Lični podaci nešto više od pola milijarde korisnika „Fejsbuka“ iz 106 zemalja „procurili“ su na jednom hakerskom forumu. Među podacima se navodno nalaze brojevi telefona, imena, lokacije, datumi rođenja, biografije, i-mejl adrese...
Iz „Fejsbuka“ su saopštili da je do sigurnosnog propusta došlo još 2019. godine i da su tom prilikom podaci ukradeni, ali i da je taj problem rešen. S druge strane, iako je „rupa zakrpljena“, inostrani eksperti tvrde da „procureli“ podaci mogu da budu iskorišćeni za krađu identiteta, prevare preko interneta, društveni inženjering ili hakovanje.
„Curenje“ ličnih podataka iz „Fejsbuka“
Krađa takvih podataka je, potvrđuju domaći stručnjaci, izuzetno veliki problem, zbog toga što mogu da se zloupotrebe za krađu novca, „upadanje“ u „Fejsbuk“, i-mejl i bankovne naloge...
„Problem je što dosta sistema za dvostepenu verifikaciju radi upravo po principu stizanja koda na broj telefona putem SMS-a, kako bi se neko ulogovao. Neko bi mogao da prijavi broj telefona, da bi ga lažirao, pa da pokuša da preuzme ’Fejsbuk‘ nalog, tako što će da presretne tu poruku, mada je to malo teže uraditi u uslovima mobilne telefonije. Neko može da iskoristi te telefone da pozove te ljude i da proba da ih prevari da prođu kroz nekakvu proceduru da bi ’resetovali lozinku‘, a zapravo time dolazi do njihovih podataka i preuzima im nalog“, predočava opasnosti za Sputnjik stručnjak za sajber-bezbednost prof. dr Igor Franc.
Problem je i što ljudi često koriste iste šifre za različite naloge i dugo ih ne menjaju, što povećava rizik da njihovi nalozi budu hakovani.
„Mnoge stvari su sada uvezane. Mogu da im ukradu lozinke. Ako se to desi, mogu da dobiju pristup drugim podacima. Ljudi na telefonima često beleže podatke za kreditne kartice. Dok se vi ujurite s nekim da niste to platili, neko je s vašeg računa kupio avionske karte ili nešto slično i šta ćete onda da radite“, upozorava IT stručnjak Zdravko Janković.
Posebnu pažnju Franc skreće na društveni inženjering, postupak psihološke manipulacije, čiji je cilj da navede ljude da sa prevarantom podele poverljive informacije.
„To se uglavnom radi preko SMS-a, telefona ili putem i-mejla. Uvek je ideja da neko pokuša da prevari nekoga tako što se predstavlja kao neko drugi. Stvara se osećaj urgencije, da nešto hitno treba da se uradi. Neko se predstavi kao nadređeni nekome ko radi u nekoj firmi i kaže mu da je na putu, da to hitno mora da se desi, kovid je u pitanju, ne može da pređe granicu... Svašta može da smisli da prevari zaposlenog kako bi baš za njega napravio izuzetak i propustio ga, iako se zna da po pravilima firme to nije normalno. To je jedna od metoda. To je čist aspekt manipulacije ljudima“, ističe Franc.
Osim što mogu da se zloupotrebe za krađu drugih poverljivih informacija, identiteta i novca, podaci mogu da se iskoriste i za urušavanje nečijeg ugleda u društvu i stvaranje sukoba.
„Primer je da su učeniku šestog razreda jedne osnovne škole na Novom Beogradu, pre oko četiri godine, napravili lažni profil na ’Fejsbuku‘ sa kog su ga pozicionirali u sukob sa starijim đacima, osmacima, oko nekih devojaka. To se sve dešavalo u školi. On je imao problem u dvorištu, jer su se pojavili osmaci s kojima se on kao svađao i psovao ih preko ’Fejsbuka‘“, podseća Janković.
Kako se zaštititi
Stručnjaci su saglasni da nakon „curenja“ informacija iz „Fejsbuka“ niko ne može da bude siguran u bezbednost svojih podataka.
Da biste se zaštitili od hakera, potrebno je da, pre svega, promenite šifre na svim svojim nalozima i da to nastavite da činite redovno, na svakih šest meseci. Takođe, ne otvarajte sumnjive „linkove“ koje vam putem poruka šalju nepoverljive osobe, jer na taj način možete da im date pristup svojim uređajima, tj. važnim podacima, poput lozinki, a da toga niste ni svesni.
Saopštavanje da je problem „curenja“ informacija iz „Fejsbuka“ rešen vredno je samo zbog toga što uverava korisnike da do nove krađe podataka na taj način neće doći.
„Fejsbuk“ bi, ipak, mogao da izgubi poverenje među korisnicima, koje je ionako već narušeno menjanjem polise privatnosti aplikacije „Vacap“, zbog čega su milioni ljudi prestali da koriste tu aplikaciju i počeli da upotrebljavaju „Telegram“.
Gubitak korisnika za „Fejsbuk“ znači i gubitak dela profita koji ostvaruje plasiranjem reklama.
Pročitajte još:
