Neprodužavanje ovog ugovora je višestruko štetno za Crnu Goru, jer će u "Eksim banci" biti zarobljeno oko 128 miliona evra koje Vlada više neće moći da povuče za gradnju ove deonice, država će platiti penale za nepovučeni novac, a istovremeno se hitno iz državnog budžeta mora naći 128 miliona evra potrebnih ove godine za završetak radova, pišu Vijesti.
O aneksu ugovora se, prema informacijama Vijesti, pregovara već tri meseca, ali nije izvesno da će biti dogovoreno produženje roka u narednih osam dana. Problem je nastao, jer prethodna Vlada kada je produžavala rok za izgradnju auto-puta 2019. godine za dodatnih 17 meseci, nije produžila i rok iz ugovora o kreditu za povlačenje novca potrebnog za izgradnju.
Izuzetno otežavajuća okolnost za rešavanje ovog spora je i to što je prethodna Vlada Mila Đukanovića iz 2014.godine, odnosno tadašnji ministar finansija Radoje Žugić, potpisao ugovor koji predviđa da će se “prava i obaveze strana po ovom ugovoru tumačiti u skladu sa zakonima Kine”, kao i da bi se eventualni sporovi vodili pred Arbitražnom komisijom CIETAC iz Pekinga.
Ministar finansija Milojko Spajić je prošle sedmice u emisiji “Načisto” na TV Vijesti, odgovarajući na pitanje o pregovorima sa "Eksim bankom" o kreditima za dve pomorske kompanije i rati koja pristiže za auto-put, pomenuo i ove treće pregovore da se produži rok za povlačenje novca.
Ministar finansija: Neće nas uceniti
Ministar je naveo da se o ovome pregovara na ravnopravnim pozicijama.
“Čak i da se to stornira, nama je to ok. Mi ćemo završiti auto-put od naših para. To je pozicija ravnopravnosti, kada vi možete da razgovarate, a da vas niko ne ucenjuje”, kazao je tada Spajić.
Ako ne uspeju pregovori o produženju roka, Vlada ima dve mogućnosti - da neodostajući novac za završetak ove deonice auto-puta obezbedi povlačenjem novca iz svojih depozita ili da neka banka Evropske unije (EU) otkupi dug Crne Gore prema "Eksim banci" i obezbedi nedostajući deo za završetak deonice.
Od decembarskog zaduženja od 750 miliona evra, nakon plaćanja starih dugova u martu, u depozitima je ostalo oko 400 miliona evra, tako da je ta mogućnost realna iako je Vlada planirala da joj ova pozajmica traje dve godine. Sa EU se već pregovara i o drugoj mogućnosti, odnosno njihovog preuzimanja duga.
Može li Evropa pomoći?
U toku pregovora sa "Eksim bankom", crnogorska strana dobila je, prema nezvaničnim informacijama “Vijesti” i ponudu jedne druge kineske finansijske institucije koja je želela da otkupi dug Crne Gore prema "Eksim banci", za duže, ali skuplje uslove otplate. Ova mogućnost više nije verovatna, ali postoji teoretska šansa da "Eksim banka" svoje potraživanje od Crne Gore, u slučaju bilo kakvog kašnjenja, proda nekom drugom.
Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je prilikom prve posete Briselu, 17. marta, pred zastupnicima Evropskog parlamenta zatražio pomoć EU, navodeći da Kina vrši uticaj preko dodeljenog kredita za deonicu auto-puta Bar-Boljare.
Nakon toga portparolka Evropske komisije (EK) Ana Pisonero je kazala da je EU spremna da pomogne Crnoj Gori u pronalaženju rešenja za vraćanje duga kineskim bankama, koje je država uzela da bi finansirala infrastrukturne projekte.
Spajić je prošle sedmice kazao da je kineski kredit u dolarima postao skup zbog pogoršanja međuvalutnog kursa, kao i da bi sada bio povoljniji kredit u evrima.
Bivša Vlada zaboravila na rok
Ugovor sa "Eksim bankom" potpisan je u oktobru 2014. godine, ali je stupio na snagu 14. aprila 2015. godine sa mogućnošću da se odobreni kredit od 944 miliona dolara povlači u narednih šest godina. Ugovor o izgradnji auto-puta predviđao je da radovi budu završeni za četiri godine, odnosno u maju 2019. godine, uz dve godine za proveru kvaliteta radova, koliko je trajao i grejs period u otplati glavnice kredita. Prema praksi, novac od kredita se povlačio sukcesivno kako su pristizali i potvrđivani računi kineskog izvođača CRBC-ija i uplaćivan je ovoj kineskoj kompaniji.
U izveštaju Vlade o javnom dugu i garancijama na kraju prošle godine, navedeno je da je iz kredita "Eksim banke" ostalo nepovučeno 128 miliona evra. Prošle godine je zbog zastoja u radu za radove potrošeno svega 28,5 miliona evra iz kredita.
Aneksom ugovora za izgradnju rok je bio produžen za kraj septembra 2020. godine, bez produženja roka u ugovora o kreditu. U junu prošle godine je tadašnji ministar saobraćaja Osman Nurković najavio da radovi neće biti završeni ni u septembru, već verovatno na leto 2021. godine.
Tadašnja Vlada nije potpisala novi aneks o ponovnom odlaganju roka završetka. Prema poslednjim najavama, ova deonica auto-puta mogla bi biti završena tek krajem godine ako do tada budu rešeni svi sporovi. To će značiti da će kašnjenje trajati skoro tri godine.
Vlada 2014. potpisala ugovor koji se pokazao vrlo loš za Crnu Goru
U ugovoru o kreditu sa "Eksim bankom", tadašnja Vlada (zajmoprimac) se odrekla suvereniteta nad svojom imovinom i teritorijom, u slučaju da ne može da vraća kredit, kako bi se kineska strana mogla naplatiti zaplenom bilo koje državne imovine.
“Zajmoprimac se ovim neopozivo odriče imuniteta po osnovu suverenosti ili na drugi način za sebe ili svoju imovinu, osim imovine koja se odnosi na diplomatsko-konzularna predstavništva i vojne imovine, u vezi sa bilo kojim arbitrabžnim postupakom u skladu sa članom 8.5 ovog ugovora ili izvršenja bilo koje arbitražne odluke”, navedeno je u ugovoru.
Piše i da će se “ovaj ugovor kao i prava i obaveze strana po ovom ugovoru rukovoditi i tumačiti u skladu sa zakonima Kine”.
“Bilo koji spor koji nastane iz ili u vezi sa ovim ugovorom biće razrešen putem prijateljskih konsultacija. Ukoliko se rešenje ne može postići putem tih konsultacija, svaka strana će imati pravo da preda taj spor na arbitražu Međunarodnoj privrednoj i trgovinskoj arbitražnoj komisiji Kine (CIETAC). Arbitraža će se sprovesti u skladu sa arbitražnim pravilima CIETAC-a koja su na snazi u vreme predaje na arbitražu. Arbitražna odluka će biti konačna i obavezujuća za obe strane. Mesto arbitraže biće Peking”, navedeno je u ugovoru.
Na naplatu stiže prva rata od 49,3 miliona
Na naplatu ove godine do jula stiže na naplatu i prva polugodišnja rata za deonicu auto-puta od oko 49,3 miliona evra. Od tog iznosa na glavnicu se odnosi 24,13 miliona evra, a na kamate 15,16 miliona evra.
Sledeća rata stiže na naplatu u januaru naredne godine, pa opet u julu.
Ako ova deonica bude i izgrađena do kraja godine, biće potrebno još najmanje šest meseci za obavljanje tehničkog prijema, a u tom periodu auto-put neće biti u upotrebi.
Ovo znači da će Crna Gora platiti 150 miliona evra za auto-put pre nego što bude završen i pre nego što sazna da li je kvalitetno urađen. U predlogu ovogodišnjeg budžeta, koji je upućen Skupštini, piše da će novac za ovogodišnje radove na auto-putu procenjene na 127,7 miliona e ra biti obezbeđen povlačenjem novca iz kredita "Eksim banke".
Ako te ne bude moguće posle 14. aprila, biće potrebna i promena ovog predloga.
Pročitajte još:
