https://lat.sputnikportal.rs/20210920/neobicno-jako-svetlo-ukazalo-se-na-nebu-pre-900-godina-tek-sada-je-otkriveno-sta-je-uzrok-1129997811.html
Neobično jako svetlo ukazalo se na nebu pre 900 godina, tek sada je otkriveno šta je uzrok
Neobično jako svetlo ukazalo se na nebu pre 900 godina, tek sada je otkriveno šta je uzrok
Sputnik Srbija
Neobično jako svetlo ukazalo se na nebu pre 900 godina, tek sada je otkriveno šta je uzrok
2021-09-20T21:14+0200
2021-09-20T21:14+0200
2021-09-20T21:14+0200
nauka i tehnologija
svet
astronomija
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/14/1129997492_0:27:1920:1107_1920x0_80_0_0_62961a490c6dfc3648acbd3006178195.jpg
Astronomi sada tvrde da su rešili ovu zagonetku staru 840 godina. Prema njihovom mišljenju, dve zvezde velike gustine sudarile su se u Mlečnom putu i formirale supernovu. Eksplozija je najverovatnije dovela do formiranja zvezde izuzetno visoke vreline, sada poznate kao Parkerova zvezda, kao i nebule, „oblaka“ gasa i prašine koji se širi, pod imenom Pa 30.Ova supernova, ili kako su je zvali kineski astronomi „gostujuća zvezda“, bila je vidljiva od 6. februara do 6. avgusta 1181. godine. Ona je jedna od samo devet supernova u našoj galaksiji koje su zabeležene kroz istoriju, navodi se u naučnoj studiji objavljenoj u časopisu „Astrofizikal džurnal leters“.Astronomi su do sada našli ostatke svih supernova, osim ove koja je primećena 1181. godine.Takođe, to je potvrđeno i istorijskim dokumentima, koji opisuju neobičnu svetlost i „gostujuću zvezdu“ na nebu.U tim dokumentima navedeno je da se ona nalazi između sazvežđa Čuanše i Huagai, kako su ih obeležavali kineski astronomi, što odgovara poziciji Parkerove zvezde, kaže Albert Zijlstra sa Univerziteta Mančester.Astronomi su i ranije pretpostavljali da je Parkerova zvezda nastala spajanjem dva bela patuljka, zvezde ekstremne gustine koje su potrošile svoje nuklearno gorivo. Takvo spajanje dovodi do nastanka relativno retke vrste supernove.Supernova iz 1181. imala je upravo karakteristike te retke vrste, kaže Zijlstra. Imajući to u vidu, kao i druge informacije, vreme nastanka, njeno trajanje, Zijlstra kaže da se može zaključiti kako su Parkerova zvezda i nebula Pa 30 upravo ostaci te supernove iz 1181. godine, prenosi „Lajvsajens“.
https://lat.sputnikportal.rs/20210823/najveca-i-najopasnija-zvezda-u-nasoj-galaksiji-umrece-mlada-a-sta-ce-onda-biti-sa-zemljom-1128691648.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210113/velika-eksplozija-u-svemiru-moguci-problemi-sa-telefonima-sirom-planete-1124367900.html
https://lat.sputnikportal.rs/20201207/putovanje-kroz-galaksije-kako-izgledaju-sta-sve-sadrze-i-da-li-se-krecu-video-foto-1124035151.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
jako svetlo na nebu, misterije svemira, astronomija, nebula, supernova, kina, kineski astronomi, japanski astronomi, nastanak supernova, nauka, zanimljiva nauka, naučne zanimljivosti, astronomija zanimljivosti, jako svetlo na nebu, misterije svemira, astronomija, nebula, supernova, kina, kineski astronomi, japanski astronomi, nastanak supernova, nauka, zanimljiva nauka, naučne zanimljivosti, astronomija zanimljivosti
jako svetlo na nebu, misterije svemira, astronomija, nebula, supernova, kina, kineski astronomi, japanski astronomi, nastanak supernova, nauka, zanimljiva nauka, naučne zanimljivosti, astronomija zanimljivosti, jako svetlo na nebu, misterije svemira, astronomija, nebula, supernova, kina, kineski astronomi, japanski astronomi, nastanak supernova, nauka, zanimljiva nauka, naučne zanimljivosti, astronomija zanimljivosti
Neobično jako svetlo ukazalo se na nebu pre 900 godina, tek sada je otkriveno šta je uzrok
Kineski i japanski astronomi zabeležili su u 12 veku, pre gotovo 900 godina, neobično i jako svetlo, čija svetlost je bila snažna kao ona koju reflektuje Saturn. Oni su zabeležili i gde se nalazila lokacija tog svetla, ali njegov uzrok ostao je misterija sve do sada.
Astronomi sada tvrde da su rešili ovu zagonetku staru 840 godina. Prema njihovom mišljenju, dve zvezde velike gustine sudarile su se u Mlečnom putu i formirale supernovu. Eksplozija je najverovatnije dovela do formiranja zvezde izuzetno visoke vreline, sada poznate kao Parkerova zvezda, kao i nebule, „oblaka“ gasa i prašine koji se širi, pod imenom Pa 30.
Ova
supernova, ili kako su je zvali kineski astronomi „gostujuća zvezda“, bila je vidljiva od 6. februara do 6. avgusta 1181. godine. Ona je jedna od samo devet supernova u našoj galaksiji koje su zabeležene kroz istoriju, navodi se u naučnoj studiji
objavljenoj u časopisu „Astrofizikal džurnal leters“.
Astronomi su do sada našli ostatke svih supernova, osim ove koja je primećena 1181. godine.
Nebula Pa 30 otkrivena je 2013. godine. Naučnici su u novoj studiji izračunali koliko brzo se širi i došli do brzine od 1.100 kilometara u sekundi. Znajući tu brzinu, izračunali su da mora da bude stara oko 1.000 godina, što ju je „smestilo“ u period kada su kineski i japanski astronomi uočili jarko svetlo na nebu.
Takođe, to je potvrđeno i istorijskim dokumentima, koji opisuju neobičnu svetlost i „gostujuću zvezdu“ na nebu.
U tim dokumentima navedeno je da se ona nalazi između sazvežđa Čuanše i Huagai, kako su ih obeležavali kineski astronomi, što odgovara poziciji Parkerove zvezde,
kaže Albert Zijlstra sa Univerziteta Mančester.
Astronomi su i ranije pretpostavljali da je Parkerova zvezda nastala spajanjem dva bela patuljka, zvezde ekstremne gustine koje su potrošile svoje nuklearno gorivo. Takvo spajanje dovodi do nastanka relativno retke vrste supernove.
Supernova iz 1181. imala je upravo karakteristike te retke vrste, kaže Zijlstra. Imajući to u vidu, kao i druge informacije, vreme nastanka, njeno trajanje, Zijlstra kaže da se može zaključiti kako su Parkerova zvezda i
nebula Pa 30 upravo ostaci te supernove iz 1181. godine,
prenosi „Lajvsajens“.
