A gde su tu građani: Propis koji je žestoko podelio advokate i pravnike u Srbiji
17:05 13.06.2021 (Osveženo: 16:42 11.04.2023)
© Foto : freeimages.com
Pratite nas
Pravna struka dugo nije bila toliko podeljena kao oko predloga izmena Zakona o parničnom postupku, koji je već izveo na ulice advokate u čijim su esnafskim udruženjima pale i ostavke zbog ovog propisa. I dok advokati tvrde da je zakon neustavan, iz Ministarstva pravde poručuju da novi zakon unapređuje sudstvo u Srbiji.
Sudeći po porukama sa poslednjeg protesta advokata održanog 11. juna, advokati ne odustaju od zahteva da se sporni nacrt Zakona o parničnom postupku (ZPP), koji je objavljen 19. maja, povuče iz javne rasprave, uprkos tome što je 4. juna postignut kompromis između Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije (AKS).
Umesto onoga što su dojučerašnji čelnici AKS i nadležnog Ministarstva dogovorili, po svemu sudeći, do 21. juna neće biti određeni članovi radne grupe iz redova advokature i rad radne grupe neće biti nastavljen 1. jula.
Advokati za povlačenje zakona, Ministarstvo ostaje pri svome
Stav brojnih advokata, pa i onih sa kojima je razgovarao Sputnjik, Zore Dobričanin Nikodinović i Marka Milutinovića je decidan — predlog ZPP-a treba povući iz javne rasprave, formirati novu radnu grupu, u kojoj će ovaj put biti više predstavnika struke od stranih investitora i nevladinih organizacija (koji su činili dobar deo prethodne radne grupe) i tek potom pokrenuti novu javnu raspravu.
Prethodno bi, smatraju oba Sputnjikova sagovornika, trebalo videti da li je Srbiji uopšte potreban novi ZPP.
„U celom nacrtu ima toliko toga spornog da on nije za bilo kakve izmene ili dopune. On ceo mora da bude povučen. Nakon toga trebalo bi da se utvrdi da li uopšte postoji realna potreba da se zakon menja i to uraditi na valjan način“, smatra Milutinović, na čije se reči nadovezuje Dobričanin Nikodinovićeva, navodeći da nova radna grupa za izradu zakona treba da se sastoji od uglednih profesora, advokata, pravobranilaca i svih drugih stručnjaka koji se bave civilnim pravom.
Ali, prema njenim rečima, sve bi to trebalo raditi bez žurbe i to, kako kaže, ukoliko se u praktičnoj primeni zakona shvati da on ne odgovara trenutnim uslovima u društvu ili u oblasti svojinskih prava građana.
„ZPP i Zakon o krivičnom postupku su dva osnovna alata po kojima rade sudovi u Srbiji i ne možete sistemski zakon kao što je ZPP da menjate za dva meseca navrat-nanos. To je proces koji traje godinama“, ističe Dobričanin Nikodinovićeva.
Uz to, ona se, kako kaže, plaši da će ono što je dogovoreno sa Ministarstvom 4. juna (brisanje spornih članova predloga, dopunjavanje radne grupe advokatima) biti anulirano poslaničkim amandmanima u Skupštini. Tako nešto je, tvrdi ona, već viđeno.
Što se nadležnog Ministarstva tiče, sporazum sa AKS je osnova na za dalji rad na izmenama i dopunama ZPP-a i dodaju da je sporazumom sa advokatskom organizacijom prihvatilo najznačajnije primedbe advokata. Uz to, „nacrt zakona neće biti povučen sa javne rasprave, već će rad na nacrtu zakona biti nastavljen u skladu sa potpisanim sporazumom i posle sprovođenja javne rasprave, a u cilju postizanja saglasnosti sa predstavnicima advokature“, navodi se u saopštenju pres-službe Ministarstva pravde dostavljenom Sputnjiku.
Neustavan ili unapređuje rad sudstva
I dok advokati tvrde da je predlog zakona neustavan i nije u skladu ni sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima u Ministarstvu pravde, tvrde da će se novim ZPP-om najopterećeniji sudovi u državi koji su sudili u tzv. masovnim predmetima rasteretiti, jer će sporovi iz njihove nadležnosti biti preneti na sve sudove u Srbiji na čijim se područjima nalaze prebivališta ili sedišta stranaka u postupku.
„Na taj način se smanjuju i troškovi postupka, jer građani više neće morati da putuju iz mesta u kojima žive da bi došli na ročišta u Beograd ili Novi Sad. Pored toga, građanima će ovakvim propisivanjem nadležnosti biti omogućen i jednak pristup pravdi, jer sudovi više neće biti preopterećeni već ravnomerno opterećeni, a biće im omogućeno i da u istoj vrsti postupaka do pravnosnažne presude dođu u isto vreme u bilo kom sudu u Srbiji. Time će biti omogućeno i efikasnije vođenje postupka i donošenje presude u razumnom roku“, kaže se u saopštenju Ministarstva pravde.
Prema Milutinovićevim rečima, neustavnost predloga zakona najočitije se ogleda u odredbi da građani plate sudsku taksu kao uslov za vođenje parnice. Tom se odredbom, dodaje, građanima onemogućava pravo na slobodan pristup sudu.
„Predložene izmene podrazumevaju da se tužba povlači ako ne platite taksu kao tužilac u roku od osam dana od pripremnog ročišta. Dakle, onemogućeni ste da vodite parnični postupak radi zaštite svojih prava. Oni koji su radili nacrt često ističu da postoji mogućnost da sud oslobodi plaćanja troškova one koji su slabijeg materijalnog stanja. Ali opet se postavlja pitanje šta to znači — da li možete da računate da ćete biti oslobođeni troškova ako niste zaposleni ili primate minimalnu zaradu ili taksa koju treba da platite iznosi dve vaše mesečne zarade… To ničim nije precizirano“, pita se on.
Drugi primer kršenja Ustava i ljudskih prava jeste, prema Milovanovićevim rečima, pitanje izuzeća sudije iz parničnog postupka. Do sada se to radilo tako što kada stranka podnese predlog za izuzeće sudije, on prekida svaki rad na predmetu i o tome obaveštava predsednika suda koji odlučuje o zahtevu za izuzeće.
Po predlogu izmena Zakona o parničnom postupku, sudija čije se izuzeće traži, može sâm da donese odluku o neosnovanosti zahteva za izuzećem — protiv tog rešenja ne postoji pravo žalbe i pritom može stranci da izrekne kaznu od 150.000 dinara zbog zloupotrebe ovlašćenja u cilju odugovlačenja postupka. Ova dva nedostatka su, prema rečima našeg sagovornika, gorući i koje, kako kaže, pravni laici najlakše razumeju.
Zora Dobričanin Nikodinović pominje još i retroaktivnost pojedinih odredbi u nacrtu, kao i eSud koji bi, kako kaže, ukoliko bude bio primenjen, učinio da se advokati odvoje od suda i klijenata, a advokatura bi izgubila svoju suštinu.
„Mi imamo bojazan da je ovo pokušaj da se stranke udalje od suda, da se advokati udalje od suda i u situaciji gde su nam mnogi poslovi oduzeti uvođenjem izvršitelja, notara, posrednika u prodaji nekretnina i tako dalje, mnogi od nas smatraju da je i ovo pokušaj uvođenja medijacije na mala vrata. Tako da mislimo da ovo neće biti dobro ni za advokaturu, a naravno ni za prava građana“, konstatuje ona.
Sa druge strane, iz Ministarstva pravde poručuju da će korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija, uz poštovanje svih bezbednosnih uslova, unaprediti rad sudova.
„Njihovim korišćenjem građani i privreda mogu da uštede i vreme i novac. Donošenje ovog zakona omogućiće i bolje pozicioniranje naše zemlje na rang-listi Svetske banke o uslovima poslovanja — Doing Business, jer privredni subjekti više neće imati nepotrebne troškove vođenja sudskih postupaka. To će svakako doprineti i privlačenju direktnih stranih investicija u našoj zemlji“, navodi se u saopštenju.
Teže ili lakše za građane
Predloženim izmenama ZPP-a i promenama pravila parničnog postupka, ubeđeni su naši sagovornici, ne može se postići cilj — jednostavniji pristup pravdi. Rad sudstva se, kaže Milutinović, ubrzava unutar organizacije sudova; ako su u pitanju sporovi građana sa bankama, oni mogu da budu ubrzani, kako ističe Dobričanin Nikodinovićeva, na milion drugih načina — rešenjem Narodne banke, sednicom Vrhovnog suda, delegacijom nadležnosti, izmenama sudskog poslovnika.
Objavljen i upućen na javnu raspravu 19. maja, predlog izmena Zakona o parničnom postupku izazvao je nekoliko protesta advokata, ali i turbulencije u advokatskim esnafskim udruženjima. Optuženi da su znali za sporne promene, ali da nisu reagovali niti da su o tome obavestili svoje kolege, na ostavke su bili prinuđeni čelnici Advokatske komore Beograda i drugih advokatskih udruženja.
Protiv zakona izjasnila su se i pojedina medijska udruženja (asocijacija Lokal pres, Fondacija Slavko Ćuruvija, Građanske inicijative, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Nezavisno udruženje novinara Srbije), tvrdeći da će novi zakon po medije, naročito lokalne, imati posledice koji je imao Zakon o informisanju iz 1998. godine.
Novinarska udruženja navode da odredbe o plaćanju sudske takse unapred mogu da dovedu „do situacije u kojoj ekonomski moćniji tužilac tuženog može sasvim finansijski da iscrpi već samim podnošenjem tužbe sa visokim tužbenim zahtevom, čak i u slučaju da njegov zahtev nema nikakvo pravno i činjenično utemeljenje“.
Pročitajte još:
