U uskršnjoj poslanici, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio je da čovečanstvo ne može da se rukovodi samo egzaktnim naukama, samo željom za profitom, samo željom za uživanjem, karijerizmom ili samo digitalnom mrežom i video-zabavama, već može napredovati samo silinom istinskog i autentičnog ljudskog duha i silinom Božjega Svetog Duha.
Ako mi, ljudi, sami sebe duhovno ne preobražavamo i ne primamo Božjeg Svetog Duha, naveo je on, nikako ne možemo živeti zdravo i ne možemo živeti u harmoniji sa čitavim stvorenim svetom.
„I ova je godina na planetarnoj ravni obeležena pandemijom Kovid19. Ta činjenica me, s jedne strane, čini silno nespokojnim, ali me, s druge, još silnije usmerava ka spasonosnoj stvarnosti promišljanja, traganja i procenjivanja celokupnog ljudskog života“, rekao je Hočevar.
Kao čoveku koji, kako kaže, voli život i istoriju, teško mu je da shvati kako je moguće da je čitavo čovečanstvo gotovo doslovce kleklo pred ovom pojavom, prenosi Tanjug.
Prema hrišćanskom verovanju, Isus je vaskrsao trećeg dana posle smrti tj. prve nedelje posle Velikog petka.
Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja i jedenja jaja, koja su simbol obnavljanja prirode i života.
Tradicionalno se jaja farbaju na Veliki petak, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv.
Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća ili strašnik.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.
Iz teološke perspektive, Uskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom.
