https://lat.sputnikportal.rs/20210923/astronomi-pronasli-ogromnu-supljinu-u-svemiru-1130081397.html
Astronomi pronašli ogromnu šupljinu u svemiru
Astronomi pronašli ogromnu šupljinu u svemiru
Sputnik Srbija
Ogromna šupljina je loptastog oblika prostire se na skoro 500 svetlosnih godina i nalazi se u svemiru među sazvežđima Persej i Bik, a naučnici zasad nemaju... 23.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-23T20:15+0200
2021-09-23T20:15+0200
2021-09-23T18:29+0200
nauka i tehnologija
svemir
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/1b/1125763261_0:36:1920:1116_1920x0_80_0_0_a38446accdd472277c7081861f810726.jpg
Molekularni oblaci – regioni u kojima se formiraju zvezde – koji su dobili ime po tim sazvežđima, okružuju šupljinu.Ali uprkos toj intrigantnoj činjenici, naučnici nisu uspeli da utvrde kako je tačno nastala šupljina.„Stotine zvezda se formira ili već postoje na površini ovog džinovskog mehura, šupljine... Imamo dve teorije – ili je jedna supernova u jezgru ovog mehura istisnula gas napolje formirajući ono čemu smo dali ime superškoljka Persej–Bik, ili je fenomen nastao tokom miliona godina uz dejstvo niza supernova“, kaže Šmuel Bijali, postdoktorski istraživač na Institutu za teoriju i računanje u Centru za astrofiziku sa sedištem u Virdžiniji, SAD, koji je vodio studiju.Naučnici spekulišu da molekularni oblaci Perseja i Bika zapravo nisu zasebne strukture u svemiru. Umesto toga, čini se da su nastali iz istog udarnog talasa, nakon eksplozije supernove.Istraživači su otkrili prazninu, odnosno šupljinu ili kako je neki nazivaju „svemirsku pećinu“, dok su analizirali tri-de mape oblika i veličina obližnjih molekularnih oblaka. Informacije su dobijene i zahvaljujući svemirskoj opservatoriji koju je pokrenula Evropska svemirska agencija – Gaja.Ta mapa je sama po sebi veliki proboj, to je prvi put da su molekularni oblaci ucrtani kao tri-de. Ranije su naučnici bili ograničeni na ravne slike.„Ove oblake smo mogli da posmatramo decenijama, ali nikada nismo znali njihov pravi oblik, dubinu ili debljinu. Takođe nismo bili sigurni koliko su oblaci udaljeni“, rekla je istraživač Ketrin Cuker, koja je vodila studiju za njihovu izradu, a koja je detaljno objašnjena u posebnom članku objavljenom u „Astrofizikal džurnal“, prenosi RTS.Članak šupljinu opisuje kao gigantsku sfernu školjku koja formira zvezdu, a koja je otkrivena tri-de istraživanjima i modelima.
https://lat.sputnikportal.rs/20210922/asteroid-se-priblizava-zemlji-krece-se-27-puta-brze-od-zvuka-1130079758.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svemir, nauka i tehnologija
svemir, nauka i tehnologija
Astronomi pronašli ogromnu šupljinu u svemiru
Ogromna šupljina je loptastog oblika prostire se na skoro 500 svetlosnih godina i nalazi se u svemiru među sazvežđima Persej i Bik, a naučnici zasad nemaju objašnjenje o njenom poreklu.
Molekularni oblaci – regioni u kojima se formiraju zvezde – koji su dobili ime po tim sazvežđima, okružuju šupljinu.
Ali uprkos toj intrigantnoj činjenici, naučnici nisu uspeli da utvrde kako je tačno nastala šupljina.
„Stotine zvezda se formira ili već postoje na površini ovog džinovskog mehura, šupljine... Imamo dve teorije – ili je jedna supernova u jezgru ovog mehura istisnula gas napolje formirajući ono čemu smo dali ime superškoljka Persej–Bik, ili je fenomen nastao tokom miliona godina uz dejstvo niza supernova“, kaže Šmuel Bijali, postdoktorski istraživač na Institutu za teoriju i računanje u Centru za astrofiziku sa sedištem u Virdžiniji, SAD, koji je vodio studiju.
Naučnici spekulišu da molekularni oblaci Perseja i Bika zapravo nisu zasebne strukture u svemiru. Umesto toga, čini se da su nastali iz istog udarnog talasa, nakon eksplozije supernove.
„To pokazuje da kada zvezda umre, supernova generiše lanac događaja koji na kraju mogu dovesti do rađanja novih zvezda“, rekao je dr Bijali.
Istraživači su otkrili prazninu, odnosno šupljinu ili kako je neki nazivaju „svemirsku pećinu“, dok su analizirali tri-de mape oblika i veličina obližnjih molekularnih oblaka. Informacije su dobijene i zahvaljujući svemirskoj opservatoriji koju je pokrenula Evropska svemirska agencija – Gaja.
Ta mapa je sama po sebi veliki proboj, to je prvi put da su molekularni oblaci ucrtani kao tri-de. Ranije su naučnici bili ograničeni na ravne slike.
„Ove oblake smo mogli da posmatramo decenijama, ali nikada nismo znali njihov pravi oblik, dubinu ili debljinu. Takođe nismo bili sigurni koliko su oblaci udaljeni“, rekla je istraživač Ketrin Cuker, koja je vodila studiju za njihovu izradu, a koja je detaljno objašnjena u posebnom članku objavljenom u „Astrofizikal džurnal“,
prenosi RTS.
Članak šupljinu opisuje kao gigantsku sfernu školjku koja formira zvezdu, a koja je otkrivena tri-de istraživanjima i modelima.
