https://lat.sputnikportal.rs/20210801/hoce-li-biti-oboren-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-koji-je-vec-u-srbiji--neprimenjiv-1127945560.html
Hoće li biti oboren Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je već u Srbiji — neprimenjiv
Hoće li biti oboren Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je već u Srbiji — neprimenjiv
Sputnik Srbija
Zbog otpora javnosti i zato što je više političkih partija i aktera iz javnog života podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, veliko je pitanje kako će njegova primena izgledati u praksi. Uz to, postavlja se pitanje ko će kontrolisati da li građani Srbije govore – „rodno ravnopravno“.
2021-08-01T14:23+0200
2021-08-01T14:23+0200
2022-08-26T13:08+0200
politika
jezik
rodna ravnopravnost
analize i mišljenja
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110058/18/1100581889_0:0:2718:1529_1920x0_80_0_0_bb2619ed3c1f9cf9e5ec84544d1468b7.jpg
Skup u Matici srpskoj, najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, ne prvi put, dao je negativnu ocenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti ne samo na polju novojezika (ili nejezika, kako je u saopštenju sa skupa nazvan zahtev za saobražavanjem reči u skladu sa „rodom“ koji zakon propisuje). Ovaj skup ukazao je i na pitanja primene zakona.Ko će kontrolisati kako građani Srbije govoreNa to ukazuje i prevodilac Marija Stajić, koordinator Koalicije za prirodnu porodicu. Njene titule i zanimanja u muškom rodu navodimo na njen zahtev — nisam postala to što sam postala zato što sam žena, kaže ona.Prema njenim rečima, kroz ono na šta ukazuju jezikoslovci, prelama se čitava problematika zakona.Dušan Ilić, istraživač-saradnik iz Instituta za evropske studije, pita se kako će izgledati primena zakona u praksi, imajući u vidu veliki otpor javnosti i napominje da postoje zakoni koji predviđaju određene sankcije ako budu prekršeni, ali se u praksi retko primenjuju upravo zbog otpora javnosti.Na Zakon o rodnoj ravnopravnosti Ustavnom sudu je nekoliko udruženja i pojedinaca već podnelo zahteve za ocenu ustavnosti, počev od samog imena zakona, podseća Ilić. Srpski ustav, prema njegovim rečima, ne poznaje kategoriju roda, već samo kategoriju pola.Što se kontrole kako građani govore tiče, za to je, prema rečima našeg sagovornika, nadležna izvršna vlast, dok se sudska vlast stara o sankcijama.Još veći problem predstavlja činjenica da u srpskom jeziku nemamo muški i ženski rod za svaku imenicu — još niko nije odredio kako bi izgledao ženski ili muški rod pojedinih imenica. Predlagač, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predvideo je rok od tri godine u kome bi Odbor za standardizaciju srpskog jezika i druge stručne institucije trebalo da upodobe jezik sa odredbama zakona. Niko ne zna kako će to izgledati i čini se da će taj rok biti prolongiran.Stižu li protesti kasnoSuštinski protesti protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti počeli su tek kada je zakon usvojen u parlamentu, predsednik ga potpisao i kada je stupio na snagu. Nisu li samim tim i protesti protiv njega zakasneli?Marija Stajić napominje da bi bilo bolje da su se stručne institucije oglasile ranije.Ona kaže da je javna rasprava bila vremenski ograničena, kao da je imala za cilj da društveni akteri poput Matice srpske i pojedinci ne reaguju na vreme. On ipak smatra da će otpor zakonu postati žešći ukoliko dođe do njegove primene i kada se desi da neko bude kažnjen zato što nije koristio rodno osetljiv govor.Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika ocenili su da se Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uvodi, kako je rečeno, nejezik. Zakonom su ugrožene ustavne slobode građana, gramatička struktura, rečnik i pojmovni sistem srpskoga i drugih jezika, kao i dostignuća dva stoleća razvoja nauke o srpskom jeziku i brige o srpskom književnom, odnosno standardnom jeziku, navodi se u saopštenju sa skupa.
https://lat.sputnikportal.rs/20210729/nasilje-nad-srpskim-jezikom-i-narodom-stav-matice-srpske-povodom-zakona-o-rodnoj-ravnopravnosti--1127862155.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210606/dok-andjeli-spavaju-prof-dr-jovo-tosevski---zena-i-muskarac-dve-suprotne-sile-drugi-deo--1125529546.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210604/zasto-srbista-ne-zeli-da-bude-lingvistkinja-video-1125525664.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110058/18/1100581889_679:0:2718:1529_1920x0_80_0_0_e1ea55851a4ff54539e0fb36c7a4ec95.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
zakon o rodnoj ravnopravnosti, srpski jezik, srbija, ustav, neprimenjiv, jezik
zakon o rodnoj ravnopravnosti, srpski jezik, srbija, ustav, neprimenjiv, jezik
Hoće li biti oboren Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je već u Srbiji — neprimenjiv
14:23 01.08.2021 (Osveženo: 13:08 26.08.2022) Zbog otpora javnosti i zato što je više političkih partija i aktera iz javnog života podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, veliko je pitanje kako će njegova primena izgledati u praksi. Uz to, postavlja se pitanje ko će kontrolisati da li građani Srbije govore — „rodno ravnopravno“.
Skup u Matici srpskoj, najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, ne prvi put, dao je negativnu ocenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti ne samo na polju novojezika (ili nejezika, kako je u saopštenju sa skupa nazvan zahtev za saobražavanjem reči u skladu sa „rodom“ koji zakon propisuje). Ovaj skup ukazao je i na pitanja primene zakona.
Ko će kontrolisati kako građani Srbije govore
Na to ukazuje i prevodilac Marija Stajić, koordinator Koalicije za prirodnu porodicu. Njene titule i zanimanja u muškom rodu navodimo na njen zahtev — nisam postala to što sam postala zato što sam žena, kaže ona.
Prema njenim rečima, kroz ono na šta ukazuju jezikoslovci, prelama se čitava problematika zakona.
„Uopšte nije jasno ko je nadležan za nadgledanje primene zakona u domenu ’rodno osetljivog jezika‘, ko je nadležan da se vidi šta će biti sa jezicima manjina. Na primer, mađarski jezik uopšte ne poznaje rod. Skupili su ljude koji nisu jezikoslovci i napravili su priručnik za primenu rodno osetljivog jezika i samo su prebacili odgovornost Odboru za standardizaciju da oni treba da definišu ženske oblike za neka zanimanja, umesto da su se pre toga konsultovali“, kaže Marija Stajić.
Dušan Ilić, istraživač-saradnik iz Instituta za evropske studije, pita se kako će izgledati primena zakona u praksi, imajući u vidu veliki otpor javnosti i napominje da postoje zakoni koji predviđaju određene sankcije ako budu prekršeni, ali se u praksi retko primenjuju upravo zbog otpora javnosti.
„Tako da i u ovom slučaju može da se desi da zakon ostane mrtvo slovo na papiru dok ga Ustavni sud ne proglasi neustavnim, što će najverovatnije biti slučaj“, kaže on.
Na Zakon o rodnoj ravnopravnosti Ustavnom sudu je nekoliko udruženja i pojedinaca već podnelo zahteve za ocenu ustavnosti, počev od samog imena zakona, podseća Ilić. Srpski ustav, prema njegovim rečima, ne poznaje kategoriju roda, već samo kategoriju pola.
Što se kontrole kako građani govore tiče, za to je, prema rečima našeg sagovornika, nadležna izvršna vlast, dok se sudska vlast stara o sankcijama.
„Problem je što da bi vas neko, recimo, uhapsio zato što niste koristili rodno neutralan ili rodno osetljiv jezik, za to bi bila potrebna ozbiljna državna mašinerija, a čini se da naša država još uvek ne raspolaže tolikim aparatom sile. Drugo, i sam aparat sile nije dovoljno upoznat sa odredbama ovog zakona“, objašnjava Ilić.
Još veći problem predstavlja činjenica da u srpskom jeziku nemamo muški i ženski rod za svaku imenicu — još niko nije odredio kako bi izgledao ženski ili muški rod pojedinih imenica. Predlagač, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predvideo je rok od tri godine u kome bi Odbor za standardizaciju srpskog jezika i druge stručne institucije trebalo da upodobe jezik sa odredbama zakona. Niko ne zna kako će to izgledati i čini se da će taj rok biti prolongiran.
Suštinski protesti protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti počeli su tek kada je zakon usvojen u parlamentu, predsednik ga potpisao i kada je stupio na snagu. Nisu li samim tim i protesti protiv njega zakasneli?
Marija Stajić napominje da bi bilo bolje da su se stručne institucije oglasile ranije.
„Valjda niko nije mogao da veruje da će usvojiti takav nakaradan zakon koji je u suprotnosti sa svim mogućim pravilima srpskog jezika, zatim sa slobodom govora i izražavanja — sada vas neko primorava da menjate svoj maternji jezik i prisiljava vas kako ćete da se obraćate drugima i kako ćete sebe da oslovljavate“, objašnjava ona.
Ona kaže da je javna rasprava bila vremenski ograničena, kao da je imala za cilj da društveni akteri poput Matice srpske i pojedinci ne reaguju na vreme. On ipak smatra da će otpor zakonu postati žešći ukoliko dođe do njegove primene i kada se desi da neko bude kažnjen zato što nije koristio rodno osetljiv govor.
„Tek tada će verovatno otpor javnosti biti mnogo veći i tada će se verovatno probuditi neke institucije koje nisu reagovale pravovremeno kada je trebalo, u fazi rasprave. Nadam se da ćemo uspeti u tome da pojedine institucije malo više aktiviramo u narednom periodu“, ističe Ilić.
Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika ocenili su da se Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uvodi, kako je rečeno, nejezik. Zakonom su ugrožene ustavne slobode građana, gramatička struktura, rečnik i pojmovni sistem srpskoga i drugih jezika, kao i dostignuća dva stoleća razvoja nauke o srpskom jeziku i brige o srpskom književnom, odnosno standardnom jeziku, navodi se u saopštenju sa skupa.