https://lat.sputnikportal.rs/20211018/sta-ce-biti-sa-nerealizovanim-zamenskim-putovanjima-1130769549.html
Šta će biti sa nerealizovanim zamenskim putovanjima
Šta će biti sa nerealizovanim zamenskim putovanjima
Sputnik Srbija
Do isteka roka za vraćanje novca za nerealizovana zamenska putovanja ostala su još tri meseca, a trenutna situacija je takva da će veliki broj agencija imati... 18.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-18T18:55+0200
2021-10-18T18:55+0200
2021-10-18T18:55+0200
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/08/1128279368_0:150:1921:1230_1920x0_80_0_0_529434e6ae441933620117ec380dd60b.jpg
Kako za Tanjug kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić, nerealizovanih putovanja je ostalo dosta, oko 50 odsto, agencije nisu bile u prilici da u proteklom periodu zarade novac, a imaju probleme i sa stranim partnerima koji bi trebalo njima da vrate pare kojima bi agencije obeštetile putnike.Navodi da su neke zemlje, kao što je Italija, donele zakon kojim su produžile rok vraćanja novca do 2023. godine, upravo imajući u vidu probleme sa kojima su se suočavale turističke agencije, odnosno da nije bilo posla i da nisu mogle da obezbede novac za vraćanje.Zbog svega toga, ističe sagovornik Tanjuga, i JUTA je ušla u pregovore sa Ministarstvom turizma, kako bi pokušala da nađe model čijom primenom ne bi bili oštećeni putnici, a i sačuvale bi se turističke agencije, koje su u nezavidnoj situaciji.Ukazuje međutim da bi samo odobravanje kredita bilo nedovoljno dobro rešenje jer bi na taj način agencije koje su već u finansijskim problemima uzimajući kredit ušle u još veće probleme."Zato mislim da bi najbolje rešenje bilo da se delimično prolongira rok za korišćenje vaučera, odnosno zamenskih putovanja recimo do kraja sledeće sezone a da se u tom međuvremenu potrudimo da obezbedimo novac za kredite. Onda bi agencije mogle da odrade još jednu sezonu i steknu mogućnost da uđu u kredite i vrate novac za neiskorišćena putovanja", objašnjava Seničić.On navodi da ako se bude insistiralo na vraćanju novca do 15. januara, agencije će, ukoliko ne budu imale novca, a dosta je upravo takvih, morati da prestanu da rade.A obaveza se procenjuje na oko 25 miliona evra, gde su osim komercijalnih putovanja uračunate i đačke ekskurzije i rekreativna nastava.U tom domenu je, prema Seničićevim rečima, najteža situacija pošto su agencije koje se bave isključivo đačkim turizmom, u proteklih godinu i po dana epidemije, radile samo mesec dana.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
zamenska putovanja, vaučeri, korona, agencije, turizam, turističke agencije, srbija
zamenska putovanja, vaučeri, korona, agencije, turizam, turističke agencije, srbija
Šta će biti sa nerealizovanim zamenskim putovanjima
Do isteka roka za vraćanje novca za nerealizovana zamenska putovanja ostala su još tri meseca, a trenutna situacija je takva da će veliki broj agencija imati problem da putnike obešteti do 15. januara sledeće godine, kada rok ističe.
Kako za Tanjug kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić, nerealizovanih putovanja je ostalo dosta, oko 50 odsto, agencije nisu bile u prilici da u proteklom periodu zarade novac, a imaju probleme i sa stranim partnerima koji bi trebalo njima da vrate pare kojima bi agencije obeštetile putnike.
"U Grčkoj imamo problem, jer neki tamošnji partneri smatraju da su nam omogućili da putovanja iskoristimo, a pošto nismo, novac neće da vrate. U nekim drugim destinacijama ne spore da imaju novac, ali neće da ga vrate nego nam omogućavaju da pare iskoristimo kasnije" , kaže Seničić.
Navodi da su neke zemlje, kao što je Italija, donele zakon kojim su produžile rok vraćanja novca do 2023. godine, upravo imajući u vidu probleme sa kojima su se suočavale turističke agencije, odnosno da nije bilo posla i da nisu mogle da obezbede novac za vraćanje.
Zbog svega toga, ističe sagovornik Tanjuga, i JUTA je ušla u pregovore sa Ministarstvom turizma, kako bi pokušala da nađe model čijom primenom ne bi bili oštećeni putnici, a i sačuvale bi se turističke agencije, koje su u nezavidnoj situaciji.
"Videćemo da li ćemo uspeti da dođemo do nekog rešenja u smislu produženja roka korišćenja vaučera ili eventualne pomoći države u vidu kredita, gde bi agencije iz kredita vratile novac putnicima. O tome ćemo razgovarati sa našim resornim ministarstvom i sa Ministarstvom finansija", ističe Seničić.
Ukazuje međutim da bi samo odobravanje kredita bilo nedovoljno dobro rešenje jer bi na taj način agencije koje su već u finansijskim problemima uzimajući kredit ušle u još veće probleme.
"Zato mislim da bi najbolje rešenje bilo da se delimično prolongira rok za korišćenje vaučera, odnosno zamenskih putovanja recimo do kraja sledeće sezone a da se u tom međuvremenu potrudimo da obezbedimo novac za kredite. Onda bi agencije mogle da odrade još jednu sezonu i steknu mogućnost da uđu u kredite i vrate novac za neiskorišćena putovanja", objašnjava Seničić.
On navodi da ako se bude insistiralo na vraćanju novca do 15. januara, agencije će, ukoliko ne budu imale novca, a dosta je upravo takvih, morati da prestanu da rade.
"Onda bi se potraživanja prebacila na osiguravajuće kuće koje su izdale polisu osiguranja ali pitanje je da li osiguravači u uslovima pandemije mogu, žele da ispune tako veliku finansijsku obavezu", kaže Seničić.
A obaveza se procenjuje na oko 25 miliona evra, gde su osim komercijalnih putovanja uračunate i đačke ekskurzije i rekreativna nastava.
U tom domenu je, prema Seničićevim rečima, najteža situacija pošto su agencije koje se bave isključivo đačkim turizmom, u proteklih godinu i po dana epidemije, radile samo mesec dana.
Sve o domaćoj i svetskoj ekonomiji
