https://lat.sputnikportal.rs/20210917/gradjani-rusije-biraju-poslanike-dume-u-narednih-pet-godina-1129885924.html
Građani Rusije biraju poslanike Dume za narednih pet godina
Građani Rusije biraju poslanike Dume za narednih pet godina
Sputnik Srbija
Širom Rusije danas počinju izbori za poslanike Dume u narednih pet godina, predstavnike 39 regionalnih i lokalnih parlamenata, kao i lidere devet regiona.
2021-09-17T07:12+0200
2021-09-17T07:12+0200
2022-01-26T10:00+0100
rusija
rusija
politika
izbori
rusija – politika
državna duma rusije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/0d/1123387466_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_58d21c2fc28449e0a2f909f26a1601aa.jpg
Izbori se održavaju u atmosferi u kojoj Zapad već nagoveštava da neće priznati njihov legitimitet, a ruske vlasti upozoravaju na mešanja spolja i to pre svega iz Amerike.Prvi birači već iskoristili svoje pravoPrvi su na birališta, zbog vremenskih zona, izašli stanovnici Kamčatke, juče u 22 sata.Glasanje traje do 19. septembra, a glasačka mesta biće otvorena od 8-20 sati.Sastav donjeg doma ruskog parlamenta bira se mešovitim principom - 225 poslanika bira se sa stranačkih lista, još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu.U još uvek aktuelnom sazivu skupštine većinu mandata ima „Jedinstvena Rusija“, a na predlog predsednika Rusije Vladimira Putina, nosioci liste na ovim izborima su ministar odbrane Sergej Šojgu, šef diplomatije Sergej Lavrov, ali i neki ljudi izvan politike - glavni lekar bolnice u Komunarki Denis Procenko, ombudsmanka za prava dece Ana Kuznjecova i kopredsedavajuća štaba „Sveruskog narodnog fronta“ Elena Šmeljeva.Kako je saopšteno iz Kremlja, ovi kandidati će sami odlučiti da li će posle izbora ostati na svojim trenutnim funkcijama ili će preći u Dumu.Centralna izborna komisija je potvrdila je kandidature još 13 stranaka – Komunističke partije, LDPR, „Jabloko“, „Zelena alternativa“, Partija penzionera i druge.Prema podacima CIK, pravo glasa ima više od 108 miliona ljudi, a kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova njima treba pridodati još dva miliona Rusa koji borave ili žive u inostranstvu.Širom zemlje biće otvoreno skoro 96.000 biračkih mesta. Građani u inostranstvu će moći svoje biračko pravo da ostvare u 144 zemlje, a što se tiče Ukrajine glasanje će biti organizovano u Kijevu, Odesi, Lavovu i Harkovu.Ministar spoljnih poslova pozvao je ruske građane u inostranstvu da izađu na izbore, istakavši da je svaki glas važan.Elektronsko glasanje biće moguće u sedam regiona – Moskvi, Sevastoplju, Kurskoj, Murmanskoj, Njižegorodskoj, Jaroslavskoj i Rostovskoj oblasti. Isto važi i za Ruse na teritoriji DNR i LNR.Prema najavama, premijer Mihail Mišustin, njegovi zamenici i više ministara glasaće elektronskim putem, a nije isključeno da će i predsednik Vladimir Putin takođe glasati elektronskim putem s obzirom da se nalazi u samoizolaciji zbog virusa korona.Imajući u vidu pandemiju virusa korona i tokom izbora biće na snazi epidemiološke mere: na ulazu na biralište građanima će meriti temperaturu, članovi komisija će biti zaštićeni zaštitnim staklom, a listiće će birači preuzimati beskontaktno.Kako stoje stvari s posmatračimaPrvi put od 90-tih godina OEBS, odnosno ODIHR, neće slati svoje posmatrače na izbore, navodeći kao razlog za takvu odluku to što je Rusija ograničila njihov broj iz epidemioloških razloga.S tim u vezi, iz Rusije su poručili da im nije potrebno odobrenje Zapada niti će živeti po tuđim pravilima.Ipak, pored domaćih biće i međunarodnih posmatrača i to iz 55 država i 10 međunarodnih organizacija – ukupno njih 250, uključujući posmatrače iz Srbije.Putinova porukaKoliko su značajni ovi izbori potvrđuje i poruka predsednika Putina da se, bez sumnje, radi o najvažnijem događaju u životu društva i zemlje.Potreban nam je snažan parlament, ističe Putin i dodaje da su svi zainteresovani da u „Dumu uđu odgovorni, aktivni, autoritativni ljudi koji su u stanju da održe reč, ispune naloge i obećanja, opravdaju nade i poverenje građana Rusije“.Mešanje u izbore spoljaJedan od izazova sa kojim se Rusija trenutno suočava jeste i mešanje u izbore spolja, pre svega iz Amerike.Iz tih razloga prošle nedelje američki ambasador Džon Salivan je bio pozvan u rusko Ministarstvo spoljnih poslova na razgovor i tada mu je skrenuta pažnja da Rusija ima neoborive dokaze o mešanju i da je tako nešto nedopustivo.I dok su američka ambasada i Stejt department ostali pri tvrdnji da su bilateralni odnosi bili glavna tema razgovora, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je potom objasnila o čemu se radi.Pozivanje američkog ambasadora u Ministarstvo povezano je s tim što Vašington podržava projekat „Pametno glasanje“ iza kojeg stoji „Fond za borbu protiv korupcije“ (zabranjen u Rusiji kao ekstremistička organizacija), strani agent, a sve kompanije koje su učestvovale na tom projektu su na ovaj ili onaj način povezane sa Pentagonom, rekla je nedavno ona.S tim u vezi oglasio se i Lavrov, koji je rekao da Moskva očekuje odgovor Amerike zašto se meša u unutrašnje stvari Rusije.U međuvremenu, Evropski parlament je usvoji izveštaj u kojem se Brisel poziva da pooštri politiku prema Rusiji i, između ostalog, da ne prizna rezultate izbora ukoliko bude kršenja procedura.Iz Kremlja su poručili da jedan takav izveštaj, u kojem nema planova za uspostavljanje dijaloga s Moskvom kako bi se tim putem razmatrali nagomilani problemi, može da izazove samo žaljenje, dok je šef Odbora Dume za međunarodna pitanja Leonid Slucki ocenio da se radi o potpunom političkom i pravnom nonsensu: sud nije još ni doneo odluku a krivac je praktično kažnjen.
https://lat.sputnikportal.rs/20210916/moskva-upozorava-vasington-ne-mesajte-se-u-izbore-nase-strpljenje-ima-granice-1129874600.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, duma, parlament, izbori, rusija, duma, parlament, izbori
rusija, duma, parlament, izbori, rusija, duma, parlament, izbori
Građani Rusije biraju poslanike Dume za narednih pet godina
07:12 17.09.2021 (Osveženo: 10:00 26.01.2022) Širom Rusije danas počinju izbori za poslanike Dume za narednih pet godina, predstavnike 39 regionalnih i lokalnih parlamenata, kao i lidere devet regiona.
Izbori se održavaju u atmosferi u kojoj Zapad već nagoveštava da neće priznati njihov legitimitet, a ruske vlasti upozoravaju na mešanja spolja i to pre svega iz Amerike.
Prvi birači već iskoristili svoje pravo
Prvi su na birališta, zbog vremenskih zona, izašli stanovnici Kamčatke, juče u 22 sata.
Glasanje traje do 19. septembra, a glasačka mesta biće otvorena od 8-20 sati.
Sastav donjeg doma ruskog parlamenta bira se mešovitim principom - 225 poslanika bira se sa stranačkih lista, još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu.
U još uvek aktuelnom sazivu skupštine većinu mandata ima „Jedinstvena Rusija“, a na predlog predsednika Rusije Vladimira Putina, nosioci liste na ovim izborima su ministar odbrane Sergej Šojgu, šef diplomatije Sergej Lavrov, ali i neki ljudi izvan politike - glavni lekar bolnice u Komunarki Denis Procenko, ombudsmanka za prava dece Ana Kuznjecova i kopredsedavajuća štaba „Sveruskog narodnog fronta“ Elena Šmeljeva.
Kako je saopšteno iz Kremlja, ovi kandidati će sami odlučiti da li će posle izbora ostati na svojim trenutnim funkcijama ili će preći u Dumu.
Centralna izborna komisija je potvrdila je kandidature još 13 stranaka – Komunističke partije, LDPR, „Jabloko“, „Zelena alternativa“, Partija penzionera i druge.
Prema podacima CIK, pravo glasa ima više od 108 miliona ljudi, a kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova njima treba pridodati još dva miliona Rusa koji borave ili žive u inostranstvu.
Širom zemlje biće otvoreno skoro 96.000 biračkih mesta. Građani u inostranstvu će moći svoje biračko pravo da ostvare u 144 zemlje, a što se tiče Ukrajine glasanje će biti organizovano u Kijevu, Odesi, Lavovu i Harkovu.
Ministar spoljnih poslova pozvao je ruske građane u inostranstvu da izađu na izbore, istakavši da je svaki glas važan.
Elektronsko glasanje biće moguće u sedam regiona – Moskvi, Sevastoplju, Kurskoj, Murmanskoj, Njižegorodskoj, Jaroslavskoj i Rostovskoj oblasti. Isto važi i za Ruse na teritoriji DNR i LNR.
Prema najavama, premijer Mihail Mišustin, njegovi zamenici i više ministara glasaće elektronskim putem, a nije isključeno da će i predsednik Vladimir Putin takođe glasati elektronskim putem s obzirom da se nalazi u samoizolaciji zbog virusa korona.
Imajući u vidu pandemiju virusa korona i tokom izbora biće na snazi epidemiološke mere: na ulazu na biralište građanima će meriti temperaturu, članovi komisija će biti zaštićeni zaštitnim staklom, a listiće će birači preuzimati beskontaktno.
Kako stoje stvari s posmatračima
Prvi put od 90-tih godina OEBS, odnosno ODIHR, neće slati svoje posmatrače na izbore, navodeći kao razlog za takvu odluku to što je Rusija ograničila njihov broj iz epidemioloških razloga.
S tim u vezi, iz Rusije su poručili da im
nije potrebno odobrenje Zapada niti će živeti po tuđim pravilima.
Ipak, pored domaćih biće i međunarodnih posmatrača i to iz 55 država i 10 međunarodnih organizacija – ukupno njih 250, uključujući posmatrače iz Srbije.
Koliko su značajni ovi izbori potvrđuje i poruka predsednika Putina da se, bez sumnje, radi o najvažnijem događaju u životu društva i zemlje.
Potreban nam je snažan parlament, ističe Putin i dodaje da su svi zainteresovani da u „Dumu uđu odgovorni, aktivni, autoritativni ljudi koji su u stanju da održe reč, ispune naloge i obećanja, opravdaju nade i poverenje građana Rusije“.
„Savremeni svet je složen. Vidimo kako se brzo, ponekad nepredvidivo, menja. To bez sumnje stvara nove izazove, ali i otvara nove mogućnosti“, ukazao je ruski predsednik.
Jedan od izazova sa kojim se Rusija trenutno suočava jeste i mešanje u izbore spolja, pre svega iz Amerike.
Iz tih razloga prošle nedelje američki ambasador
Džon Salivan je bio pozvan u rusko Ministarstvo spoljnih poslova na razgovor i tada mu je skrenuta pažnja da Rusija ima
neoborive dokaze o mešanju i da je tako nešto nedopustivo.
I dok su američka ambasada i Stejt department ostali pri tvrdnji da su bilateralni odnosi bili glavna tema razgovora, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je potom objasnila o čemu se radi.
Pozivanje američkog ambasadora u Ministarstvo povezano je s tim što Vašington podržava projekat „Pametno glasanje“ iza kojeg stoji „Fond za borbu protiv korupcije“ (zabranjen u Rusiji kao ekstremistička organizacija), strani agent, a sve kompanije koje su učestvovale na tom projektu su na ovaj ili onaj način povezane sa Pentagonom, rekla je nedavno ona.
S tim u vezi oglasio se i Lavrov, koji je rekao da Moskva očekuje odgovor Amerike zašto se meša u unutrašnje stvari Rusije.
„Podatke smo mu (ambasadoru) predali, prilično ozbiljne. I to je to. Čekamo odgovor naših američkih kolega na pitanje zašto se to događa“, rekao je ministar.
U međuvremenu, Evropski parlament je usvoji izveštaj u kojem se Brisel poziva da pooštri politiku prema Rusiji i, između ostalog, da ne prizna rezultate izbora ukoliko bude kršenja procedura.
Iz Kremlja su poručili da jedan takav izveštaj, u kojem nema planova za uspostavljanje dijaloga s Moskvom kako bi se tim putem razmatrali nagomilani problemi, može da izazove samo žaljenje, dok je šef Odbora Dume za međunarodna pitanja Leonid Slucki ocenio da se radi o potpunom političkom i pravnom nonsensu: sud nije još ni doneo odluku a krivac je praktično kažnjen.
