https://lat.sputnikportal.rs/20210804/sta-ceka-ukrajinu-posle-starta-severni-tok-2-1128130241.html
Šta čeka Ukrajinu posle starta „Severnog toka 2“
Šta čeka Ukrajinu posle starta „Severnog toka 2“
Sputnik Srbija
Posle otvaranja gasovoda „Severni tok 2“Ukrajina više ne može da računa na snažnu međunarodnu reakciju zbog novih okolnosti u kojima se našla, piše „Nešenel interest“.
2021-08-04T08:29+0200
2021-08-04T08:29+0200
2021-08-06T17:03+0200
rusija
severni tok 2
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/02/1127985213_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_69407fbefe7d256528fda35ad44ee3f3.jpg
Prema mišljenju autora članka, zahvaljujući ovom projektu Evropa ostaje i dalje u velikoj meri zavisna od gasa iz Rusije, ključnog dostavljača plavog goriva.Novi gasovod će ugroziti i ekonomsku, energetsku i nacionalnu bezbednost centralne i istočne Evrope, posebno Ukrajine i Poljske.Autor smatra da sa drastičnim smanjenjem tranzita ruskog gasa Kijev rizikuje da pretrpi značajne ekonomske gubitke, ali i da ostane bez pristupa tom ključnom izvoru energije.Podsetimo, gasovod „Severni tok 2“ će biti dovršen u avgustu, moguće je da će biti pušten u rad već ove godine, izjavio je ranije direktor austrijske kompanije „OMV“ Rajner Zele.Prema navodima operatora projekta „Nord strim 2 AG“, izgrađeno je 99 odsto gasovoda „Severni tok 2“ .Projekat „Severni tok 2“Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ukrajina, severni tok 2, gasovod, kazna, tranzit gasa, tranzit, ukrajina, severni tok 2, gasovod, kazna, tranzit gasa, gas
ukrajina, severni tok 2, gasovod, kazna, tranzit gasa, tranzit, ukrajina, severni tok 2, gasovod, kazna, tranzit gasa, gas
Šta čeka Ukrajinu posle starta „Severnog toka 2“
08:29 04.08.2021 (Osveženo: 17:03 06.08.2021) Posle otvaranja gasovoda „Severni tok 2“ Ukrajina više ne može da računa na snažnu međunarodnu reakciju zbog novih okolnosti u kojima se našla, piše „Nešenel interest“.
Prema mišljenju autora članka, zahvaljujući ovom projektu Evropa ostaje i dalje u velikoj meri zavisna od gasa iz Rusije, ključnog dostavljača plavog goriva.
Novi gasovod će ugroziti i ekonomsku, energetsku i nacionalnu bezbednost centralne i istočne Evrope, posebno
Ukrajine i Poljske.
„Imajući u vidu to da Rusija može da kazni Ukrajinu ograničavajući tranzit gasa preko njene teritorije ne ugrožavajući interese svojih važnih zapadnoevropskih klijenata, želja EU da nastupa kao posrednik će se smanjiti“, navodi se u tekstu.
Autor smatra da sa drastičnim smanjenjem tranzita ruskog gasa Kijev rizikuje da pretrpi značajne ekonomske gubitke, ali i da ostane bez pristupa tom ključnom izvoru energije.
Podsetimo, gasovod „Severni tok 2“ će biti dovršen u avgustu, moguće je da će biti pušten u rad već ove godine, izjavio je ranije direktor austrijske kompanije „OMV“ Rajner Zele.
Prema navodima operatora projekta „Nord strim 2 AG“, izgrađeno je 99 odsto gasovoda „Severni tok 2“ .
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv
izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
