https://lat.sputnikportal.rs/20210919/prognoze-nisu-dobre-kako-cemo-bez-secera-i-kafe-1129962731.html
Prognoze nisu dobre: Kako ćemo bez šećera i kafe?
Prognoze nisu dobre: Kako ćemo bez šećera i kafe?
Sputnik Srbija
Proizvodnja šećera i kafe zbog klimatskih promena mogla bi dugoročno da opadne čak 59 odsto, pokazalo je istraživanje Stokholmskog instituta. Istovremeno bi se... 19.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-19T21:50+0200
2021-09-19T21:50+0200
2021-09-19T21:50+0200
ekonomija
svet
ekonomija
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112259/87/1122598799_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_207bcd6c571003510acee06a746947a7.jpg
SAD, Kina i Brazil su "zbog rasta temperatura koje će ih zahvatiti glavni uzročnik nadolazećih nevolja na globalnim robnim tržištima", stoji u izveštaju, gde se dodaje kako će promene poremetiti dugogodišnje trgovinske tokove u celom svetu i uzrokovati društvene preokrete i nemire, prenosi Jutarnji list.Proizvodnja kukuruza u SAD mogla bi se dugoročno (2070-2099) sniziti upola zbog viših temperatura, čime će zemlje koje kupuju te useve biti dovedene u nezgodan položaj. Proizvodnja kukuruza u Rusiji i Kanadi mogla bi porasti za 13, odnosno 17 posto, ali nedovoljno da se nadoknade globalni nedostaci.Moćan lobi poljoprivrednika ugrožava životnu sredinu, političari ne žele da im se zamerajuIzveštaj je objavljen uoči ključnog samita o klimi Ujedinjenih nacija COP26 u Glazgovu sledećeg meseca i njime se pozivaju kreatori politike da ne gledaju isključivo vlastite nacionalne interese. U obzir se uzima samo rast temperatura, što znači da u izveštaju nisu uključene potencijalne posledice ekstremnih vremenskih događaja.Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije u procesu je reforme kojom se nastoji podstaći održiva proizvodnja i stvoriti preduslovi za bolju reakciju sektora na sadašnje i buduće izazove. Evropski parlament, između ostalog, smatra kako bi najmanje 30 posto sredstava za direktna plaćanja trebalo da bude namenjeno ekološkim programima. Evroposlanici se zalažu i za postepeno smanjenje isplata velikim gazdinstvima, za podršku malim proizvođačima i mladim poljoprivrednicima, a predlažu i osnivanje savetodavnih službi za poljoprivredna gazdinstva u svim državama članicama.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet, kafa, šećer, klimatske promene
ekonomija, svet, kafa, šećer, klimatske promene
Prognoze nisu dobre: Kako ćemo bez šećera i kafe?
Proizvodnja šećera i kafe zbog klimatskih promena mogla bi dugoročno da opadne čak 59 odsto, pokazalo je istraživanje Stokholmskog instituta. Istovremeno bi se proizvodnja pšenice mogla povećati, navodi se u izveštaju.
SAD, Kina i Brazil su "zbog
rasta temperatura koje će ih zahvatiti glavni uzročnik nadolazećih nevolja na globalnim robnim tržištima", stoji u izveštaju, gde se dodaje kako će promene poremetiti dugogodišnje trgovinske tokove u celom svetu i uzrokovati društvene preokrete i nemire,
prenosi Jutarnji list.
Proizvodnja kukuruza u SAD mogla bi se dugoročno (2070-2099) sniziti upola zbog viših temperatura, čime će zemlje koje kupuju te useve biti dovedene u nezgodan položaj. Proizvodnja kukuruza u Rusiji i Kanadi mogla bi porasti za 13, odnosno 17 posto, ali nedovoljno da se nadoknade globalni nedostaci.
Moćan lobi poljoprivrednika ugrožava životnu sredinu, političari ne žele da im se zameraju
Izveštaj je objavljen uoči ključnog samita o klimi Ujedinjenih nacija COP26 u Glazgovu sledećeg meseca i njime se pozivaju kreatori politike da ne gledaju isključivo vlastite nacionalne interese. U obzir se uzima samo rast temperatura, što znači da u izveštaju nisu uključene potencijalne posledice ekstremnih vremenskih događaja.
Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije u procesu je reforme kojom se nastoji podstaći održiva proizvodnja i stvoriti preduslovi za bolju reakciju sektora na sadašnje i buduće izazove. Evropski parlament, između ostalog, smatra kako bi najmanje 30 posto sredstava za direktna plaćanja trebalo da bude namenjeno ekološkim programima. Evroposlanici se zalažu i za postepeno smanjenje isplata velikim gazdinstvima, za podršku malim proizvođačima i mladim poljoprivrednicima, a predlažu i osnivanje savetodavnih službi za poljoprivredna gazdinstva u svim državama članicama.
Sve o domaćoj i svetskoj ekonomiji
