https://lat.sputnikportal.rs/20210726/severni-tok-2-izmedju-ekonomija-i-politike-energija-sputnjika-1127768313.html
Severni tok 2 između ekonomija i politike | Energija Sputnjika
Severni tok 2 između ekonomija i politike | Energija Sputnjika
Sputnik Srbija
Ukrajinci, očigledno je, ne mogu da se odreknu pogodnosti koje su od ruskog gasa imali u vreme eks Sovjetskog Saveza. U svojoj težnji da se dodvore zapadnim... 26.07.2021, Sputnik Srbija
2021-07-26T21:00+0200
2021-07-26T21:00+0200
2021-07-26T21:55+0200
podkast
energija sputnjika s jelicom putniković
sputnjik video
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127769760_59:0:3700:2048_1920x0_80_0_0_7f2edb1ed339b8655736d0da1c1c62dd.jpg
Severni tok 2 između ekonomija i politike | Energija Sputnjika
Sputnik Srbija
Energija Sputnjika
Naravno, reč je o političarima, koji ne odustaju od pokušaja da Rusiju, uz pomoć zapadnih saveznika, prisile da nastavi tranzit ovog energenta ukrajinskim gasovodima i nakon što 2024. godine istekne ugovor sa „Gaspromom“.I, otud njihovo nezadovoljstvo dogovorom koji su odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Džozef Bajden sklopili po pitanju završetka i budućeg funkcionisanja gasovoda Severni tok 2.Političarima u Kijevu je jasno da to što se Berlin obavezao Vašingtonu da će tražiti produženje sporazuma o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine, pa čak i imenovati specijalnog izaslanika njima nije nikakva garancija – da Nemačka ne samo da ne može već i neće da natera Rusiju i „Gasprom“ da rade u korist svoje štete. Ni to što je prvi čovek „Gasproma“ Aleksej Miler rekao da je kompanija na čijem je čelu spremna da nastavi sa tranzitom gasa preko Ukrajine posle 2024. godine na osnovu ekonomskih mogućnosti i stanja ukrajinskog sistema za transport gasa nije nikakva garancija. Jer, Miler je bio kategoričan: „Pitanja o otkupu novih količina gasa iz Rusije za tranzit preko teritorije Ukrajine trebalo bi da se rešavaju na osnovu tržišnih uslova i tržišnih cena“.„Dokument koji sam video je pre deklaracija. Ja tamo nisam video nikakve garancije da će tranzit gasa biti očuvan. Mi ne smatramo da je to sporazum. Štaviše nismo bili učesnici tih pregovora“, rekao je Sergej Makogon, direktor državne kompanije za transport gasa Ukrajine.Nezadovoljan Kijev se žalio Briselu, uz tvrdnje da je transit ruskog gasa njihovom teritorijom pitanje energetske i vojne bezbednosti. Tako se vraćamo na ključni značaj „Severnog toka 2”, koji je za Nemačku i sve evropske kompanije koje učestvuju u njegovoj izgradnji ekonomski projekat a za sve protivnike Rusije, ali i jačanja Nemačke u EU i Evropi, političko pitanje.O energetskim, ali i ovim neekonomskim aspektima projekta „Severni tok“ u emisiji „Energija Sputnjika” razgovaraju Jelica Putniković i njen gost – prof. dr Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
energija sputnjika, severni tok 2, jelica putniković, mitar kovač, jelica putnikovic, mitar kovac, nemacka, severni tok, gasovod, ruski gasovod, ruski gas, tranzit gasa, evropa, ekonomija,
energija sputnjika, severni tok 2, jelica putniković, mitar kovač, jelica putnikovic, mitar kovac, nemacka, severni tok, gasovod, ruski gasovod, ruski gas, tranzit gasa, evropa, ekonomija,
Severni tok 2 između ekonomija i politike | Energija Sputnjika
21:00 26.07.2021 (Osveženo: 21:55 26.07.2021) Ukrajinci, očigledno je, ne mogu da se odreknu pogodnosti koje su od ruskog gasa imali u vreme eks Sovjetskog Saveza. U svojoj težnji da se dodvore zapadnim političarima u negiranju veza sa Rusijom idu dotle da čak tvrde da Rusi nisu autohtoni narod Ukrajine, ali ne odustaju od ruskog gasa.
Naravno, reč je o političarima, koji ne odustaju od pokušaja da Rusiju, uz pomoć zapadnih saveznika, prisile da nastavi tranzit ovog energenta ukrajinskim gasovodima i nakon što 2024. godine istekne ugovor sa „Gaspromom“.
I, otud njihovo nezadovoljstvo dogovorom koji su odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Džozef Bajden sklopili po pitanju završetka i budućeg funkcionisanja gasovoda Severni tok 2.
Političarima u Kijevu je jasno da to što se Berlin obavezao Vašingtonu da će tražiti produženje sporazuma o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine, pa čak i imenovati specijalnog izaslanika njima nije nikakva garancija – da Nemačka ne samo da ne može već i neće da natera Rusiju i „Gasprom“ da rade u korist svoje štete. Ni to što je prvi čovek „Gasproma“ Aleksej Miler rekao da je kompanija na čijem je čelu spremna da nastavi sa tranzitom gasa preko Ukrajine posle 2024. godine na osnovu ekonomskih mogućnosti i stanja ukrajinskog sistema za transport gasa nije nikakva garancija. Jer, Miler je bio kategoričan: „Pitanja o otkupu novih količina gasa iz Rusije za tranzit preko teritorije Ukrajine trebalo bi da se rešavaju na osnovu tržišnih uslova i tržišnih cena“.
„Dokument koji sam video je pre deklaracija. Ja tamo nisam video nikakve garancije da će tranzit gasa biti očuvan. Mi ne smatramo da je to sporazum. Štaviše nismo bili učesnici tih pregovora“, rekao je Sergej Makogon, direktor državne kompanije za transport gasa Ukrajine.
Nezadovoljan Kijev se žalio Briselu, uz tvrdnje da je transit ruskog gasa njihovom teritorijom pitanje energetske i vojne bezbednosti. Tako se vraćamo na ključni značaj „Severnog toka 2”, koji je za Nemačku i sve evropske kompanije koje učestvuju u njegovoj izgradnji ekonomski projekat a za sve protivnike Rusije, ali i jačanja Nemačke u EU i Evropi, političko pitanje.
O energetskim, ali i ovim neekonomskim aspektima projekta „Severni tok“ u emisiji „Energija Sputnjika” razgovaraju Jelica Putniković i njen gost – prof. dr Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
