Kijev: Nemačka i Francuska krive za „okupaciju“ Krima, Moskva: Večite žalbe Ukrajine
15:53 05.06.2021 (Osveženo: 17:03 06.08.2021)
© Sputnik / Konstantin Mihalьčevskiй
/ Pratite nas
Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov izjavio je da Nemačka i Francuska treba da snose odgovornost za „okupaciju“ Krima. Usledila je i reakcija iz Moskve. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je primetila da Kijev smatra da sve države imaju neku obavezu prema njima.
Danilov je juče posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu rekao:
„Upravo te dve zemlje (Nemačka i Francuska) su 2008. godine odbile Akcioni plan za članstvo Ukrajine i Gruzije u NATO. I 2008. godine Gruzija je napadnuta. Posle toga usledila je situacija sa okupiranim Krimom. Da li Nemačka i Francuska treba da snose odgovornost za to? Mislim da treba“, rekao je Danilov na brifing za novinare.
Prema njegovim rečima, ako jedna zemlja povređuje granice druge suviše je malo biti samo „zabrinut“.
Zaharova je na to odgovorila:
„Zapanjujuće, ali Ukrajini su svi dužni. Rusija – gas i Krim, Francuska i Nemačka – ruski gas, Krim i odgovornost za neodgovorno ponašanje ukrajinskih političara, SAD – ruski gas, Krim, oružje, političku podršku neodgovornom ponašanju ukrajinskih političara. Nema strategije, ali i to je neka strategija“, navela je Zaharova na svom Telegram kanalu.
Senator Aleksej Puškov kaže da se Kijev neprekidno žali na druge zemlje zbog pitanja Krima.
Večnыe žalobы Kieva na Rossiю, Germaniю i Franciю - oni яkobы nedosmotreli za Krыmom, i daže na SŠA, kotorыe, vidite li, ne ostanovili sooruženie Sev.potoka-2, govorяt ob odnom - o glubokoй nedeesposobnosti pravящeй эlitы Ukrainы. U neё vse vinovatы v ee sobstvennoй bezdarnosti.
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) June 5, 2021
„Večne žalbe Kijeva… govore o krajnjoj nesposobnosti rukovodeće ukrajinske elite. Njoj su za sopstvenu nespobnost krivi drugi“, napisao je Puškov na Tviteru i dodao da u Ukrajini jadikuju i zbog toga što Amerika nije zaustavila „Severni tok 2“.
Podsetimo, odnosi na relaciji Kijev-Moskva su u krizi zbog pitanja Krima i Donbasa.
Krim se ujedinio s Rusijom posle referenduma koji je održan u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina stanovnika Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.
Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje Rusiji. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je to pitanje zatvoreno.
S druge strane, u Donbasu je od 27. jula prošle godine na snazi sveobuhvatni prekid vatre. Ove mere podrazumevaju potpunu zabranu pucanja, razmeštanja naoružanja u naseljima i u njihovoj blizini, ofanzivnih i izviđačko-diverzantskih akcija. Osim toga, predviđena je disciplinska odgovornost za kršenje prekida vatre. Naredbe o prekidu vatre koje sadrže mere za njegovo održavanje moraju biti na snazi sve dok se sukob ne reši u potpunosti.
Međutim, od februara 2021. situacija u Donbasu ponovo je počela da se pogoršava.
Pročitajte još:
