„’Gasprom’ postepeno smanjuje tranzit kroz Ukrajinu. Posle pokretanja ‘Turskog toka’... tranzit u Tursku, Grčku i Bugarsku u potpunosti je prebačen iz Ukrajine na nove gasovode. A od 1. aprila i isporuke gasa u Rumuniju u potpunosti se obezbeđuje iz Bugarske preko ‘Turskog toka’... Sada se u južnom pravcu kroz Ukrajinu tranzit vrši samo za potrošače Moldavije“, napisao je Makogon u na svojoj stranici na Fejsbuku.
Prema njegovim rečima, ako se „Turski tok“ nastavi kroz Bugarsku i Srbiju, „Gasprom“ će prebaciti na „Turski tok“ i tranzit u Mađarsku.
„Za Ukrajinu to znači dodatni gubitak od 10-12 milijardi kubnih metara tranzita godišnje. Veoma je važno sprečiti završetak izgradnje ‘Severnog toka 2’. Tranzit gasa kroz Ukrajinu nije samo značajan prihod, već važan element ukrajinske energetske i vojne bezbednosti“, dodao je on.
Ranije je pres služba „Operatora GTS Ukrajine“ saopštila da se tranzit gasa u Evropu kroz Ukrajinu u februaru smanjio za 25 odsto u odnosu na januar, na 2,91 milijarde kubnih metara.
Krajem decembra 2019. godine Rusija i Ukrajina potpisale su paket sporazuma o nastavku tranzita gasa kroz Ukrajinu, uključujući i tranzitni ugovor na pet godina, prema kojem je „Gasprom“ garantovao pumpanje 65 milijardi kubnih metara gasa 2020. i po 40 milijarde u naredne četiri.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bore Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU, kao i Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa. SAD su uvele sankcije gasovodu u decembru 2019. godine, usled čega je švajcarska kompanija „Olsiz“ bila primorana da zaustavi radove na polaganju cevi.
Pročitajte još:
