„Zamka“ za priznanje Kosova skrivena u američkom nacrtu za Gazivode
22:15 25.06.2021 (Osveženo: 14:56 30.08.2021)
© Tanjug / Zoran Žestić
Pratite nas
Stručni deo izveštaja američkog Odeljenja za energetiku o upravljanju vodama jezera Gazivode koje je dostavljen Beogradu i Prištini je korektan, ali je istovremeno sadrži „zamku“ jer se rešenje upoređuje sa rešenjem koje imaju dve suverene države - Amerika i Kanada što je za nas loše.
Ovo je mišljenje Nebojše Čovića, bivšeg šefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, na plan koji se ambasade SAD u Prištini i Beogradu dostavile Vladi Srbije i vladi privremenih prištinskih institucija kao rešenje za upravljanje vodama jezera Gazivode.
"Zamka" za priznanje Kosova
„Imao sam prilike pre desetak ili 15 godina, dok sam radio posao vezan za Kosovo i Metohiju, da vidim i naše stručne analize koje se u velikoj meri preklapaju sa ovim što je uradilo američko Ministarstvo energetike. Tako da mislim da je stručni deo kao i glavni faktori odrađen u smislu nečega što će obezbediti bolji život građanima na tom prostoru,“ kaže Čović.
Međutim, očigledno da je, dodaje on, i u ovakvim temama koje se tiču čisto životnog standarda nemoguće izbeći pitanje politike.
„Kad to kažem mislim na status Kosova i Metohije jer je pomalo cinično da neko daje predlog za Gazivode kroz primer koji su svojevremeno potpisali Amerika i Kanada oko reke Kolumbije. To su dve suverene države. Dušebrižnici će reći - Amerika priznaje Kosovo, ali treba imati u vidu da Srbija ne priznaje nezavisno Kosovo,“ napominje Čović.
Naš sagovornik skreće pažnju na još jedan važan faktor a to je činjenica da je, kako kaže, pismo o namerama koje smo potpisali, a koje nosi radni naslov Vašingtonski sporazum, u dobrom delu obavezujuće.
Plan kao za suverene države
„Pričam sada o zamkama koje se kriju između redova svega ovoga, jer ako Srbija digne glas na ovaj izveštaj može biti proglašena kao nekonstruktivna strana koja ne želi da reši probleme građana multietničke strukture. Takođe je ostao nejasan status ovog izveštaja. Da li su oni nas ovim izveštajem za Gazivode samo obavestilo o planu, nacrtu za rešenje ove teme, ili ostaje prostor da se nakon ove faze vodi određena rasprava, debata na ovu temu,“ pita Čović.
Naš sagovornik takođe primećuje kao novinu u ovom izveštaju da su Amerikanci spremni da u celoj priči budu investitori ili suinvestitori iako se, kako kaže, to ne vidi baš direktno.
„Dakle, stručno sve deluje u redu a sve ostalo mora da se igra jako oprezno i pametno, što uopšte neće biti lako jer su spremni da u sve unose politiku, koja za krajnji cilj ima nešto za čim oni „boluju“ a to je nezavisnost Kosova po svaku cenu,“ zaključuje Čović.
U američkom izveštaju je između ostalog precizirano da jezero Gazivode ima sličnu ulogu kao brana na reci Kolumbija u severozapadnom Pacifiku u SAD. Sporazum o reci Kolumbija postigle su vlasti Kanade i SAD još 1961. godine, i na osnovu ovog sporazuma izgrađene su četiri brane, od kojih tri u Kanadi i jedna u SAD. Na osnovu ugovora Sjedinjene Države pristale su da Kanadi isplaćuju novac i hidroenergetske beneficije.
Kako su izgrađene Gazivode
Podsećanja radi, dve trećine jezera Gazivode je na teritoriji opština Novi Pazar i Tutin, a Beograd se zalaže da ceo kompleks „Gazivoda“ bude pod kontrolom buduće Zajednice srpskih opština i da ovim resursom, pozivajući se na praksu u EU, upravlja Zubin Potok, na čijoj teritoriji su brana, hidroelektrana i deo jezera. Kamen-temeljac za branu Gazivode postavio je na Petrovdan 1972. tadašnji premijer jugoslovenske savezne vlade Džemal Bijedić.
Građena je iz kredita Međunarodnog monetarnog fonda koji je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija, a radove je izvodila „Hidrogradnja“ iz Beograda. Pregrađivanjem Ibra kod mesta Gazivode (brana visoka 107 metara, u osnovi široka 460 metara i duga 406 metara) nastalo je jezero sa oko 380 miliona kubnih metara vode koja „pokriva“ površinu od oko 12 kvadratnih kilometara. Dužina je 24 kilometra (od mesta Gazivode do Ribarića), a širina varira od jednog do nekoliko kilometara. Hidrosistemom „Ibar — Lepenica“ navodnjava se deo centralnog Kosova, a termoelektrane u Obiliću „hlade“ se vodom sa Gazivoda, pa ne bi mogle da rade ako bi se ovde zavrnule slavine.
Tajna na dnu jezera
Inače, Opština Zubin Potok, pretežno naseljena Srbima, postojala je do 1965. godina kada je dekretom Skupštine Kosova ukinuta, a Zubin Potok postao mesna zajednica opštine Kosovska Mitrovica. Tek posle izgradnje brane, potapanjem polovine Zubinog Potoka i prisilnim iseljenjem Srba, na inicijativu preostalih žitelja, ponovo je formirana opština 1987. godine.
Srbi su živeli sa obe strane brane, a kvadratni metar najplodnije zemlje tada im je plaćan 18 dinara, koliko je koštala i paklica „Drave“, u to vreme najjeftinijih cigareta. Potopljeno je oko 600 domaćinstava, dve crkve, četiri groblja, pod vodom su i čuveni dvori kraljice Jelene, žene kralja Uroša, iz perioda Nemanjića.
Vlada Kosova po svaku cenu želi da gazduje „Gazivodama“ jer se iz jezera vodom snabdeva Priština i još nekoliko kosovskih opština.
