Džaferović posle sastanka napao i Srbiju i Hrvatsku
16:03 17.05.2021 (Osveženo: 14:23 13.07.2021)
© AP Photo / Darko Bandic
Pratite nas
Član Predsedništva BiH Šefik Džaferović održao je govor na sastanku lidera procesa Brdo-Brioni koji se danas održava u Sloveniji. On je uputio oštre poruke susedima, naročito Srbiji, čije ponašanje, kako je rekao, opterećuje odnose dve zemlje.
"Drago mi je što smo ponovo u prilici da razgovaramo u okviru Procesa Brdo-Brioni, dve godine nakon našeg susreta u Tirani. Činjenica da smo u prilici da se, po prvi put od pojave pandemije, susretnemo u ovom formatu, potvrđuje da se situacija u vezi sa pandemijom korona virusa donekle stabilizuje. Zahvaljujem predsedniku Pahoru i predsedniku Milanoviću na pozivu i organizaciji ovog foruma. Predsedniku Pahoru posebno zahvaljujem za toplo gostoprimstvo ovde na Brdu kod Kranja", rekao je Džaferović.
Prema njegovim rečima, u proteklih deset godina svog postojanja, Brdo-Brioni proces se etablirao kao važna platforma za regionalnu saradnju i dijalog koji ima za cilj rešavanje otvorenih pitanja i unapređenje odnosa. Značaj ovog procesa jeste i u promovisanju evropske perspektive Zapadnog Balkana.
Postoji kriza proširenja
"Od 2013. godine, otkako postoji ovaj format Procesa Brdo-Brioni, došlo je do velikih promena na međunarodnom, a onda i regionalnom planu. Političke napetosti, konflikti i humanitarne krize na rubovima Evrope i u njenom susedstvu, zatim masovni migrantski talasi, te debata o unutrašnjim odnosima same Evropske unije, uneli su određenu dozu depresije u evropsku javnost. To je naročito pogodilo proces evropskih i evroatlantskih integracija, kao najznačajniji narativ u proteklih sedam decenija u Evropi", dodao je član Predsedništva BiH.
Od utemeljenja ovog forma Procesa Brdo-Brioni, kada je Hrvatska postala članica Evropske unije, nijedna druga država ovog dela Evrope nije ostvarila članstvo u EU, što zorno svedoči o krizi proširenja, rekao je.
Pristupanje Crne Gore i Severne Makedonije NATO savezu, te najavljeno otvaranje pregovora o pristupanju Albanije i Sjeverne Makedonije u EU je unelo izvesnu dozu optimizma u region. No, ovi procesi teku nedovoljno brzo, što je pobudilo sumnju u spremnost Evropske unije da nastavi proces proširenja.
Džaferović je naveo da je izvesno da su političke napetosti intenzivirane u proteklim godinama, kao i da nema dovoljno elana za provođenje potrebnih reformi. Sve to dovodi do toga da se otvaraju rasprave za koje smo mislili da su davna prošlost iz 30-ih ili 90-ih godina prošlog stoleća. Evropa i Zapadni Balkan, istakao je, mogu i moraju bolje od toga.
"Sa sigurnošću možemo reći da je perspektiva članstva naših država u Evropskoj uniji proteklih decenija predstavljala najbolji i nezamenjiv okvir za jačanje mira, stabilizaciju i realizaciju zajedničkih težnji ka prosperitetu. Ostvareni stepen regionalnog dijaloga i saradnje nije na željenom nivou, ali je pomogao da se prevaziđu određeni problemi ili barem da se pokrene dijalog o njihovom rešavanju. Većina dobrih stvari do kojih je došlo u regionu rezultat su evropskih integracija, što ukazuje koliko je moćan i važan ovaj proces", naglasio je Džaferović.
Dodao je da Bosna i Hercegovina želi dobre odnose sa svim državama ovog regiona, a u okviru toga dobre odnose sa svojim susedima.
