Potres u Dritanovoj „kući“ uzdrmao i Vladu Crne Gore
22:27 24.05.2021 (Osveženo: 11:30 27.05.2021)
© Foto : Sputnjiku ustupila URA
Pratite nas
Vest da su predsednik Političkog saveta URA Žarko Rakčević i još četiri člana tog tela, Blagoje Grahovac, Šerbo Rastoder, Marko Backović i Šefik Mišić, napustili stranku, zagrmela je kao grom sa Lovćena i pokrenula pitanje opstanka crnogorske Vlade, u kojoj lider URA Dritan Abazović igra ključnu ulogu.
Ulje na vatru dolila je vest, nešto kasnije ispostaviće se lažna, da i dve poslanice URA, Božena Jelušić i Suada Zoronjić takođe planiraju da krenu istim putem. Dok sada već bivši funkcioneri istupanje iz partije pravdaju disproporcijom između stranačkog programa i realnog stranačkog angažmana, lider URA Dritan Abazović lakonski naglašava da je time olakšana situacija pred stranački kongres 4. jula, kada su ionako planirane reforme unutar partije.
Talasanje unutar URA, čiji je najprepoznatljiviji predstavnik Dritan Abazović, unosi dodatnu nestabilnost u ionako nestabilnu Vladu. Kako procenjuju analitičari, da bi se održala na površini crnogorskih političkih voda, Abazovićeva stranka moraće da radikalizuje svoju „crnogorsku“ poziciju i da ulazi u konflikte sa prosrpskim strankama sa kojima čini vladu.
Potres u URI osetiće se i u Vladi
Ipak, bez obzira na Abazovićevu smirenost, Miloš Bešić, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, smatra da komešanje unutar URA doprinosi nestabilnosti vlade, koja je, zbog toga kako je konstruisana, ionako već dovoljno nestabilna.
„URA će morati da od stavova koje predstavljaju Rakčević, Rastoder i drugi, dalje da radikalizuje svoju crnogorsku poziciju i dalje da ulazi u konflikt sa prosrpskim partijama sa kojima kroji Vladu, kako bi nekako odbranila svoj crnogorski identitet. S druge strane, svaka radikalizacija proizvodi radikalizaciju drugih aktera. Drugim rečima, što više političke strukture URA budu išle sa identitetom i integritetom crnogorskog argumenta, to će jačati srpski argumenti srpskih partija unutar Vlade“, navodi on.
URA se tako nalazi u naizgled nerešivom problemu — sa jedne strane, mora da zaoštrava svoj procrnogorski stav, dok sa druge Krivokapićeva Vlada nema alternativu. Jedina alternativa je da se URA prikloni DPS-u, što, smatra naš sagovornik, URA vodi pravo u političku smrt.
Birači bi mogli da ih kazne
URA, prema Bešićevim rečima, pripada korpusu takozvanih građanskih partija u Crnoj Gori, onih koje su svoju poziciju gradile na crnogorstvu, ali su bile protivnici DPS-a. Takve partije bile su i Liberalni savez, Socijaldemokratska partija i Pozitivna Crna Gora. Ove partije su istovremeno i najveće žrtve i glavni protagonisti crnogorskog političkog života — niti je Crna Gora mogla da proglasi nezavisnost, a da neka partija iz tog korpusa ne podrži DPS, niti je DPS mogao da bude smenjen bez njihove podrške.
„Šta je ovde suštinski problem? Ako se približe DPS-u, biće kažnjeni od glasača i naravno, iznutra će imati problema; ako se približe srpskoj strukturi, isto će se desiti“ navodi Bešić i podseća da je Liberalni savez nestao kada je stupio u koaliciju sa DPS-om, da su istu sudbinu doživele i SDP i Pozitivna CG, dok se Pokret za promjene utopio u Demokratski front.
„URA, kao i građanske partije koje su joj prethodile, ne može da ima dovoljnu političku snagu da sama upravlja, te se mora približiti jednoj ili drugoj strukturi. S druge strane, svako približavanje izaziva ogromno nezadovoljstvo unutar te strukture. U toj situaciji se nalazi URA. Sve što vidimo da se dešava sa tom strankom, direktna je posledica takvog razvoja događaja i takve političke konstelacije koja se već decenijama ne menja“, smatra Bešić.
Moguće reforme stranke
Politikolog Vladimir Pavićević smatra da URA snaži svoju podršku u biračkom telu, što se, prema njegovim rečima, vidi po rezultatima lokalnih izbora u Nikšiću i Herceg Novom.
„Mislim da ti rezultati govore da su bile dobre procene Dritana Abazovića kako treba da se politički postavi u okolnostima u Crnoj Gori. Istovremeno, URA ništa nije izgubila od svog programa jer se ona, naročito preko Abazovićevog delovanja, učvrstila kao jedna građanska politička formacija koja samo doprinosi progresu crnogorskog društva“, objašnjava Pavićević.
Zbog toga će odlazak jednog broja funkcionera iz URA imati, dodaje on, pokretanje unutarstranačkih reformi.
„Tu sam saglasan sa gospodinom Abazovićem, da je odlazak pojedinaca situacija koja olakšava reformske zahvate unutar URA koji su već planirani. Mislim da će građani Crne Gore koji su do sada podržavali URA nastaviti da je podržavaju, ali i da će ona i širiti podršku“, kaže Pavićević.
Bešić pak, kako kaže, na kongresu URA 4. jula očekuje sukob između „principa i političkog realizma“, na čemu će se izgrađivati unutrašnji sukob koji će dodatno destabilizovati tu partiju.
„To može da dovede do dezintegracije partije, a može da dovede i do autoritarnih tendencija — da se jedna od političkih struktura koja pobedi, po „kriterijumu lideršipa“ autoritarno zatvori, isključi drugu opciju. U obe situacije, ukupan kapacitet URA, njena politička snaga, političko predstavljanje, uticaj u biračkom telu, pregovaračka pozicija, ništa neće biti bolji, zapravo, doći će do pogoršanja“, zaključuje Bešić.
Pročitajte još:
