugačiji.
Mnogo toga zavisi i od Vašingtona
Prema rečima dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Nemačke, Miroslava Stojanovića, kako će Zeleni voditi spoljnu politiku zavisi, ne samo od onoga što su govorili i zašta su se zalagali dok su bili u opoziciji jer „kada dođete na državno kormilo, otvaraju se drugi prostori i postajete realniji“, nego i od odnosa sa Sjedinjenim državama, kao i od stepena koji će u vođenju spoljne politike imati u odnosu na novog kancelara, socijaldemokratu Olafa Šolca.
„Tako da će i Zeleni u dijalogu sa drugima malo odustajati od nekih svojih izričitih zahteva“, smatra on.
Posetu Klaudije Rot, kako Stojanović objašnjava, pripadnici srednje generacije političara Zelenih i vrlo uglednoj članici Bundestaga, naš sagovornik ocenjuje kao dobar znak.
„Dobar znak da će Zeleni hteti da malo više izbliza pogledaju ono što su do sada samo o teorijskim i medijskim rabotama mogli da saznaju o stanovištima Beograda“, ističe Stojanović i dodaje da je poseta Rotove Beogradu i Kragujevcu na 80. godišnjicu masakra koji su počinile nemačke okupacione trupe za poštovanje.
Stojanović podseća da se, u vreme dok je izaslanik Bele kuće za KiM bio Ričard Grenel, između Vašingtona sa jedne i Berlina i Brisela sa druge strane vodio pravi „kosovski boj“. Sada je Vašington za ambasadora u Beogradu imenovao iskusnog Kristofera Hila i politika Zelenih zavisiće jednim delom i od odnosa na relaciji Vašington-Berlin-Brisel.
Sa druge strane, izričitost stavova Zelenih u pogledu kosovske nezavisnosti zavisiće i od toga koliku im slobodu u odlučivanju bude dao i budući kancelar Šolc.
„Kancelar koji na čelo vlade dolazi sa velikim političkim iskustvom, sigurno će biti na liniji na kojoj je bila Angela Merkel. Znači, ne odustaje se od konačne ideje o nezavisnosti, ali se ne forsira žestoko i ne vrši se veliki pritisak. Na kraju krajeva, Merkelova je, dolazeći u Beograd ostavila neki prostor jer je shvatila, što je i sama rekla, da je kosovskometohijsko pitanje vrlo komplikovan problem i da treba ostaviti vremena da se on rešava, što do tada nije bio čak ni njen stav“, objašnjava Stojanović.
Oštro protivljenje Rusiji i Kini
Kada govori o generalnoj politici Zelenih prema Srbiji, Radičević ističe da je ona dvojaka – sa jedne strane, oni su najveći zagovornici proširenja EU na Zapadni Balkan – oni su o tome jedini eksplicitno govorili bez zadrške.
„U tom smislu, oni bi možda mogli da utiču na druge partnere da se evropske integracije, ne samo Srbije, nego i Zapadnog Balkana, pomere sa mrtve tačke“, objašnjava on.
S druge strane imaju oštriji stav po pitanju drugih tema, kao što su borba protiv korupcije, zaštita ljudskih prava, životne sredine i takozvanog suočavanja sa prošlošću.
„U tom smislu, Zeleni će biti teži partner, sa više zahteva u odnosu na Angelu Merkel, koja je svoju politiku prema Srbiji podredila pitanjima Kosova, stabilnosti i nemačkih ekonomskih interesa“, kaže Radičević.
Radičevićevom spisku tema kojima će se Zeleni baviti u spoljnoj politici, Stojanović dodaje i njihove oštre kritike na račun Kine i Rusije.
„Oni favorizuju tu famu o prevelikom ruskom i kineskom uticaju u Srbiji i na Balkanu, gde računaju da se ekonomska moć Kine pretvara u političku moć, iako je cela teza apsurdna zato što Kinezi daleko više investiraju u zemljama koje su članice EU, pa i u samoj Nemačkoj. Te su investicije neuporedive sa onim što je Kina investirala ovde. Taj umišljeni strah od Rusije i Kine pretvoren je u neku vrstu političke činjenice i iz tog konteksta će oni, verovatno, biti izričitiji nego što je bila dosadašnja vlada“, kaže Stojanović.
Dosadašnji ministar spoljnih poslova, socijaldemokrata Hajko Mas je po pitanju prisustva Rusije i Kine na Balkanu bio uzdržaniji, iako je i on tu i tamo imao neku oštriju kritiku, jer su upravo socijaldemokrate sa Rusijom zaključile ugovore o izgradnji gasovoda „Severni tok“, a imaju i racionalniji odnos prema Kini kao ekonomski važnom partneru.
„Međuzavisnost između Nemačke, Rusije i Kine činila je da Berlin u vreme Angele Merkel nastupa malo obazrivije i uzdržanije“, veli Stojanović.
Nakon što su u Nemačkoj održani izbori krajem septembra, sve su veći izgledi da će koalicionu vladu činiti Socijaldemokratska partija (SPD), Zeleni i Slobodarska partija (FPD), odnosno liberali. Zbog toga je po bojama ovih stranaka, crvenoj, žutoj i zelenoj, buduća koalicija dobila nadimak „Semafor“. A da će Zeleni u koalicionom dogovoru dobiti na upravu ministarstvo spoljnih poslova govori se u nemačkim medijima već dugo.
U nemačkoj posleratnoj političkoj tradiciji, običaj je da mesto ministra spoljnih poslova pripadne manjem koalicionom partneru – tako je u demohrišćanskim vladama Helmuta Kola, šef diplomatije biran iz redova liberala (Hans Ditrih Genšer i Klaus Kinkel), dok je u koalicionoj vladi socijaldemokrate Gerharda Šredera šef diplomatije bio tadašnji lider Zelenih Joška Fišer.
S obzirom da će koalicija koja se nazire biti trojna, sve su naznake da će liberali, kao partija koju podržavaju krupni industrijalci zauzeti ministarstvo finansija, dok će diplomatija pripasti Zelenima.