"Želimo saradnju, korektne i prijateljske odnose, koji će se bazirati na principu međusobnog uvažavanja i reciprociteta. Tražimo da se sva otvorena pitanja rešavaju dijalogom i dogovorom, a ukoliko dogovor nije moguć, onda uz učešće institucija međunarodnog prava", rekao je Džaferović.
Brojni problemi u odnosima sa Srbijom
Prema njegovim rečima, važno je reći da između Bosne i Hercegovine i njenih suseda postoje otvorena pitanja i nerešeni odnosi, koji se trebaju rešavati.
"Tako, Bosna i Hercegovina i Srbija nemaju zaključen ugovor o granici, jer Srbija insistira na prethodnoj razmeni teritorija, na šta mi nismo spremni. Granice BiH su poznate i međunarodno priznate i jedino je tako moguće zaključiti ugovor, a tek nakon toga dve države trebaju razgovarati o uređenju pograničnih pitanja, u skladu sa praksom koja se primenjuje u EU i u svetu. Ono što naročito opterećuje odnose između Bosne i Hercegovine i Srbije jeste pitanje odnosa prema prošlosti, budući da institucije Srbije ne poštuju i otvoreno negiraju presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala, kojima su ta pitanja rešena. U vezi s time, odnose narušava i činjenica da se veći broj osumnjičenih za ratne zločine, među kojima i oni koji se terete za učešće u genocidu u Srebrenici, kriju u Srbiji. Nažalost, tamošnje pravosudne vlasti ne pokazuju interes niti da ih izruče niti da ih procesuiraju", kazao je član Predsedništva BiH.
Na koncu, potrebno je rešiti i niz otvorenih pitanja između Srbije i BiH koja se tiču imovine i sukcesije.
"Hidropotencijal BiH se koristi bez sporazuma i naknade, a najnoviji primer je najavljena izgradnja Hidrocentrale Buk Bijela na međunarodnoj reci Drini, bez sporazuma sa državom Bosnom i Hercegovinom i bez odgovarajuće studije o ekološkom uticaju, što je osim za BiH vezano i za Crnu Goru", akcentirao je Džaferović.
Pahor: Poslali smo jasne poruke EU,region da gleda kao celinu
Zapadni Balkan je sa današnjeg Samita lidera regiona u okviru Brdo-Brioni procesa poslao važnu poruku, a to je da EU treba na taj region da gleda kao celinu, istakao je predsednik Slovenije Borut Pahor.
Pahor je, na konferenciji za novinare po završetku sastanka, rekao da je skup bio specijalan, ali uspešan.
"Bio je specijalan je nismo imali gosta. Obično kada imamo nekog visokog gosta iz neke zemlje EU, svi mu se obraćaju i iznose svoje stavove. Ovaj put nismo imali gosta, jer predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je želeo da dođe, nije mogao zbog drugih obaveza. Ovo je prvi put da smo bili sami, i morali smo da se gledamo u oči i suočimo se sa problemima regiona", kazao je on.
Pahor je ocenio da je skup u tome bio uspešan.
"Ovo je bio jedna od zahtevnijih sastanaka na kojem su svi mogli da kažu šta su želeli, a morali smo naći kompromis. Moram reći da kompromis nije prazan, već nosi duboku poruku, koja je kratka, ali jasna", podvukao je slovenački predsednik.
Pahor je preneo da je sa skupa upućena poruka da EU treba na region Zapadnog Balkana da gleda kao na celinu, a ne kao pojedinačne kandidate koji pregovaraju.
„To je prvi put da smo pozvali EU da gleda na region kao na celinu. Kao drugo podvukli smo činjenicu da Brisel mora da gleda na region kao geopolitičko pitanje. Treće što smo poručili je da EU treba da ubrza proces proširenja, ali svesni i da zemlje regiona moraju da ubrzaju interne reforme“, naglasio je on.
Pahor je kazao da je ovim otvoreno novo poglavlje, kako prema EU, tako i u politici regiona.
„Došli smo do zaključaka važnih za građane. Veoma sam zadovoljan dokumentom koji imamo“, zaključio je predsednik Slovenije.
Pročitajte još:
