Prvi talas pandemije kovida 19 pogodio je planetu početkom 2020. godine i proizvođači vakcina odmah su krenuli u potragu za proizvodom koji bi brzo i efikasno suzbio bolest. Savez „Fajzera“ i „Bionteka“ je jedan od prvih koji je predstavio svoje „oružje“ protiv pandemije u obliku „revolucionarne“ mRNK vakcine, brenda „Komirnati“.
Proizvod je razvijen primenom tehnologije informacijske ribonukleinske kiseline (mRNK), što je do tada bilo uglavnom nepoznato , a klinička ispitivanja započeta su u aprilu iste godine. Ova tehnologija je bila toliko inovativna da nisu postojale studije o bezbednosti i nikada nisu procenjeni dugoročni efekti takvih vakcina.
Od prvog dana „Fajzerova“ vakcina dobija mnogo pohvala od američkih, britanskih i evropskih mejnstrim medija koji nisu zazirali od očigledne pristrasnosti nasuprot drugim proizvođačima vakcina.
Ali nakon optimističnog predstavljanja, pojavile su se sumnje u bezbednost proizvoda, jer je broj smrtnih slučajeva, od kojih je neke možda izazvala „Fajzerova“ vakcina, premašio slične podatke o drugim vakcinama.
Stopa smrtnosti
Zvanične vladine statistike iz 12 zemalja: SAD, Indije, Brazila, Argentine, Indije, Čilea, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Austrije, Italije i Danske, koje su prikupljene i analizirane do 19. aprila 2021. godine, pokazuju da je ukupno zabeleženo 2.485 smrtnih slučajeva među primaocima vakcine protiv virusa korona kompanija „Fajzer“ i „Biontek“. To znači da je prosečna stopa smrtnosti 39,4 fatalnih ishoda na milion primljenih „Fajzerovih“ vakcina – otprilike tri do pet puta više od zabeležene stope smrtnosti nakon imunizacije vakcinama „Astra zeneka“ i kompanije „Džonson i Džonson“.
Najgori talas smrtnih slučajeva povezan sa „Fajzerom“ registrovan je u Norveškoj, gde je broj smrtnih slučajeva na milion primljenih doza dostigao 143. U SAD je 1.134 ljudi izgubilo život nakon što je primilo vakcinu „Komirnatija“, navode podaci koje pruža CDC sistem za izveštavanje o neželjenim dejstvima vakcine (VAERS). Ovaj drugi primer pokazuje vrednost više od 20 puta veću u odnosu na brojeve povezane sa vakcinom „Džonson i Džonson“. Podaci meksičkog Ministarstva zdravlja takođe pokazuju znatno više neželjenih efekata kod „Fajzera“ nego „Astra zeneke“ ili drugih vakcina (zaključno sa 17. aprilom bilo je 2,08 slučajeva ozbiljnih neželjenih ishoda na 100.000 doza „Fajzera“ naspram 1,56 slučajeva na doze „Astra zeneke“, a za slučajeve koji se navodno pripisuju vakcinaciji razlika je još veća – 2,62 naspram 0,38 na 1.000 doza).
Nezgodna istina
Mediji širom sveta prijavili su desetine smrtnih slučajeva povezanih sa „Fajzerovom“ mRNK vakcinom. Čini se da nijedan od ovih slučajeva nije propisno ispitan.
U januaru ove godine Norveška je izrazila zabrinutost zbog 29 smrtnih slučajeva povezanih sa „Komirnatijem“, a novinari „Blumberga“ takođe su upozorili na rizike od vakcinacije za bolesne pacijente starije od 80 godina. Prošle nedelje su francuski izveštači dolili ulje na vatru, pozivajući se na doktora Majkla Koena, koji je rekao da su „neželjena dejstva Fajzera važnija od neželjenih dejstava drugih vakcina“. Slučaj je uključivao 386 smrtnih ishoda povezanih sa vakcinom „Fajzer“ u Francuskoj. Ujedinjeno Kraljevstvo takođe je postalo zabrinuto zbog 314 smrtnih slučajeva povezanih sa vakcinama „Kominartija“, ali ovog puta alarme nisu aktivirali mediji, već vlada.
U međuvremenu, Univerzitet Oksford je objavio studiju koja pokazuje da je rizik od tromboze portalne vene 30 puta veći sa mRNK vakcinama nego sa „Astra zenekom“.
I dok su neki zabrinuti, „Fajzer“ izgleda nije preterano uznemiren ovim otkrićima – što ne iznenađuje, s obzirom na dosadašnje poteze kompanije sa agresivnim marketinškim strategijama i indiskrecijom.
Srž problema
Iako se čini da proizvođač ne želi da ulazi mnogo u detalje u vezi sa brojanjem smrtnih slučajeva, podaci pokazuju da visoke stope smrtnosti mogu biti uzrokovane manama mRNK tehnologije, koja nije bila široko korišćena pre pandemije kovida 19.
Početkom 2021. godine procurili su dokumenti sa servera Evropske agencije za lekove (EMA) objavljeni u članku „Monda“. Otkrili su ozbiljne probleme sa kojima se „Fajzer“ suočavao dok je prelazio sa laboratorijskih testova na komercijalnu proizvodnju svoje vakcine u punom obimu.
Prema dokumentima, tokom procesa došlo je do značajnog gubitka integriteta RNK – sa 78,1 procenta na 59,7 procenata, a u nekim serijama 51 procenat.
Laički rečeno, „nizak integritet RNK“ ne znači samo da „Komirnati“ ima malu koncentraciju aktivne supstance, već i da je više od 40 procenata mRNK nestabilno i da može proizvesti nasumična i štetna dejstva u telu. Procureli dokumenti takođe pokazuju da je „Fajzer“ pokušao da prevaziđe problem povećanjem doze, što je dovelo do većeg procenta inflamatornih slučajeva, trombofilije, paroksizma i drugih neželjenih dejstava.
Uprkos činjenici da je EMA prepoznala ovaj problem sa „Komirnatima“, mejlovi najviših zvaničnika regulatora – naime zamenika direktora EMA Noela Vationa, pokazuju da su i dalje insistirali na tome da se ubrza odobravanje vakcine. Ako je procureli materijal autentičan, postavlja se pitanje zašto bi Evropska agencija lobirala za interese proizvođača vakcina uprkos očiglednim zdravstvenim rizicima koji su s tim povezani.
Šta budućnost nosi
Iako sve gore navedeno već može dovesti do ozbiljnih diskusija o bezbednosti vakcine „Fajzer“, postoji i pitanje dugoročnog efekta – faktor koji tek treba istražiti.
Do sada nije bilo studija o dugoročnoj bezbednosti vakcine, a kamoli studija o lekovima i vakcinama zasnovanim na novoj mRNK tehnologiji uopšte.
Naučnici i lekari tek treba da istraže odsustvo bilo kakvog rizika od kancerogenosti ili smanjenja plodnosti.
There are still many unknown risks as can be seen from the document.
— PerpetualValue (@PerpetualValue) April 15, 2021
How can we know the Long-term risks?
17/ pic.twitter.com/Fm4XRLX6j2
Kao i bilo koja druga revolucionarna tehnologija, mRNK je širom sveta primljena s ushićenjem, oprezom ili negativnim reakcijama. Baš kao i kloniranje ili bilo koja druga otkrića koja se bave biologijom čoveka na veoma dubokom nivou, možda će joj trebati ozbiljno međunarodno nadgledanje i rasprave o bezbednosti, kao i o masovnoj primeni.
Ali da li će biti moguće da naučnici i lekari u potpunosti istraže efekte vakcine „Fajzer“ i drugih proizvoda zasnovanih na mRNK bez ogromnog pritiska i lobiranja „Big farme“ i političkog establišmenta, koji izgleda da su umešani u prikrivanje incidenata povezanih sa uvođenjem proizvoda – ostaje da se vidi.