Šta Srbiji donosi novi zakon o policiji — velike promene već podelile javnost
20:30 22.09.2021 (Osveženo: 15:26 23.09.2021)
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Pratite nas
Biometrijsko nadziranje bez dozvole suda, stroža zaštita i kažnjavanje otkrivanja identiteta policajca, korišćenje pojma „Policija“ uz odobrenje ministra — neke su od odredbi Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima koje su u široj i stručnoj javnosti izazvale kontroverze.
Naime, kako neki tumače, policiji se daju veća ovlašćenja koja bi mogla da ugroze prava i slobode građana.
Stručnu javnost prvobitno je uskovitlala iznenadna pojava javne rasprave o Nacrtu Zakona o unutrašnjim poslovima, koji bi trebalo da zameni postojeći Zakon o policiji, a potom i njena kratkotrajnost od svega 20 dana, od 30. avgusta do 18. septembra ove godine. Poređenja radi, prethodna javna rasprava o Zakonu o policiji trajala je oko godinu dana.
Sporni Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima
Jedna od ključnih spornih odredbi Nacrta policiji dozvoljava biometrijski nadzor, odnosno omogućava pristup kamerama s automatskim prepoznavanjem lica bez sudske kontrole.
„U Evropi nigde ne postoji takva praksa, onako kako je definisana u Nacrtu zakona. Desilo se to da je policija unapred kupila opremu, instalirala kamere, pa je sad samo dobila ovlašćenja da ih koristi. To je potpuno suprotno od onoga kako taj proces treba da teče“, ističe za „Sputnjik“ viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.
Nacrtom je predviđeno i da prezimena na uniformama policajaca budu zamenjena šiframa koje čine kombinacije slova i brojeva, kao i to da otkrivanje identiteta policajca na službenoj dužnosti bude kažnjivo novcem, što otežava utvrđivanje odgovornosti u nemilim situacijama i novinarima stvara problem u poslu.
Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima propisuje da policija može da koristi softver za automatsku detekciju i prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lica, što je sve protiv čega s eborimo već 2 godine!
— Danilo Krivokapic (@dkrivokapic) September 15, 2021
U Nacrtu stoji i da pravo na upotrebu pojma „Policija“ imaju MUP, Ministarstvo odbrane i policijski sindikati, a ostali subjekti samo uz odobrenje ministra, što je izazvalo komešanje dela javnosti koji smatra da ministar time dobija ovlašćenje da bilo koju grupu ljudi proglasi policijom.
„Taj član je, zapravo, deo širih napora da se reguliše problem lažnog legitimisanja. Zakon predviđa kazne za lažno predstavljanje policajaca, ali mislim da nema potrebe da se ministru daju tolika ovlašćenja da bi se taj problem rešio, jer je to već krivično delo. Ne postoji proporcija između problema i alata kojim želimo da ga rešimo. Potencijal za zloupotrebu takvog člana je ogroman, iako zaista verujem da niko u MUP-u ne želi da politički odlučilac, neko ko ni ne mora da ima veze s radom policije, odlučuje o tome ko je policajac, a ko nije. To bi bilo kao kad bi ministar zdravlja odlučivao o tome ko je doktor, a ko nije“, napominje Elek.
Jedna od spornih odredbi Nacrta policiji omogućava pristup kamerama s automatskim prepoznavanjem lica bez sudske kontrole.
© Flickr / ep_jhu
Neophodna šira i duža rasprava
Elek predočava da Nacrt Zakona ne rešava problem upliva politike u operativni rad policije, iako postoje pojedine izmene vezane za to i umanjuje javnost rada MUP-a, što se uočava kroz smanjen broj izveštaja koji je MUP dužan da objavi. On dodaje da se u Nacrtu konkursi za zapošljavanje svode na izuzetak, dok će deca zaposlenih u MUP-u dobijati posao bez konkursa.
„Sve ove odredbe deluju kao da je policija dobila nova ovlašćenja kojima postaje jači aparat prisile, a s druge strane, građani manje znaju o tome kako ona radi i imaju manje prilika da zaštite svoja prava od postupajućih policajaca. Apsolutno je neophodno da se povede šira rasprava i da se produži vreme za javnu raspravu, koje je već isteklo“, naglašava Elek.
Međutim, Elek ukazuje i na to da Nacrt donosi i odredbe koje unapređuju postojeći Zakon — uloga MUP-a u odnosu na Direkciju policije je preciznije određena, sektor unutrašnje kontrole postaje nezavisniji, antikoruptivni mehanizmi su unapređeni... Ipak, ako sporne odredbe ne budu izmenjene, dobre strane Nacrta pašće u njihovu senku.
Posle završne javne rasprave o Nacrtu Zakona, iz MUP-a su rekli da će razmotriti sve rezultate rasprave u kojoj su učestvovali predstavnici državnih organa, sindikata, nevladinih organizacija, sektora bezbednosti i zaštite ljudskih prava, zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti...
„U izveštaju Vladi ćemo dostaviti ono što smatramo da su rezultati javne rasprave. Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da donesemo u Narodnoj skupštini novi zakon o unutrašnjim poslovima“, poručio je sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Zoran Lazić.
