https://lat.sputnikportal.rs/20210525/umro-je-drug-tito--postavka-o-brozu-cak-i-za-one-koji-iz-principa-ne-zele-da-udju-u-kucu-cveca-1125443832.html
„Umro je drug Tito“ – Postavka o Brozu čak i za one koji iz principa ne žele da uđu u Kuću cveća
„Umro je drug Tito“ – Postavka o Brozu čak i za one koji iz principa ne žele da uđu u Kuću cveća
Sputnik Srbija
Muzej Jugoslavije obeležava sećanje na nekadašnji jugoslovenski praznik – Dan mladosti, koji mnoge generacije pamte po čuvenim sletovima i štafetama. U Kući... 25.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-25T14:36+0200
2021-05-25T14:36+0200
2021-05-25T14:36+0200
kultura
kuća cveća
josip broz tito
dan mladosti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/19/1125443701_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_b7782d015ce7ec89bd03cf939fbee1a2.jpg
Dan mladosti se obeležavao 25. maja, od 1945. do 1988. godine. Ovaj praznik se prvih godina slavio samo kao rođendan doživotnog predsednika SFRJ, a od 1957. je na njegovu inicijativu postao Dan mladosti.Glavni simbol praznika bila je Štafeta mladosti koja je oko mesec i po dana nošena kroz čitavu teritoriju Jugoslavije i 25. maja predavana Titu na veličanstvenom sletu na stadionu JNA.„Nova postavka u Kući cveća govori o trenutku Titove smrti i društvene drame koja je usledila nakon nje. Tito je bio istorijska ličnost, ali i najjači i najprepoznatljiviji simbol socijalističke Jugoslavije, odražavao je taj društveno-politički sistem, zbog čega je njegova smrt imala daleko veću težinu od samog biološkog nestanka“, kaže u razgovoru za Sputnjik autor izložbe Tatomir Toroman.Prema njegovim rečima, izložba posetiocima ne nudi gomilu faktografije o Titovoj smrti i događajima nakon nje, već im kroz kolažnu formu predstavlja sadržaje koji im omogućavaju da sklope sopstvene priče o tom vremenu.Postavku čine fotografije, dokumenta, novinski tekstovi, razni predmeti, među kojima su, naravno, štafete, kao i umetnička dela i dela narodne radinosti koja su inspirisana Titovim likom i delom.„Izložba ima tri nivoa. Prvi je onaj zvanični, normativni odnos prema Titovoj smrti, to je pre svega odnos države i tadašnje zvanične ideologije prema tom događaju. Drugi nivo je mnogo emotivniji i spontaniji, to je onaj narodni nivo. Po prvi put smo uveli i neke provokativne, kritičke glasove, i to je treći nivo postavke“, objašnjava Toroman.Među umetničkim radovima koji čine izložbu nalazi se delo Dragana Srdića, fotografije Goranke Matić, kao i karikature Milenka Mihajlovića koje su svojevremeno objavljene u časopisu „Student“, glasilu koje je u to vreme predstavljalo svojevrsni prostor slobode.„Verujem da će postavka biti zanimljiva i onim ljudima koji iz principa ne žele da dođu u Kuću cveća. Kada bilo ko od nas obilazi spomenike ili muzeje, kada ode, recimo, u srednjovekovnu katedralu, to ne znači da nužno misli da je papa božji predstavnik na zemlji. Poseta muzejima, spomenicima i izložbama ne podrazumeva određena politička, ideološka, verska ili bilo kakva druga shvatanja“, kaže Tatomir Toroman.Dvadeset peti maj je, uz 4. maj (dan Titove smrti) i 29. novembar (nekadašnji Dan republike), datum kada Muzej Jugoslavije tradicionalno beleži veću posetu.„Naša publika je vrlo šarenolika, a tu je uvek veoma mnogo stranaca. Svako ko iz inostranstva dođe u Beograd, dođe i u Muzej Jugoslavije. Uvek su prvi ujutru u 10.00 predstavnici udruženja koja neguju tradicije Narodno-oslobodilačke borbe, ali ima i dece i mladih. Ima mladih koji nisu rođeni u vreme Jugoslavije, dolaze ljudi s bebama u kolicima i gledaju to. To je jedan zanimljiv istorijski period i ne bih nikada okarakterisao sve te ljude kao nekakve idolopoklonike, ljudi dolaze iz različitih motiva, prosto im je zanimljivo to da vide“, objašnjava Toroman.Pored nove postavke u Kući cveća, posetioci mogu da pogledaju i stalnu postavku Muzeja Jugoslavije. Od 16.00 sati se organizuje i radionica za decu „Kada skulpture ožive“, u okviru koje će najmlađim posetiocima biti predstavljeno 20 skulptura istaknutih jugoslovenskih umetnika koje se nalaze u muzejskom parku.Program se završava matine žurkom u Parku skulptura od 17.00 časova, kada će publika moći da čuje jugoslovenske obrade svetskih hitova u miksu di-džeja Peđe Radovića, počev od šlagera, preko eksperimentalne muzike, do neobičnih zvukova nastalih u elektronskom studiju Radio-televizije Beograd.Muzej Jugoslavije je otvoren od 10.00 do 21.00 čas, a ulaz je, kao i svake godine na ovaj dan, besplatan.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kuća cveća, josip broz tito, dan mladosti
kultura, kuća cveća, josip broz tito, dan mladosti
„Umro je drug Tito“ – Postavka o Brozu čak i za one koji iz principa ne žele da uđu u Kuću cveća
Muzej Jugoslavije obeležava sećanje na nekadašnji jugoslovenski praznik – Dan mladosti, koji mnoge generacije pamte po čuvenim sletovima i štafetama. U Kući cveća, mestu na kojem je sahranjen bivši predsednik Jugoslavije Josip Broz, tim povodom danas je otvorena nova postavka pod nazivom „Umro je drug Tito“.
Dan mladosti se obeležavao
25. maja, od 1945. do 1988. godine. Ovaj praznik se prvih godina slavio samo kao rođendan
doživotnog predsednika SFRJ, a od 1957. je na njegovu inicijativu postao
Dan mladosti.
Glavni simbol praznika bila je Štafeta mladosti koja je oko mesec i po dana nošena kroz čitavu teritoriju Jugoslavije i 25. maja predavana Titu na veličanstvenom sletu na stadionu JNA.
„Nova postavka u Kući cveća govori o trenutku Titove smrti i društvene drame koja je usledila nakon nje. Tito je bio istorijska ličnost, ali i najjači i najprepoznatljiviji simbol socijalističke Jugoslavije, odražavao je taj društveno-politički sistem, zbog čega je njegova smrt imala daleko veću težinu od samog biološkog nestanka“, kaže u razgovoru za Sputnjik autor izložbe Tatomir Toroman.
Prema njegovim rečima, izložba posetiocima ne nudi gomilu faktografije o Titovoj smrti i događajima nakon nje, već im kroz kolažnu formu predstavlja sadržaje koji im omogućavaju da sklope sopstvene priče o tom vremenu.
Postavku čine fotografije, dokumenta, novinski tekstovi, razni predmeti, među kojima su, naravno, štafete, kao i umetnička dela i dela narodne radinosti koja su inspirisana Titovim likom i delom.
„Izložba ima tri nivoa. Prvi je onaj zvanični, normativni odnos prema Titovoj smrti, to je pre svega odnos države i tadašnje zvanične ideologije prema tom događaju. Drugi nivo je mnogo emotivniji i spontaniji, to je onaj narodni nivo. Po prvi put smo uveli i neke provokativne, kritičke glasove, i to je treći nivo postavke“, objašnjava Toroman.
Među umetničkim radovima koji čine izložbu nalazi se delo Dragana Srdića, fotografije Goranke Matić, kao i karikature Milenka Mihajlovića koje su svojevremeno objavljene u časopisu „Student“, glasilu koje je u to vreme predstavljalo svojevrsni prostor slobode.
„Verujem da će postavka biti zanimljiva i onim ljudima koji iz principa ne žele da dođu u Kuću cveća. Kada bilo ko od nas obilazi spomenike ili muzeje, kada ode, recimo, u srednjovekovnu katedralu, to ne znači da nužno misli da je papa božji predstavnik na zemlji. Poseta muzejima, spomenicima i izložbama ne podrazumeva određena politička, ideološka, verska ili bilo kakva druga shvatanja“, kaže Tatomir Toroman.
Dvadeset peti maj je, uz
4. maj (
dan Titove smrti) i
29. novembar (nekadašnji
Dan republike), datum kada Muzej Jugoslavije tradicionalno beleži veću posetu.
„Naša publika je vrlo šarenolika, a tu je uvek veoma mnogo stranaca. Svako ko iz inostranstva dođe u Beograd, dođe i u Muzej Jugoslavije. Uvek su prvi ujutru u 10.00 predstavnici udruženja koja neguju tradicije Narodno-oslobodilačke borbe, ali ima i dece i mladih. Ima mladih koji nisu rođeni u vreme Jugoslavije, dolaze ljudi s bebama u kolicima i gledaju to. To je jedan zanimljiv istorijski period i ne bih nikada okarakterisao sve te ljude kao nekakve idolopoklonike, ljudi dolaze iz različitih motiva, prosto im je zanimljivo to da vide“, objašnjava Toroman.
Pored nove postavke u Kući cveća, posetioci mogu da pogledaju i stalnu postavku Muzeja Jugoslavije. Od 16.00 sati se organizuje i radionica za decu „Kada skulpture ožive“, u okviru koje će najmlađim posetiocima biti predstavljeno 20 skulptura istaknutih jugoslovenskih umetnika koje se nalaze u muzejskom parku.
Program se završava matine žurkom u Parku skulptura od 17.00 časova, kada će publika moći da čuje jugoslovenske obrade svetskih hitova u miksu di-džeja Peđe Radovića, počev od šlagera, preko eksperimentalne muzike, do neobičnih zvukova nastalih u elektronskom studiju Radio-televizije Beograd.
Muzej Jugoslavije je otvoren od 10.00 do 21.00 čas, a ulaz je, kao i svake godine na ovaj dan, besplatan.
