Godinu dana ranije profit im je bio 67,7 milijardi dinara, takođe pre oporezivanja, što je iznosilo oko 573 miliona evra, piše „Politika“.
Preračunato, profit im se sunovratio za čak 32 odsto, navodi listi i podseća da su u 2018. godini banke zaradile oko 600 miliona evra i to posle oporezivanja.
Na spisku banaka koje su poslovale sa profitom nema nikakvih iznenađenja. „Inteza“ je zadržala lidersku poziciju sa zaradom od 9,5 milijardi dinara koja joj je smanjena za 23,1 odsto u odnosu na godinu ranije. Na drugom mestu je „Unikredit“ sa zaradom od 5,3 milijarde dinara i padom profita od 35,52 odsto.
Na trećem su zbirno „Komercijalna“ sa svojim novim vlasnikom „NLB“ i njihove zarade lane su iznosile 3,2 milijarde dinara s padom od 65,83 odsto. Na četvrtom mestu su takođe dve banke istog vlasnika „OTP“ i „Vojvođanska“ čiji je profit pre oporezivanja bio 1,2 milijarde dinara i one imaju najveći pad profita od čak 88,84 odsto.
Šta je uzrok pada profitabilnosti ove industrije koja, inače, dobro zarađuje, odnosno pada prinosa na kapital?
U Narodnoj banci Srbije kažu da je glavni razlog to što su banke povećale rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke u 2020. godini.
„Neto rezultat bankarskog sektora pre oporezivanja je u 2019. godini iznosio 67,7 milijardi dinara, a uprkos nepovoljnim okolnostima koje su izazvane pandemijom, zadovoljavajući nivo profitabilnosti bankarskog sektora očuvan je i u 2020. sa neto rezultatom pre oporezivanja na kraju prošle godine od 46,1 milijardu dinara. Pri konstantnom porastu kreditne aktivnosti, navedeni rezultati ostvareni su uz znatno povoljnije uslove finansiranja privrede i građana”, navode iz centralne banke.
Dodaju da su, u uslovima potencijalnih rizika uzrokovanih vanrednom zdravstvenom situacijom svetskih razmera, u 2020. godini banke zadržale oprezan i proaktivan pristup procene očekivanih kreditnih gubitaka i povećale su rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke u 2020. što je i glavni uzrok smanjenja neto rezultata bankarskog sektora u odnosu na 2019. i posledično prinosa na kapital sa 9,8 odsto u 2019. na 6,5 odsto u 2020. godini.
Pročitajte još: