00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Potez iz očaja: Crnogorci, Bošnjaci i Albanci združeno udarili na Srbiju usred SAD

© Foto : PixabayKapitol, sedište Kongresa Sjedinjenih Američkih Država
Kapitol, sedište Kongresa Sjedinjenih Američkih Država - Sputnik Srbija, 1920, 12.10.2021
Pratite nas
Cilj pisma koje su udruženja i predstavnici crnogorske, albanske i bosansko-hercegovačke dijaspore u SAD uputili Kongresu i američkim zvaničnicima, a protiv Srbije, neka je vrsta izvrtanja činjenica i pozivanje na američki intervencionizam koji je doživeo strašan udarac neuspehom u Avganistanu.
Ovako advokat iz Atlante Andreja Komnenović, dobar poznavalac prilika u Vašingtonu, za Sputnjik komentariše pismo pod nazivom „Zajednički odgovor na pretnje Beograda po sigurnost Zapadnog Balkana“, upućeno članovima spoljnopolitičkih odbora Predstavničkog doma i Senata, američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu i savetniku Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejku Salivenu.
U tom pismu je dijaspora Albanije, BiH i Crne Gore izrazila zabrinutost zbog, kako su naveli, „sve ratobornijeg ponašanja vlade u Beogradu prema Crnoj Gori, Kosovu i BiH“ i založila se za veći i aktivniji angažman Vašingtona u regionu Zapadnog Balkana.

Pozivanje na američki intervencionizam

Prema rečima našeg sagovornika, prvo što upada u oči jesu potpisnici ovog pisma.
„U njemu se pojavljuju neka udruženja i imena crnogorske dijaspore, neki bivši konzuli i ambasadori u Vašingtonu, neki ljudi iz Plava i Gusinja koji su, pretpostavljam, ostali u Americi. Međutim, kako imam određenu vrstu uvida u crnogorsku zajednicu u SAD, moram reći da ona praktično i ne postoji, jer su oni svi deo srpske zajednice, tačnije ogromna većina njih. Tako da upada u oči da je iza ovog pisma neko praktično nepostojeće udruženje ljudi, jer je crnogorska zajednica u Americi minimalno uticajna i do te mere nevidljiva da bi neko zaista morao da se potrudi da je pronađe. Albanci i Bošnjaci su, sa druge strane, daleko ozbiljnije organizovani od crnogorske dijaspore, ali to i dalje nije na nekom zavidnom nivou, uprkos fami u srpskim medijima da su oni bog zna kako organizovani u SAD. Nisu, nego je problem bio u tome što srpska zajednica nije bila nikako organizovana do relativno skoro“, objašnjava advokat.
Na pitanje da li je ova koordinisana akcija protiv Beograda zaista potekla iz Amerike ili je došla iz nekog centra sa prostora Balkana, naš sagovornik kaže da pretpostavlja da je reč o njihovoj samostalnoj inicijativi, ali ne isključuje mogućnost da neki obaveštajni elementi iz Crne Gore, Albanije ili BiH imaju određenog uticaja na potpisnike ovog pisma.
Ovo pismo je, u suštini, izraz nemoći. Naime, Evropska unija je u nekoj vrsti stagnacije i opadanja i tu nema nekog velikog entuzijazma što se tiče evropskih integracija, a kako Srbija raste i ekonomski i u domenu političkog uticaja, ovakvo pismo i ovakva vrsta prezentiranja distorziranih činjenica jeste odraz nemoći ljudi koji iza njega stoje. Pritom, treba imati na umu da u političkim krugovima u Americi ovakva vrsta pristupa kakva se negovala devedesetih godina jednostavno više nema onaj efekat koji je imala ranije i ta vrsta poziva na obnavljanje američkog intervencionizma neće naići na plodan teren u samom Vašingtonu i Beloj kući“, kategoričan je Komnenović.

Minimalni efekti

Samo pismo svodi se na neku vrstu fasade i kozmetike, a njegovi efekti biće minimalni, uveren je Komnenović, tim pre jer je srpska zajednica danas daleko organizovanija nego ranije.
Kako on kaže, srpska zajednica u SAD jedina je među zajednicama sa Zapadnog Balkana koja ima i svoju političku organizaciju, Politički akcioni komitet SAVA, koji zvanično utiče na izbore određenih kandidata u Sjedinjenim Državama, a naročito u Kongresu.
„Reč je o organizaciji koja ostvaruje ozbiljne veze sa ljudima iz Kongresa i Stejt departmenta, a na njenom čelu nalazi se vrlo agilna i vredna gospođa Olgica Ravasi koja je okupila izvanredan tim ljudi, a koje imam priliku i lično da poznajem. Takođe, srpska zajednica u Americi ima vrlo ozbiljne i dugotrajne odnose sa određenim članovima Kongresa koji su ključni i uticajni kada je reč o nadgledanju spoljne politike bilo koje američke administracije. Primera radi, moja prijateljica Klaudija Teni uiz Njujorka, kopredsedavajuća Srpskog kokusa u Kongresu, član je kongresnog spoljnopolitičkog odbora. Tako da tu postoje mehanizmi zaštite srpskih interesa u samim američkim institucijama, a treba imati na umu da i Predstavnički dom i Senat vrlo često šalju delegacije u Beograd, pa su tako neki od najuglednijih senatora kao što su, na primer, senator Marfi, senator Džini Šahin, senator Rob Portman ili senator Džonson iz Milvokija veoma često kod predsednika Vučića i direktno iz izvora u Beogradu imaju priliku da čuju srpsku stranu cele ove priče i uvere se da su navodi u ovom pismu potpuno pogrešni“, ukazuje Komnenović.

Glas iz očaja

Ovo je, smatra advokat, samo jedno u gomili pisama vezano za određeni deo sveta koji više nije američki prioritet, pa mu se neće ni posvetiti neka ozbiljna pažnja.

„Ovo pismo možete smatrati nekom vrstom ’glasa iz očaja‘ ljudi koji vide da im ni međunarodni odnosi, ni regionalni odnosi, ni snaga određenih regionalnih faktora više ne idu u korist. Ni njima ni njihovim narativima“, zaključuje Andreja Komnenović za Sputnjik.

U pismu se tvrdi i da aktivnosti Srbije imaju podršku Rusije koja je, kako ističu, „rasporedila obaveštajnu i parakriminalnu infrastrukturu u celom regionu, kako bi dodatno podigla tenzije i ohrabrila režim u Beogradu“, a kao primer se navodi pokušaj državnog udara koji su podržale Srbija i Rusija 2016. godine, čiji je cilj bio, kako pišu u svom pamfletu, „atentat na ključno rukovodstvo zemlje uoči prijema Crne Gore u NATO“, kao i „podrška Moskve secesionističkim pretenzijama Milorada Dodika“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala