https://lat.sputnikportal.rs/20210929/mozak-ishrana-stetne-navike-1130264139.html
Sedam navika u ishrani koje štete mozgu
Sedam navika u ishrani koje štete mozgu
Sputnik Srbija
Sedam navika u ishrani koje štete mozgu
2021-09-29T18:42+0200
2021-09-29T18:42+0200
2021-09-29T18:42+0200
društvo
ishrana
zdravlje
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1d/1130263650_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_37bdce233554c277e5e18440415412d8.jpg
Stručnjaci navode sedam navika u ishrani koje uništavaju funkcije mozga.1. Unošenje previše šećeraJedan od glavnih uzroka pogoršanja moždanih funkcija je stalno unošenje prevelikih količina šećera.„Rad mozga umnogome zavisi od nivoa šećera u krvi, pošto je glukoza „gorivo“ za mozak“, kaže dr Dimitar Marinov.On objašnjava da velike količine šećera ne štete direktno mozgu, ali izazivaju lučenje visokih nivoa insulina.„Insulin utiče na pristup različitih aminokiselina mozgu, tačnije blokira transport svih aminokiselina osim triptofana. On prolazi kroz barijeru krv-mozak i transformiše se u serotonin i melatonin, hormon spavanja. Zbog toga vas prejedanje slatkišima čini pospanim“, kaže dr Marinov.2. Potpuno izbacivanje šećeraNa osnovu negativnog uticaja unošenja previše šećera na mozak, mnogi bi mogli da pomisle da bi njegovo potpuno izbacivanje moglo da učini čuda za mentalno zdravlje, ali to nije u skladu sa istinom.„Glukoza nije samo gorivo za mozak. Ona može i da sagoreva ketone. Iako mnoge pristalice keto dijeta tvrde da sagorevanje ketona unapređuje moždane funkcije, to se ne događa brzo i na dnevnom nivou. Ukoliko telo nije dobro prilagođeno na keto ishranu, izbacivanje ugljenih hidrata može da dovede do nestabilnog nivoa šećera u krvi, pa čak i epizoda hipoglikemije. A to može da izazove konfuziju, moždanu zamagljenost, pa čak i gubitak svesti“, kaže dr Marinov.3. Previše alkoholaIspijanje više od jednog do dva pića dnevno može negativno da utiče na sposobnost mozga da funkcioniše na najbolji mogući način, kaže nutricionista Melisa Mitri.„Dugotrajno korišćenje previše alkohola može da utiče na nivo neurotransmitera u telu, a oni su hemijski prenosioci poruka pomoću kojih mozak komunicira“, kaže Mitri.Kako dodaje, čak i povremeno preterivanje sa alkoholom može negativno da utiče na mozak.„Ako već želite da popijete alkohol, zadržite se na jednom piću, odnosno najviše na decilitar i po vina, 3,5 decilitra piva ili 0,4 decilitara žestokog pića“, objašnjava nutricionista.4. Preskakanje obrokaMozak koristi čak 20 odsto energije tela i prvi je na udaru ako je nema dovoljno, kaže nutricionista Liz Vjosnik.Ona objašnjava da je optimalno, kada je moždano zdravlje u pitanju, doručkovati u roku od sat vremena posle buđenja, a potom jesti izbalansirane obroke na svaka tri do četiri sata.5. Obavljanje poslova uz jeloUkoliko volite da ručate za radnim stolom dok radite, možete navesti mozak da vas usmeri ka prejedanju, kažu stručnjaci.„Ako nešto radite dok jedete, gubite svest i osetljivost u vezi sa hranom koja je pred vama. Kada radite nešto drugo dok jedete, možete izgubiti osećaj za sitost, ali i nadražaj zadovoljstva koji osećamo dok jedemo jer je mozak opterećen drugim zadacima, pa može da ne registruje da je osoba dovoljno jela. Ishrana poremećena na taj način može brzo dovesti do toga da se javi potreba da se nešto „pregrize“, kao i negativnog uticaja na nivo šećera u krvi, a samim tim i na rad mozga“, objašnjava nutricionista Liz Vjosnik.6. Nedovoljno vitamina B12Vitamin B12 štiti nervne ćelije i podstiče proizvodnju neurotransmitera, kaže nutricionista Elizabet Vord.„Simptomi nedostatka vitamina B12 uključuju lošu memoriju, konfuziju, depresiju i demenciju. Nelečeni nedostatak vitamina B12 može dovesti do nepovratnog oštećenja nervnog sistema. Ljudi koji uopšte ne jedu hranu životinjskog porekla ili je jedu nedovoljno mogu lako biti podložni nedostatku ovog vitamina, naročito ako su stariji od 50 godina“, kaže Vord.7. Ishrana bogata zasićenim mastimaIshrana bogata zasićenim mastima najgori je neprijatelj mozga, tvrdi dr Sandra El Hadž.„Zasićene masti mogu da dovedu do kognitivnog propadanja, kao i do pogoršanja stanja kod ljudi koji već imaju takve probleme. One mogu i da budu okidač za više komplikacija u mozgu koje se odnose na unutarćelijsku razmenu signala i ekspresiju gena, što dovodi do anksioznosti, depresivnog ponašanja, poremećene homeostaze (sposobnosti ozdravljenja, tj, povratka u stanje koje je prethodilo nekom poremećaju), kao i do porasta zapaljenskih citokina. Taj ceo paket može dovesti do poremećaja mentalnih i kognitivnih funkcija“, kaže dr Sandra El Hadž, piše portal „It dis, not det“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
mozak, ishrana, pamćenje, memorija, hrana dobra za mozak, hrana dobra za pamćenje, kako poboljšati pamćenje, kako popraviti pamćenje, pravilna ishrana, zdrava ishrana, štetna ishrana, mozak, ishrana, pamćenje, memorija, hrana dobra za mozak, hrana dobra za pamćenje, kako poboljšati pamćenje, kako popraviti pamćenje, pravilna ishrana, zdrava ishrana, štetna ishrana
mozak, ishrana, pamćenje, memorija, hrana dobra za mozak, hrana dobra za pamćenje, kako poboljšati pamćenje, kako popraviti pamćenje, pravilna ishrana, zdrava ishrana, štetna ishrana, mozak, ishrana, pamćenje, memorija, hrana dobra za mozak, hrana dobra za pamćenje, kako poboljšati pamćenje, kako popraviti pamćenje, pravilna ishrana, zdrava ishrana, štetna ishrana
Sedam navika u ishrani koje štete mozgu
Loša ishrana može da izazove zapaljenske procese u mozgu, pogorša memoriju i negativno utiče na zdravlje.
Stručnjaci navode sedam navika u ishrani koje uništavaju funkcije mozga.
1. Unošenje previše šećera
Jedan od glavnih uzroka pogoršanja moždanih funkcija je stalno unošenje prevelikih količina šećera.
„Rad mozga umnogome zavisi od nivoa šećera u krvi, pošto je glukoza „gorivo“ za mozak“, kaže dr Dimitar Marinov.
On objašnjava da velike količine šećera ne štete direktno mozgu, ali izazivaju lučenje visokih nivoa insulina.
„Insulin utiče na pristup različitih aminokiselina mozgu, tačnije blokira transport svih aminokiselina osim triptofana. On prolazi kroz barijeru krv-mozak i transformiše se u serotonin i melatonin, hormon spavanja. Zbog toga vas prejedanje slatkišima čini pospanim“, kaže dr Marinov.
2. Potpuno izbacivanje šećera
Na osnovu negativnog uticaja unošenja previše šećera na mozak, mnogi bi mogli da pomisle da bi njegovo potpuno izbacivanje moglo da učini čuda za mentalno zdravlje, ali to nije u skladu sa istinom.
„Glukoza nije samo gorivo za mozak. Ona može i da sagoreva ketone. Iako mnoge pristalice keto dijeta tvrde da sagorevanje ketona unapređuje moždane funkcije, to se ne događa brzo i na dnevnom nivou. Ukoliko telo nije dobro prilagođeno na keto ishranu, izbacivanje ugljenih hidrata može da dovede do nestabilnog nivoa šećera u krvi, pa čak i epizoda hipoglikemije. A to može da izazove konfuziju, moždanu zamagljenost, pa čak i gubitak svesti“, kaže dr Marinov.
Ispijanje više od jednog do dva pića dnevno može negativno da utiče na sposobnost mozga da funkcioniše na najbolji mogući način, kaže nutricionista Melisa Mitri.
„Dugotrajno korišćenje previše alkohola može da utiče na nivo neurotransmitera u telu, a oni su hemijski prenosioci poruka pomoću kojih mozak komunicira“, kaže Mitri.
Kako dodaje, čak i povremeno preterivanje sa alkoholom može negativno da utiče na mozak.
„Ako već želite da popijete alkohol, zadržite se na jednom piću, odnosno najviše na decilitar i po vina, 3,5 decilitra piva ili 0,4 decilitara žestokog pića“, objašnjava nutricionista.
Mozak koristi čak 20 odsto energije tela i prvi je na udaru ako je nema dovoljno, kaže nutricionista Liz Vjosnik.
„Kada preskačete obroke, telo se prebacuje u model nadoknađivanja kako bi stvorilo glukozu za mozak i kako bi izbalansiralo nivo šećera u krvi. Ako ne unosite dovoljno hrane, to može dovesti do umora i nemogućnosti da se čovek koncentriše i fokusira“, kaže Vjosnik.
Ona objašnjava da je optimalno, kada je moždano zdravlje u pitanju, doručkovati u roku od sat vremena posle buđenja, a potom jesti izbalansirane obroke na svaka tri do četiri sata.
5. Obavljanje poslova uz jelo
Ukoliko volite da ručate za radnim stolom dok radite, možete navesti mozak da vas usmeri ka prejedanju, kažu stručnjaci.
„Ako nešto radite dok jedete, gubite svest i osetljivost u vezi sa hranom koja je pred vama. Kada radite nešto drugo dok jedete, možete izgubiti osećaj za sitost, ali i nadražaj zadovoljstva koji osećamo dok jedemo jer je mozak opterećen drugim zadacima, pa može da ne registruje da je osoba dovoljno jela. Ishrana poremećena na taj način može brzo dovesti do toga da se javi potreba da se nešto „pregrize“, kao i negativnog uticaja na nivo šećera u krvi, a samim tim i na rad mozga“, objašnjava nutricionista Liz Vjosnik.
6. Nedovoljno vitamina B12
Vitamin B12 štiti nervne ćelije i podstiče proizvodnju neurotransmitera, kaže nutricionista Elizabet Vord.
„Simptomi nedostatka vitamina B12 uključuju lošu memoriju, konfuziju, depresiju i demenciju. Nelečeni nedostatak vitamina B12 može dovesti do nepovratnog oštećenja nervnog sistema. Ljudi koji uopšte ne jedu hranu životinjskog porekla ili je jedu nedovoljno mogu lako biti podložni nedostatku ovog vitamina, naročito ako su stariji od 50 godina“, kaže Vord.
7. Ishrana bogata zasićenim mastima
Ishrana bogata zasićenim mastima najgori je neprijatelj mozga, tvrdi dr Sandra El Hadž.
„Zasićene masti mogu da dovedu do
kognitivnog propadanja, kao i do pogoršanja stanja kod ljudi koji već imaju takve probleme. One mogu i da budu okidač za više
komplikacija u mozgu koje se odnose na unutarćelijsku razmenu signala i ekspresiju gena, što dovodi do anksioznosti, depresivnog ponašanja, poremećene homeostaze (sposobnosti ozdravljenja, tj, povratka u stanje koje je prethodilo nekom poremećaju), kao i do porasta zapaljenskih citokina. Taj ceo paket može dovesti do poremećaja mentalnih i kognitivnih funkcija“, kaže dr Sandra El Hadž,
piše portal „It dis, not det“.
