https://lat.sputnikportal.rs/20210619/borhes--genije-koji-je-zaduzio-svetsku-i-srpsku-knjizevnost-1125656618.html
Najuticajniji Latinoamerikanac koji je sumnjao u stvarnost
Najuticajniji Latinoamerikanac koji je sumnjao u stvarnost
Sputnik Srbija
Tri i po decenije posle smrti Horhea Luisa Borhesa, jednog od najznačajnijih pisaca 20. veka, delo genija iz Argentine i danas inspiriše i utiče na svetsku... 19.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-19T10:42+0200
2021-06-19T10:42+0200
2021-06-19T10:50+0200
kultura
horhe luis borhes
danilo kiš
nobelova nagrada za književnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/13/1125688236_0:0:2500:1414_1920x0_80_0_0_713d5d1da4a1131867bbcfc5c36273d8.jpg
Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih argentinskih i latinoameričkih književnika, preminuo je 14. juna 1986. godine u Ženevi. Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i izdavač, kaže da je Borhes uticao na književnost svog vremena i u lokalnim i u globalnim razmerama i dodaje da je u modernoj književnosti teško naći pisca koji je bio toliko uticajan i za svog života i posle smrti.Iako su Borhesova slava i uticaj danas nešto manji nego što su bili osamdesetih ili tokom devedesetih godina, čitava poetika postmodernizma izašla je iz Borhesa, ali i „nekoliko drugih mogućnosti za kojima su tragali modernizam i postmodernizam, kao i poetike koje su došle posle njih“.Koeficijent sumnje u savremeni svetReč je s jedne strane o apsolutnom poverenju u književnost, u jezičku igru i sposobnost pričanja priča i to da će nas priče dovesti do potpunog razumevanja, ali i da će nam konstruisati jednu neophodnu i dragocenu sliku sveta, a sa druge, o poverenju u maštu koja će biti „toliko uverljiva i verodostojna, da ćemo više verovati u nju nego u stvarnost“.Dodaje da bi nam Borhes mogao biti važan i zbog mnogih drugih odlika njegove literature, između ostalog, da verujemo da „književnost svoje dostojanstvo čuva ne ustupajući pravo nijednom drugom žanru, diskursu, ili vrsti moći“.„Borhes je unoseći taj preko potrebni koeficijent sumnje u pitanja stvarnosti, istorije i mišljenja, pokazao koliko i stvarnost i istorija i mišljenje jesu ne samo prolazni, promenljivi, nego i u mnogim slučajevima i neautentični. Savremeni svet je svet koji moramo suočiti sa sumnjom na koju nas je naučio Borhes“, smatra Božović.Kiš protiv Borhesa — činjenice protiv fikcijePrema njegovim rečima, nekoliko generacija srpske književnosti veoma mnogo duguje Borhesu, pre svega pisci koji su se pojavili osamdesetih godina, jer čitava postmoderna srpska proza suštinski proističe iz Borhesa ili pak stoji u dijalogu sa njim.Međutim, pisac epohe s kojim je u najsnažnijem dijalogu bio Borhes je Danilo Kiš, koji je svoj porodični ciklus, „Grobnicu za Borisa Davidoviča“, „Enciklopediju mrtvih“ i „Lautu i ožiljke“ zasnovao u jednoj vrsti polemičkog, ali i posvećeničkog dijaloga sa Borhesom.Danilo Kiš na jednom mestu kaže da se istorija svetske književnosti i pripovetke može podeliti na onu do Borhesa i na onu koja je pisana posle njega.
Kiš na jednom mestu kaže da se istorija svetske književnosti i pripovetke može podeliti na onu do Borhesa i na onu koja je pisana posle njega, podseća Božović i dodaje da Kiš pre svega misli na poetiku i samu tehniku pripovedanja. S druge strane, u svojim intervjuima i poetičkim esejima Danilo Kiš navodi razliku između svoje i književnosti Borhesa.Najuticajniji LatinoamerikanacNa pitanje ko je bio najveći pisac u „latinoameričkom talasu“, Božović odgovara da je teško to reći, jer je taj talas dao neke od najvećih pisaca moderne književnosti, od Markesa, Fuentesa, Kortosara i mnogih drugih „koji su u svoje vreme, a i danas su, živi deo moderne svetske književnosti“.Bez obzira na uticaj i slavu, Borhes nije dobio Nobelovu nagradu za književnost, a Božović smatra da bi on više značio Nobelovoj nagradi, nego što bi ona značila njemu.Pročitajte još:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
kultura, horhe luis borhes, danilo kiš, nobelova nagrada za književnost
kultura, horhe luis borhes, danilo kiš, nobelova nagrada za književnost
Najuticajniji Latinoamerikanac koji je sumnjao u stvarnost
10:42 19.06.2021 (Osveženo: 10:50 19.06.2021) Tri i po decenije posle smrti Horhea Luisa Borhesa, jednog od najznačajnijih pisaca 20. veka, delo genija iz Argentine i danas inspiriše i utiče na svetsku književnost, kao što je bilo i za njegovog života.
Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih argentinskih i latinoameričkih književnika, preminuo je 14. juna 1986. godine u Ženevi. Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i izdavač, kaže da je Borhes uticao na književnost svog vremena i u lokalnim i u globalnim razmerama i dodaje da je u modernoj književnosti teško naći pisca koji je bio toliko uticajan i za svog života i posle smrti.
Iako su Borhesova slava i uticaj danas nešto manji nego što su bili osamdesetih ili tokom devedesetih godina, čitava poetika postmodernizma izašla je iz Borhesa, ali i „nekoliko drugih mogućnosti za kojima su tragali modernizam i postmodernizam, kao i poetike koje su došle posle njih“.
Koeficijent sumnje u savremeni svet
Reč je s jedne strane o apsolutnom poverenju u književnost, u jezičku igru i sposobnost pričanja priča i to da će nas priče dovesti do potpunog razumevanja, ali i da će nam konstruisati jednu neophodnu i dragocenu sliku sveta, a sa druge, o poverenju u maštu koja će biti „toliko uverljiva i verodostojna, da ćemo više verovati u nju nego u stvarnost“.
„Možda bi nam Borhes danas bio neophodan zbog obe te karakteristike, i poverenja u književnost, jer je ono danas tako mnogo poljuljano, a sa druge strane, poverenja u maštu, mogućnost proizvodnje uverljivih i preciznih slika, jer smo okruženi mnogobrojnim slikama i pomalo smo odustali od svoje istinski ljudske sposobnosti da sami stvaramo slike“, kaže Božović.
Dodaje da bi nam Borhes mogao biti važan i zbog mnogih drugih odlika njegove literature, između ostalog, da verujemo da „književnost svoje dostojanstvo čuva ne ustupajući pravo nijednom drugom žanru, diskursu, ili vrsti moći“.
„Borhes je unoseći taj preko potrebni koeficijent sumnje u pitanja stvarnosti, istorije i mišljenja, pokazao koliko i stvarnost i istorija i mišljenje jesu ne samo prolazni, promenljivi, nego i u mnogim slučajevima i neautentični. Savremeni svet je svet koji moramo suočiti sa sumnjom na koju nas je naučio Borhes“, smatra Božović.
Kiš protiv Borhesa — činjenice protiv fikcije
Prema njegovim rečima, nekoliko generacija srpske književnosti veoma mnogo duguje Borhesu, pre svega pisci koji su se pojavili osamdesetih godina, jer čitava postmoderna srpska proza suštinski proističe iz Borhesa ili pak stoji u dijalogu sa njim.
Međutim, pisac epohe s kojim je u najsnažnijem dijalogu bio Borhes je Danilo Kiš, koji je svoj porodični ciklus, „Grobnicu za Borisa Davidoviča“, „Enciklopediju mrtvih“ i „Lautu i ožiljke“ zasnovao u jednoj vrsti polemičkog, ali i posvećeničkog dijaloga sa Borhesom.
Danilo Kiš na jednom mestu kaže da se istorija svetske književnosti i pripovetke može podeliti na onu do Borhesa i na onu koja je pisana posle njega.
Kiš na jednom mestu kaže da se istorija svetske književnosti i pripovetke može podeliti na onu do Borhesa i na onu koja je pisana posle njega, podseća Božović i dodaje da Kiš pre svega misli na poetiku i samu tehniku pripovedanja. S druge strane, u svojim intervjuima i poetičkim esejima Danilo Kiš navodi razliku između svoje i književnosti Borhesa.
„Kiš kaže kako je Borhes svoju superiornu tehniku, briljantnu ironiju, jezik i umeće pripovedanja posvetio pitanjima koja jesu u domenu mašte, imaginacije, više mogućeg nego što je stvarno, a da je ključna razlika između njegove i Borhesove književnosti u tome što Kiš svoju literaturu zasniva na činjenicama, dokumentima, na stvarnom, duboko proživljenom iskustvu i da zapravo istinski izazov vidi u tom izazovu činjenica i fikcije, imaginacije i dokumenata. Borhes je verovao da i stvarnost i činjenice jesu fikcionalne, izmišljene i pomalo nestabilne, a savremeni događaji mu u mnogo čemu idu u prilog“, smatra Božović.
Najuticajniji Latinoamerikanac
Na pitanje ko je bio najveći pisac u „latinoameričkom talasu“, Božović odgovara da je teško to reći, jer je taj talas dao neke od najvećih pisaca moderne književnosti, od Markesa, Fuentesa, Kortosara i mnogih drugih „koji su u svoje vreme, a i danas su, živi deo moderne svetske književnosti“.
„Borhes je od svih njih možda najuticajniji i možda je najviše doneo inovacija na planu forme, istraživanja teme i samog sadržaja. Njegova tehnika pripovedanja se u mnogo čemu razlikovala od drugih pisaca njegove generacije i ta promena na strukturi teksta je ono po čemu je Borhes bio uticajan u svoje vreme, a taj uticaj se, makar možda bio i manje vidljiv, oseća i do današnjeg dana“, kaže naš sagovornik.
Bez obzira na uticaj i slavu, Borhes nije dobio Nobelovu nagradu za književnost, a Božović smatra da bi on više značio Nobelovoj nagradi, nego što bi ona značila njemu.
