Zapušteno parno kupatilo, koje je sve do zatvaranja pre desetak leta, korišćeno onakvo kakvim su ga napravila braća iz ove ugledne beogradske trgovačke porodice, sada se tretira kao „zajedničko nasleđe Srbije i Turske“, bez obzira na to što su Osmanlije napustile prestonicu 19 godina pre gradnje novog zdanja.
Prema Protokolu, potpisanom 2019. godine između predstavnika Ministarstava kulture Srbije i Turske, dogovorena je izrada projekta konzervacije ove zadužbine od oko 1.387 kvadrata, za koje su turski stručnjaci već izradili idejni projekat.
Zvaničnici Srbije i Turske ovaj objekat okarakterisali su kao „zajedničko nasleđe“, s obzirom na to da je dorćolsko parno kupatilo, prema nekim istorijskim zapisima, izgrađeno još 1830, kada su Osmanlije vladale našim teritorijama. Mada, prvi pomen javnog kupatila na ovoj lokaciji potiče iz turskog plana 1863. godine, kao „Mali amam“. Tursko kupatilo imalo je stari amam, prostor u kome su se nalazili tuševi, saune, bidei, bazen, ali i deo za masažu.
Međutim, 20 godina kasnije, Srbija i Turska podelile su aktivnosti oko uređenja ovog kompleksa. Kako je Novostima rečeno u Ministarstvu kulture i informisanja, Turska će obezbediti sredstva za projektovanje i izvođenje radova, dok će Srbija pribaviti potrebne dozvole i uslove za organizaciju gradilišta.
„Generalna direkcija za zadužbine Republike Turske je u septembru 2020. godine dostavila idejni projekat restauracije parnog kupatila braće Krsmanović koji su izradili turski stručnjaci“, objašnjavaju iz Ministarstva kulture.
Sadržaj projekta odgovara nivou idejnog rešenja, iako je potrebno da se on obradi i formalno prilagodi našim propisima, kako bi se prikupili lokacijski uslovi. Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda je izvršio uvid u taj projekat i zaključeno je da je dobro urađen, te da je predložena restauracija adekvatna.
Hroničari prestonice onog doba beleže da je parno kupatilo bilo do temelja porušeno 1880. godine zbog proširenja Dušanove ulice, posle čega su to imanje kupili braća Krsmanović, iz ugledne beogradske porodice trgovaca. Oni su na temeljima starog turskog amama 1886. godine podigli novo kupatilo, koje do danas nosi porodično ime. Zgrada je oblikovana u duhu akademske arhitekture, zamišljena kao prizemna građevina sa istaknutim spratnim bočnim rizalitom, koji se u zoni krova završava balustradom.
Ovaj objekat, koji je nekad okupljao ugledne ljude ondašnjeg Beograda – trgovce, profesore, boeme – sada je u nezavidnom stanju. U resornom ministarstvu ističu da je neophodno sanirati krovnu konstrukciju, restauraciju svih fasada, kompletnu zamenu svih instalacija i uvođenje novih, ali i adaptaciju prostora za potrebe korišćenja objekta za nove namene.
Ostaci građevine na Dorćolu biće restaurirani i prezentovani kao muzejska postavka, a deo objekta biće uređen kao višenamenski prostor za zajedničko korišćenje i realizaciju različitih kulturnih programa. Ceo kompleks, kako se najavljuje, u budućnosti će biti i prostor za učenje turskog jezika, kao i za kulturno-umetničke programe Turske i Srbije.
„Deo objekta koristiće Institut ’Junus Emre‘ Republike Turske za aktivnosti koji se odnose na kulturu, umetnost i učenje turskog jezika“, navode u Ministarstvu.
Drugi deo objekta koristiće Muzej savremene umetnosti, za potrebe programskih aktivnosti budućeg Centra MSU koje će biti usmerene na oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva – likovne umetnosti, film, muzika, igra...
Poslednjih decenija, ovo parno kupatilo kršteno je kao „Dunav“, ali je poseta bilo sve manje. Vrata objekta su zatvorena već deceniju i po.
