00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Dramatične scene na ulicama: Čega se u stvari najviše plaši prosečni Avganistanac

© AP Photo / Jafar KhanIzbeglice, Avganistan
Izbeglice, Avganistan - Sputnik Srbija, 1920, 19.08.2021
Pratite nas
Dok talibani preuzimaju vlast u svim institucijama i organizacijama u Avganistanu, a mnogi koji su radili za Amerikance i organizacije drugih zemalja pokušavaju da pobegnu iz zemlje, prosečan stanovnik Avganistana više se plaši gladi, nego radikalnog islama i odmazde. Na cedilu su ih ostavili oni koji su mnogima obezbeđivali prihod.
Ovo za Sputnjik kaže novinar i nekadašnji diplomata Dragan Bisenić, koji odlično poznaje prilike u toj zemlji.
Naš sagovornik dodaje da iz Avganistana ne beže samo ljudi koji su radili u međunarodnim organizacijama, Ujedinjenim nacijama, njihovim agencijama, oni koji su na direktan način bili povezani sa pitanjima bezbednosti , oni koji su sarađivali sa američkom i vojskama zemalja-članica NATO-a…

Prosečni Avganistanac najviše se boji gladi

Bisenić podseća da skoro pola veka u Avganistanu traju ratovi, kaže da za mnoge to nije način života, već zapravo sam život, a pitanje je da li povratak talibana donosi mir ili novi krug ratova koji će ponovo iscrpljivati zemlju i ceo region. Pokušaće da odu i oni koji nisu radili za strance.
„Veliki je broj siromašnih u Avganistanu, nezaposlenost je ogromna, industrija ne postoji, čak ni elementarni uslovi za život, snabdevanje vodom i strujom nije redovno… Električna energija van velikih gradskih centara je retka i nedostupna većini ljudi. Zbog toga je zemlju koja ima preko 30 miliona stanovnika poslednjih godina napustilo preko 300.000 ljudi koji su u potrazi za boljim životom krenuli u svim pravcima, ka Pakistanu, čak i prema Indiji i Kini.“

Dramatične slike po ulicama

Bisenić dodaje da se talibani verovatno neće odlučiti da zatvore zemlju, to su u nekoliko navrata i izjavili. Jedan od razloga za to je, kaže, sprečavanje humanitarne krize, zato što je ishrana u Avganistanu veoma neredovna za veliki broj stanovnika.
„U velikim gradovima, posebno u Kabulu, može da se vidi veliki broj bogalja bez jedne ili obe noge, koje su izgubili u nekom od tih beskonačnih ratova. Prose, jer ne mogu drugačije da se prehrane. To je dramatična slika. Sa odlaskom stranaca, posebno Amerikanaca, gubi se izvor prihoda za mnoge, od onih koji su iznajmljivali svoje stanove i kuće, do onih koji su radili za njih. U svakom slučaju, sledi značajno pogoršanje uslova za sve porodice, neće više biti neprivrednih izvora zarade koje su postojale u prethodnih 20 godina“, objašnjava naš sagovornik.

Šta čeka žene?

On veruje da će uloga žena u vreme talibana biti drastično drugačija od one u poslednje dve decenije, kada su zapadne države imale odlučujući uticaj. Plaši se da bi odnos prema ženama mogao da liči na vreme kada su zauzeli Kabul 1996. godine.
„Tada su zatvorili sve devojačke škole i prisilili žene da se odreknu zaposlenja u gotovo svim zanimanjima. Stroge kazne primenjivane su protiv žena koje nisu bile potpuno pokrivene na ulici ili ako su zatečene u društvu muškaraca koji im nisu rođaci. Međutim, u posttalibanskoj eri život im se promenio, dobile su politička, ekonomska, životna prava“, kaže Bisenić.
On podseća da talibani tvrde da će ovoga puta njihova vlast biti drugačija od one 1996. i kaže će se to veoma brzo videti, ali da događaji u poslednjih nekoliko dana ne daju povod za optimizam.
„Osvojili su Herat, odmah su zabranili devojkama da idu na Univerzitet, da pohađaju predavanja. Došlo je i do izbacivanja žena sa posla, iz brojnih kancelarija, banaka i raznih firmi tokom ovih poslednjih dana. Pitanje je kakva će budućnost i položaj žena biti nakon konsolidovanja talibanske vlasti.“
Sa ulica Kabula stigle su slike protesta žena koje zahtevaju da njihov položaj ostane nepromenjen. Istovremeno, sve su češće slike farbanja fotografija žena u izlozima salona lepote, otvorenih za posebne prilike, avganistanska venčanja koja su najveća i najvažnija zabava u zemlji.

Zemlja bez prihoda

Venčanja su tokom prethodne vladavine talibana bila zabranjena, kao i sve vrste zabave, od pevanja, preko televizije, do fotografisanja.
„Od pojedinih talibanskih vođa moglo se čuti da će u budućoj Vladi biti i žena. Ako se zaista odluče na takav korak, to u velikoj meri može da znači izvesno snažnije odstupanje od ranije talibanske prakse“, kaže Bisenić.
© AP Photo / JOHN MOOREAvganistanke snimljene u blizini Kabula
Avganistanke snimljene u blizini Kabula - Sputnik Srbija, 1920, 19.08.2021
Avganistanke snimljene u blizini Kabula
On na kraju razgovora za Sputnjik kaže da će najveći problem talibana, koliko god bili vešti u političkim pregovorima i obećanjima, biti kako održati minimum stabilnosti u zemlji koja faktički nema prihode.
„Veliko je pitanje kako talibani misle da ekonomski i socijalno funkcionalno održe zemlju, tim pre što je danas, 25 godina posle njihovog prvog dolaska na vlast, situacija drugačija, ljudi su navikli na poboljšanje životnog standarda i očekivanje da će to da se poboljšava. Ukoliko dođe do pada tih očekivanja, teško da će talibanska vlast to uspeti da kompenzuje nekom vrstom religioznih i verskih obećanja. To vreme je prošlo“, zaključuje Bisenić.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala