00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Liberland – „država“ između Srbije i Hrvatske ima 700.000 ljudi i gradi megastrukturu

© Foto : Zvanični sajt LiberlendaLiberland leži na obalama Dunava, između Bačkog Monoštora i Zmajevca. Osnovana na ničijoj zemlji, koju u okviru razgraničenja nisu tražile ni Srbija, ni Hrvatska.
Liberland leži na obalama Dunava, između Bačkog Monoštora i Zmajevca. Osnovana na ničijoj zemlji, koju u okviru razgraničenja nisu tražile ni Srbija, ni Hrvatska. - Sputnik Srbija, 1920, 18.07.2021
Pratite nas
Kada je Vilt Jedlička 2015. proglasio nezavisnu državu Liberland na ostrvu "između" Srbije i Hrvatske sve je delovalo kao šala.
Danas, kako kaže osnivač i predsednik Liberlanda za B92, ova mikronacija koja zauzima sedam kilometara kvadratnih na ostrvu Gornja Siga na Dunavu, ima 700.000 Liberlanđana i "vladu u egzilu".
"Osnivanje države" na teritoriji za koju i dalje nije najjasnije pripada li Srbiji ili Hrvatskoj nije moglo da prođe bez reakcija iz ove dve zemlje.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je još te 2015. saopštilo da "nova država" nije formirana na teritoriji Republike Srbije, dodajući da to smatraju "neozbiljnim postupkom koji ne treba ni komentarisati".
Pored toga, Jedlička navodi da sa Srbijom imaju "vrlo gostoljubivo poslovno iskustvo".
Istovremeno, kaže da imaju problem sa Evropskom unijom i Hrvatskom.
"Srećna je okolnost da nijedna susedna država ne pretenduje na malu teritoriju države Liberland. Trenutno imamo samo pogranične prepreke sa Hrvatskom i Evropskom unijom, dok ne uredimo naše granične prelaze, i obezbedimo granice (što oni sada čine za nas). Naša vlada 'u egzilu', ili bolje reći vlada u rasejanju, po svetu, radi požrtvovano na tome da se život na ostrvu nesmetano obavlja, odnosno u cilju nastavka realizacije našeg projekta i za dobrobit celog regiona, i Hrvatske i Srbije. Sa Srbijom imamo vrlo gostoljubivo poslovno iskustvo i tu sada obavljamo najveći deo aktivnosti", dodaje Jedlička.

A šta je uopšte Liberland?

Vilt Jedlička objašnjava i kako zapravo funkcioniše Liberland, odnosno koliko ljudi se izjašnjava kao njeni stanovnici.
"Imamo 700.000 ljudi iz celog sveta koji su se izjasnili kao Liberlanđani, koji podržavaju Vladu Liberlanda, i koji pokušavaju da steknu državljanstvo i da dobiju dozvolu za naseljavanje svoje 'matične' teritorije. Trenutno se za bezbednost brinu volonteri Liberlanda, živeći povremeno na ostrvu 'Liberty'", kaže on.
Jedlička dodaje da je Liberland parlamentarna republika koju će, posle prvih izbora, voditi Kongres i Senat.

"Naša je želja da budemo prva država koja će biti upravljana kroz transparentni decentralizovani sistem (blockchain tehnologija). Trenutno, vladu Liberlanda predstavlja predsednik i njegov kabinet, koji su zaduženi da u ovoj fazi, tranzicionoj, privedu kraju poslove pripreme za prve demokratske izbore", ističe on.

Cilj nam je da izgradimo državu sa vrlo ograničenim državnim aparatom koji će voditi računa samo o sigurnosti, pravdi i diplomatiji, a ostatak će prepustiti privatnom sektoru. Dobro znamo da ova strategija dugoročno dovodi do najvećeg napretka. Učimo od zemalja poput Singapura, Lihtenštajna i Hongkonga", dodaje.
Lider Liberlanda tvrdi da je ta zemlja postaje jako atraktivna destinacija za ulaganje, i to za investitore širom sveta. Jedlička kaže da koriste znanja drugih gradova i država.
"Liberland postaje najpoželjnija jurisdikcija u regionu i svetu. Insvestitori dolaze iz celog sveta. Liberland je toliko popularan među poslovnim ljudima i investitorima, jer je naš cilj izgradnja 'najposlovnije' nacije", pojašnjava on.

"Paralelna država/polis"

Nedavno je ta "najposlovnija nacija" organizovala arhitektonsko takmičenje kako bi dobili rešenje za megastrukturu koju bi gradili na "svojoj" teritoriji.
Najavljeno je da su u planu kapitalne investicije od čak 140 miliona evra.
Međutim, Jedlička navodi da je to "osnovni kapital", te da se očekuje još novca.
"Navedeni iznos predstavlja osnovni kapital koji je potreban za osnovnu infrastrukturu Liberlanda koja bi nas povezala sa drugim državama i osigurala naše granice. Taj osnovni kapital smo uspešno obezbedili. Mi očekujemo preko milijardu dolara kao ukupnu sumu koju su e-građani obećali prilikom upisivanja u matičnu službu Liberlanda za dobijanje državljanstva", ističe on.
Jedlička objašnjava da bi konačan urbanistički dizajn trebalo da bude gotov do septembra 2021. godine.
"Kada naš urbanistički plan prihvate investitori i kada sklopimo ugovore o saradnji sa susednim državama, započećemo prve radove", kaže.
Jedlička, govoreći o megastrukturi koja bi trebalo da bude izgrađena, navodi da je prihvaćeno rešenje italijanskog arhitekte.
"Drugi krug arhitektonskog takmičenja, osvojio je svojim radom italijanski arhiteka Serđo Bjanći. On je pokazao da se Liberland vodi visokim ekološkim standardima i da neguje inovativna arthitektonska rešenja. Ova dva takmičenja služe kao inspiracija za konačno arhitektonsko rešenje, koje će potpisati čuvena arhitektonska kuća Zahe Hadid. Njihov urbanistički dizajn poslužiće kao inicijalni plan izgradnje. To će nam takođe poslužiti da prvo izgradimo državu Liberland u virtuelnoj stvarnosti ('paralelna država/polis'), pre nego što počnemo izgradnju na našoj teritoriji", dodao je predsednik Liberlanda.
Kako se navodi u opisu projekta, struktura bi trebalo da ima geotermalno grejanje, a koristiće i vodenu snagu Dunava, te će putem hidroelektrane generisati energiju neophodnu za funkcionisanje te građevine.
Za prvo vreme je planirana elektrana snage od jednog megavata, a u planu je da se u godinama unapred povećana i na 90 MW.
Prema planu, ova građevina bi do 2025. godine trebalo da ima populaciju od 25.000 ljudi u prvoj fazi, a do 2065. taj broj bi trebalo da poraste na 159.300.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala