Ovo je kao vatromet u paklu: Strašno iskustvo Srba koji su se našli u unakrsnoj vatri u Izraelu
19:19 12.05.2021 (Osveženo: 03:13 26.08.2021)
© AP Photo / Heidi Levine
Pratite nas
Izgledalo je kao vatromet, u paklu. Nebo prekriveno raketama. Nisam se do sada plašio, ali jedna je pala na sto metara od mesta gde živim. Nije bilo prijatno. Lagao bih kada bih rekao da se ne plašim, priča za Sputnjik Nikola Milenković, Srbin koji se našao u unakrsnoj vatri u do sada najvećem sukobu projektilima u pojasu Gaze.
Velika zajednica Srba koji žive u Izraelu smestila se u Tel Aviv koji je protekle noći neprekidno granatiran. Eksplozije su odjekivale i jutros, kada smo kontaktirali naše ljude, a Nikolu Milenkovića iz Vlasotinca koji u ovom gradu živi poslednjih sedam godina zatekli smo zadihanog na vratima stana.
"Upravo sam se vratio s posla, malo ranije, jer nam je Hamas od šest sati najavio granatiranje po centru. Ako kažu od šest, to znači da će početi oko pola pet, pet, pa je onda zgodno biti na vreme kod kuće, blizu skloništa", kaže Milenković koji radi u jednoj kompaniji kao menadžer projekata.
Nikola Milenković požurio je s posla kući, Hamas je najavio granatiranje za 18 časova, a to, kaže, znači da će sigurno početi pre pet, treba potražiti sklonište.
© Foto : Sputnjiku ustupio Nikola Milenković
Srbi između projektila u Tel Avivu
On dodaje da je u utorak uveče doživeo svoje prvo strašno iskustvo sa granatiranjem, pošto je u poslednjih trideset godina koliko živi u Izraelu imao sreću da je u vreme napada uvek bio na drugom mestu.
"Ranije sam živeo u provinciji, tada me je granatirao Hezbolah iz Libana, ali sinoć je u isto vreme poletelo preko 130 raketa, to je trebalo presresti. Čak i da presretnu 95 odsto projektila, što se i dogodilo, opet će pet odsto da padne. Tako je jedna pala na 100 metara od mesta gde živim. Ali šta da radimo, padaju i njima, padaju nama, pa kom opanci, kom obojci. Kad se za par dana svi umore, biće opet nekog mira i tako do sledeće ili za dve godine, pa idemo Jovo nanovo, tako je uvek na Bliskom Istoku", kaže Milenković.
Uz stan obavezno i sklonište od betona i čelika
On dodaje da je u Izrealu jako važno imati dobro sklonište. Sa devojkom živi u zgradi izgrađenoj šezdesetih godina prošlog veka, koja nema svoj zaklon od granata.
"Po novim standardima, sve što je građeno od osamdesetih godina, bilo da je reč o zgradi ili kući, mora da ima sopstveno sklonište od izlivenog betona i čeličnih kapaka. Za ovakvu vrstu raketiranja to je sasvim dovoljno. Ove stare zgrade imaju skloništa u podrumima ili jedno veliko na nekoliko zgrada, na par minuta, da može brzo da se otrči".
Izraelske bezbednosne snage u bombardovanom predgrađu Tel Aviva
© AFP 2023 / AHMAD GHARABLI
Nikola Milenković dodaje da se do sada osećao prilično bezbedno, ali da je noćas, kada je raketa pala blizu njegove zgrade shvatio koliko je situacija ozbiljna.
"Daleko je od bezbednog. Računam da po principu verovatnoće neće udariti dva puta u isto mesto. Ne znam da li je prednost ili nedostatak to što Palestinci koriste neprecizno naoružanje. Po principu verovatnoće, male su šanse da udare na isto mesto, jer ne mogu da nišane toliko precizno, ali baš zbog toga što je neprecizno, nemaš pojma gde će da grune", kaže Milenković.
Umesto budilnika - sirene
Sna protekle noći nije bilo ni u domu Petkovića. Posle kratkog zatišja, sirene koje upozoravaju na raketni napad oglasile su se i rano jutros.
"Noć je bila jako teška, napadi su počeli oko devet sinoć. Prvi put u poslednjih dvadesetak godina ispaljena je velika količina raketa na sam centar Izraela koji je najnaseljeniji. Po nekim procenama ispaljeno je između 300 i 400 raketa. Tokom noći ponovo se oglasila sirena, bilo je oko tri sata. Mnogi ljudi su bili jako uplašeni, sišli smo u skloništa, jedna žena je poginula, ima povređenih", kaže nam glava porodice, Bojan Petković.
Porodica Petković ovde je provela veći deo noći, imaju sreću da je sklonište u njihovoj zgradi, što nije slučaj sa starijim građevinama.
© Foto : Sputnjiku ustupio Bojan Petković
On sa suprugom i decom u Izraelu živi već 20 godina. Kaže da poslednjih dana, nažalost, nisu doživeli ništa novo, jer već imaju debelo iskustvo sa raketnim napadima.
Trauma za decu
"Na svake dve, tri godine ovo doživimo, ali ovaj napad je bio najintenzivniji. Ljudi su generalno uplašeni, ja se ne bojim, mislim da nema razloga za strah, verujem da izraelska vojska može da reši ovaj problem jako brzo. Najvažnije je sačuvati decu, ali i objasniti im o čemu se radi. Manja deca manje razumeju, pa sve ovo bolje podnose, ali sa malo starijom je problem, svi se plaše, poneki imaju i posttraumatske simptome", kaže Petković.
Ovaj Beograđanin u Tel Avivu je zaposlen kao programer, pa od kada je počelo granatiranje može da radi i od kuće. To je preporuka za sve čiji posao to dozvoljava, ali se ne pridržavju svi.
"Puno ljudi ide na posao, ali problem je u tome što su škole i vrtići zatvoreni, pa ko god može da ostane kod kuće, radi od kuće. Prodavnice rade najnormalnije, imamo posebne aplikacije, ali i grupe na Telegramu i drugim mrežama gde u realnom vremenu stižu pozivi na uzbunu i podaci o tome šta se dešava", kaže Petković.
Rakete lansirane iz Gaze lete prema Tel Avivu
© AFP 2023 / MAHMUD HAMS
On dodaje da ga još niko iz ambasade Srbije u Izraelu nije kontaktirao da proveri da li je njegova porodica dobro. Veruje da situacija neće eskalirati.
"Ali to ne znači da nam se ovo neće ponovo desiti za koju godinu", kaže Bojan Petković iz Tel Aviva.
