00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Veliko otkriće: Nakon zemljotresa drveće raste mnogo brže

© Sputnik / SputnjikNacionalni park "Durmitor"
Nacionalni park Durmitor - Sputnik Srbija, 1920, 22.10.2021
Pratite nas
Nova studija pokazala je da jaki zemljotresi mogu pospešiti rast drveća zbog kanalisanja dodatne vode u tlo koje okružuje njihovo korenje.
Snažni zemljotresi mogu srušiti zgrade, ali i izgraditi šume, pokazala je nova studija.
Pored uticaja na rast drveća, proučavanje kanalisanja vode može poslužiti i za bolje otkrivanje i datiranje drevnih potresa.
Nakon potresa magnitude 8,8 u Mauleu u Čileu 2010. godine, naučnici su proučili rečne doline i otkrili da potoci teku brže. Kristijan Mur, hidrolog sa nemačkog univerziteta, posumnjao je da je potres učinio tlo propusnijim, omogućujući podzemnoj vodi da lakše teče s grebena u doline.
Činilo se logično da bi potresi takođe mogli da pomognu da stabla u dolini rastu brže od onih na padinama brda.
Kako bi videli je li to zaista tako, Mor i njegovi kolege izbušili su dvadesetak uzoraka iz debla šest monterejskih borova koji rastu duž dna dolina i grebena na dve plantaže na čileanskoj obali.
U laboratoriju u Nemačkoj, proučavali su tanke dielove jezgra pod mikroskop i pratili kako se menjaju veličina i oblik stanica unutar godova. Takođe su izmerili kako se omer teških i lakih ugljikovih izotopa promenio u tim stanicama. Stabla uzimaju više ugljikaenika-12 nego ugljenika-13 tokom fotosinteze, tako da promena u omjeru može da signalizira nalet fotosintetskog rasta.
Dokazali su da je drveće na dnu doline doživelo malen, ali uočljiv nalet rasta koji je trajao nedeljama, pa i mesecima nakon potresa.
Rast je bio otprilike jednako snažan kao i oni uzrokovani jakim kišnim olujama. Kao što se predviđalo, stabla na grebenima rasla su sporije nakon potresa.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala